Strane kompanije koje istražuju srpske zlatne žice kažu da su došle do otkrića koja se dešavaju jednom u veku.
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
Rude zlata u Srbiji ima mnogo više nego što se doskoro pretpostavljalo, otkrila su nova detaljna geološka istraživanja u Timočkom magmatskom kompleksu.
Naši geolozi kažu da su ova bogata ležišta zlata očekivana jer je srpska nauka odavno obeležila ove prostore kao zlatonosne. Međutim, država se decenijama nije ponašala domaćinski i nije ulagala u geološka istraživanja svojih ruda, niti u osvremenjivanje eksploatacije. Zato smo sad srećni i kad gosti otkriju blago u našoj rođenoj ostavi, pišu "Novosti".
S obzirom na ogromnu potražnju za zlatom na svetskom tržištu dolazak stranih stručnjaka, novih tehnologija i investicija u rudarstvo može da bude prekretnica za Srbiju, smatra prof. dr Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.
On za „Novosti" otkriva da geološka istraživanja zlata i drugih plemenitih metala u Srbiji trenutno izvodi 13 privrednih društava, od kojih je osam sa stranim osnivačkim kapitalom. Kompanija „Avala risorsis", koja istražuje zlato na devet istražnih prostora, samo u 2012. investirala je više od 20 miliona dolara u detaljna istraživanja.
"Najbolji su rezultati na lokaciji 'Potaj Čuka-Tisnica' kod Žagubice. Ukupni rudni potencijal se već u ovoj fazi istraživanja procenjuje na nekoliko miliona unci zlata, što je ravno stogodišnjoj produkciji zlata u Borskom rudniku! Radi se o novootkrivenim, ranije nepoznatim mineralnim pojavama zlata u zapadnom obodnom delu Timočkog magmatskog kompleksa. U okviru ove zlatonosne formacije izdvaja se nekoliko veoma perspektivnih lokaliteta, kao Kraku Pešter, Korkan, Bigar hil... Sadržaji zlata se kreću od 0,45 grama pa do 9,46, čak i više grama po toni", otkriva dr Bačević.
Iz rudarskog kompleksa Bor je tokom veka postojanja izvađeno oko 150 tona zlata, podsećaju stručnjaci, tako da je žagubičko ležište s istom količinom plemenitog metala prava senzacija.
Zlato uspešno istražuje i privredno društvo „Rakita eksplorejšn", koje su osnovale kanadska kompanija „Rezervoar kapital korporejšn" i američka „Friport-Mekmoran eksplorejšn", jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija.
"Oni su postigli veoma značajne rezultate na području Brestovca kod Bora. Prema nezvaničnim saznanjima, radi se o vrednom pronalasku koji se, po rečima istraživača, 'događa jednom u sto godina'. Detaljnije informacije dobićemo u Godišnjem izveštaju", kaže Bačević.
On je upravo na osnovu ovih rezultata, tokom obeležavanja Dana rudara 6. avgusta, saopštio da novootkrivene znatne rezerve ruda zlata i bakra „ulivaju nadu i veru da je Srbija na najboljem putu da se pokrene preko rudarstva i zaposli znatan broj ljudi".
Naime, zlato je „valuta straha" u vremenima krize, kakva je ova koja od 2008. trese svet. Žuti metal je jedina sigurna moneta koja u poslednja dva veka ne gubi vrednost ni kada padaju vlade, ni kada se zatvaraju fabrike, ni kada hara inflacija. Naprotiv, cena zlata tokom krize vrtoglavo raste. Od početka globalne recesije potražnja za ovim plemenitim metalom skočila je 64 odsto, a njegova cena probila je granicu snova od 1.000 dolara za uncu čistog zlata.
Upravo zbog toga na 37 istražnih prostora u okviru Timočkog magmatskog kompleksa i jugoistočne Srbije geološki timovi grozničavo traže zlato i druge plemenite metale.
MEĐU 100 SREĆNIH
Nemaju svi sreće da poseduju zlato, ni pojedinci ni države. Srbija spada u 100 zemalja koje poseduju zlatne rezerve. Sa 15,29 tona poluga u sefu Narodne banke naša država je na 58. poziciji u svetu i na prvom mestu u regionu. To i nije neki razlog za diku i ponos, ako se prisetimo da je Kraljevina Srbija 1913. godine imala 17 tona zlata, a 1915. čak 19 tona. Srbija je od osamostaljivanja u 19. veku izuzetno ulagala u razvoj geologije i rudarstva, pa su njeni stručnjaci bili veoma cenjeni i u svetu. Sankcije su teško pogodile ove naučne i privredne grane. Posle 2000, uprkos velikim očekivanjima, ništa se nije popravilo. Naprotiv, geološki zavodi i instituti su sistematski razarani, a rudnici su zatvarani ili su radili s minimalnom efikasnošću zbog neulaganja u tehnologiju i pljačke.
