Svakog jutra, prosečan Srbin, u demode kineskoj garderobi,
ispija brazilsku kafu, seda u italijanski auto, kupi za doručak francusko
pecivo, vozi ulicama asfaltiranim nemačkim parama i stigne na posao u
austrijsku firmu.
Odmah uključuje japanski mini-kompjuter i na engleskom jeziku počne da obavlja radne obaveze..
A kad se vrati sa posla negde u kasnim vcernjim casovima, opere ruke turskim sapunom, otvori slovenački frižider, izvadi iz njega konzerviranu američku hranu, nalije čašu portugalskog vina, upali južnokorejski televizor i uživa u latinoameričkim sapunicama, dok ga greje ruski gas.
Eto zato volim Srbiju i sve domaće! " Medjutim to gore mi se nije dopalo!!!
Tako je u bilo kojoj koloniji, od Afrike do Zanzibara. Robovi su svugde isti, samo se gazde razlikuju.
Medjutim nije uvek bilo tako u Srbiji, a i sire. U stara Dobra Vremena bilo je ovako:
"Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj garderobi (koju su proizvodli Beko, Kluz i ostali, a koja se izvozila po celome svetu), ispija cuvenu Centropromovu kafu, seda u domaci auto koji se proizvodio i u Kragujevcu i u svakoj republici bivse Jugoslavije , kupi za doručak PKB pecivo i jogurt, vozi ulicama asfaltiranim nemačkom ratnom odstetom ili parama koje su nemacki turisti ostavili na Jadranskoj obali ili od nekog Titovog bespovratnog kredita kojim nas je svet u to vreme obasipao. I posle par minuta stigne na posao u Drzavnu firmu gde je bio bog i batina , odnosno Radnik Samoupravljac.
Odmah se uhvati za Iskrin Telefon i na SRPSKOM jeziku počne da obavlja radne obaveze, bez obzira da li zove Ljubljanu, Zagreb, Skoplje, Sarajevo ili Pristinu. Ne treba mu nista osim Srpskog jezika da bi ga ceo svet razumeo?
A kad se vrati sa posla najkasnije u 2 popodne , opere ruke Merima sapunom iz Krusevca, otvori Domaci frižider, izvadi iz njega nekonzerviranu hranu kao ovi robovi danas, vec Njeguski prsut, Homoljski sirac i domace Cvarke ,nalije čašu dobrog Vrsackog vina, upali EI Nis televizor i uživa u Domacim TV Programima ,
Odmah uključuje japanski mini-kompjuter i na engleskom jeziku počne da obavlja radne obaveze..
A kad se vrati sa posla negde u kasnim vcernjim casovima, opere ruke turskim sapunom, otvori slovenački frižider, izvadi iz njega konzerviranu američku hranu, nalije čašu portugalskog vina, upali južnokorejski televizor i uživa u latinoameričkim sapunicama, dok ga greje ruski gas.
Eto zato volim Srbiju i sve domaće! " Medjutim to gore mi se nije dopalo!!!
Tako je u bilo kojoj koloniji, od Afrike do Zanzibara. Robovi su svugde isti, samo se gazde razlikuju.
Medjutim nije uvek bilo tako u Srbiji, a i sire. U stara Dobra Vremena bilo je ovako:
"Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj garderobi (koju su proizvodli Beko, Kluz i ostali, a koja se izvozila po celome svetu), ispija cuvenu Centropromovu kafu, seda u domaci auto koji se proizvodio i u Kragujevcu i u svakoj republici bivse Jugoslavije , kupi za doručak PKB pecivo i jogurt, vozi ulicama asfaltiranim nemačkom ratnom odstetom ili parama koje su nemacki turisti ostavili na Jadranskoj obali ili od nekog Titovog bespovratnog kredita kojim nas je svet u to vreme obasipao. I posle par minuta stigne na posao u Drzavnu firmu gde je bio bog i batina , odnosno Radnik Samoupravljac.
Odmah se uhvati za Iskrin Telefon i na SRPSKOM jeziku počne da obavlja radne obaveze, bez obzira da li zove Ljubljanu, Zagreb, Skoplje, Sarajevo ili Pristinu. Ne treba mu nista osim Srpskog jezika da bi ga ceo svet razumeo?
A kad se vrati sa posla najkasnije u 2 popodne , opere ruke Merima sapunom iz Krusevca, otvori Domaci frižider, izvadi iz njega nekonzerviranu hranu kao ovi robovi danas, vec Njeguski prsut, Homoljski sirac i domace Cvarke ,nalije čašu dobrog Vrsackog vina, upali EI Nis televizor i uživa u Domacim TV Programima ,
, dok ga greje Spokojnost i Bezbriznost. "
Eto zato volim Stara Dobra vremena !
Eto zato volim Stara Dobra vremena !
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.