"U prethodnih nekoliko godina najveće interesovanje je iskazano za istraživanje zlata, rude litijuma i bora, kao i rude bakra, koja sadrži i zlato i molibden. Istraživanja upravo ovih mineralnih resursa izvode se na oko 80 istražnih prostora. Na području Bora su postignuti najbolji rezultati u otkrivanju zlata, bakra i pratećih metala. Zapaženi rezultati su postignuti i na brojnim drugim, manjim istraživačkim projektima. Na prostoru Čuka Kuruga - Crni vrh nađeni su bakar i zlato, u Mačkatici molibden, zlato i renijum, u Tularima kod Medveđe bakar i zlato, u Piskanji kod Baljevca na Ibru borni minerali", otkriva dr Bačević.
Ministar priznaje da Srbija sama danas nema novca ni tehnologije ni za osnovna geološka istraživanja.
"Naša država je siromašna i prezadužena jer su nas prethodne vlade dovele u ovo stanje. Ništa nisu izgradile i nisu otvorile nijedan ozbiljan rudnik. Problem mora da se rešava uvođenjem investicija iz inostranstva ili nalaženjem strateških partnera", objašnjava Bačević zašto su nekada visoko cenjenoj i profitabilnoj srpskoj geologiji i rudarstvu danas neophodni stranci da bi ponovo stali na noge.
On naglašava da ministarstvo nadležno za geološka istraživanja mora strogo da vodi računa o tome da se ona rade po zakonu i da se ne rastežu u beskonačnost, kao što se često dešavalo u poslednjoj deceniji.
Naime, mnoge strane kompanije su posle 2000. došle da u Srbiji istražuju rudna ležišta, naročito zlatonosna. Brzo su one koje važe za najbolje odustajale, zbog korupcije. Svetski giganti su gubili na tenderima za istražna prava, koje su dobijale anonimne firme koje su dolazile do „otkrića" pomoću dokumentacije skupih istraživanja koje je decenijama finansirala Srbija. Praktično, trgovale su dragocenom arhivom sa statusom državne tajne i ucenjivali ozbiljne ulagače pokušavajući da im preprodaju državni resurs - istražni prostor.
Zato u Ministarstvu najavljuju da će novi Zakon o geološkim istraživanjima i rudarstvu, kao i nova državna strategija u ovoj oblasti, biti mnogi stroži od dosadašnjih.
"U nacrtu novog Zakona o geološkom istraživanju i rudarstvu definisane su mineralne sirovine od strateškog značaja za Srbiju, što je propušteno u postojećim propisima. Ta promena je suštinska, jer su mineralne sirovine neobnovljiv prirodni resurs i mi moramo da zaštitimo svoje interese. Novim zakonom će geološka istraživanja obavljati samo ozbiljne kompanije, koje će morati da imaju bankarsku garanciju. Svakome ko ne radi po zakonu i ne završi predviđena istraživanja po projektu oduzimaće se dozvole, bez izuzetka", najavljuje ministar Bačević.
On ne želi da daje konačne procene srpskog mineralnog blaga, naročito kad je reč o zlatu, u situaciji kad geološka istraživanjima otkrivaju da su ona veća nego što se pretpostavljalo.
"Koliko god da ga ima, rudno blago Srbije je za privredu naše zemlje veoma značajno. Upravo zahvaljujući novim otkrićima mineralnih resursa, kao i ranije pronađenom a još neaktiviranom rudnom blagu, danas postoje dobri prirodni uslovi za ubrzani razvoj rudarstva. Pošto je reč o baznoj privrednoj grani, njenim razvojem bi se stvorio i dobar privredni ambijent za razvoj i ostalih privrednih aktivnosti. Pored poljoprivrede, rudarstvo predstavlja vrlo značajnu razvojnu šansu Srbije", uveren je ministar Bačević.
Srbija je odvajkada poznata kao zemlja zlata. Procenjuje se da je ispiranjem svih naših zlatonosnih reka, od praistorije do naših dana, dobijeno oko 50 tona zlata.
Na Peku i njegovim pritokama zlato su ispirali antički Grci, a potom Rimljani. Nemanjići su privrednu i vojnu snagu Srbije razvili na rudarstvu, pa u putopisu iz 1332. godine Francuz Bukar zapisuje da „trenutno u Srbiji ima sto rudnika zlata i isto toliko srebra", a njegov zemljak Kristoval 1454. izveštava:
"U Srbiji je najznačajnije to što se zlato i srebro mogu pronaći kao što se voda nalazi u izvorima, a u šljunku uz reke ima zlata koliko u Indiji".
Turski hroničar Dursun-beg u 15. veku zapisuje o Srbiji:
"Zemlja je ta središte svih zemalja i sve je jedan majdan zlata i srebra..."
Zvanični izveštaj državne komisije iz 2010. navodi da bilansne rezerve zlata u rudi bakra Timočkog magmatskog basena iznose oko 153 tone, dok su u vanbilansne rezerve u nanosima istočne Srbije procenjene na oko 27,3 tone. Na oko jednu tonu procenjena je količina zlata u kvarcno-zlatonosnim žicama. Rezerve srebra koje se nalazi u navedenim bilansnim rezervama rude bakra, iznose oko 1.120 tona.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.