| Milošević Milan
Večeras, u noći između 11 i 12 avgusta, nebeska mehanika pripremila je mali vatromet. Svi ljubitelji zvezdanog neba moći će da uživaju u “programu” koji je za nas pripremio meteorski roj Perseida.
Svake noći tokom dužeg posmatranja neba, na nekom mračnijem
mestu, možemo da vidimo par “zvezda padalica”, tzv. meteora, koji
obasjaju nebo. Nekih određenih dana u toku godine meteora ima mnogo više
nego što je uobičajeno. Ti dani su dani kada je na nebu aktivan neki
meteorski rojevi. Meteorski rojevi nastaju kad Zemlja, na svom putu oko
Sunca, prođe kroz prostor ispunjen ostacima nekog drugog nebeskog tela
(komete, asteroida).
Tada “kamenčići” i prašina koji su otpali sa tog tela u velikom broju uleću u našu atmosferu. Kad ove čestice ulete u atmosferu kreću se velikom brzinom (nekoliko desetina km/s) i na svom putu jonizuju vazduh oko sebe. Pri rekombinaciji jona nastaje svetlost različitih boja koju posmatrači vide kao meteor. Sjaj meteora i dužina traga zavise od veličine čestice koja je sagorela i brzine i ugla kojom je uletela u atmosferu. Boja meteora zavisi od hemijskog sastava.
Osnovna karakteristika meteorskih rojeva je da meteori prividno dolaze iz istog pravca pa posmatračima izgleda kao da “izviru” iz jedne tačke na nebu. “Izvor” meteora naziva se radijant
a roj dobija ime po sazvežđu u kome se radijant nalazi. Radijant
večeras aktivnog roja nalazi se u sazvežđu Persej, pa je roj dobio ime
Perseidi.
Perseidi su verovatno najpoznatiji meteorski roj. Pojavljuju se svake godine, u avgustu, i njihov broj je uvek približno isti. Tokom avgustovskih noći (od 23. jula do 22. avgusta) moguće je videti neke od ovih meteora ali što je Zemlja bliže pravcu kojim je proletela matična kometa Swift Tuttle ima ih sve više. Maksimum aktivnosti nastaje oko 12-13. avgusta i tada Zemlja prolazi na mestu gde su ostaci komete najgušći. Ova kometa oko Sunca obiđe jednom u 130 godina a poslednji put viđena je 1992. godine.
Tokom maksimuma aktivnosti Perseida moguće je, u dobrim uslovima, videti 100 i više meteora na sat. Nažalost ove godine broj meteora biće mnogo manji, zbog punog Meseca koji će u to vreme sijati na nebu. Sjaj Meseca “prekriće” sve manje sajne meteore i moći ćemo da vidimo samo najsjajnije od njih.
Ako želite da vidite ove “zvezde padalice” i zamišljate želje najbolje vreme za posmatranje biće posle ponoći do ranih jutarnjih časova. Za posmatranje meteora potrebna vam je samo dobra volja i neko mračnije mesto.
Više informacija o ovom meteorskom roju možete naći na sajtu Svet Nauke.
http://www.b92.net/
Tada “kamenčići” i prašina koji su otpali sa tog tela u velikom broju uleću u našu atmosferu. Kad ove čestice ulete u atmosferu kreću se velikom brzinom (nekoliko desetina km/s) i na svom putu jonizuju vazduh oko sebe. Pri rekombinaciji jona nastaje svetlost različitih boja koju posmatrači vide kao meteor. Sjaj meteora i dužina traga zavise od veličine čestice koja je sagorela i brzine i ugla kojom je uletela u atmosferu. Boja meteora zavisi od hemijskog sastava.
Perseidi su verovatno najpoznatiji meteorski roj. Pojavljuju se svake godine, u avgustu, i njihov broj je uvek približno isti. Tokom avgustovskih noći (od 23. jula do 22. avgusta) moguće je videti neke od ovih meteora ali što je Zemlja bliže pravcu kojim je proletela matična kometa Swift Tuttle ima ih sve više. Maksimum aktivnosti nastaje oko 12-13. avgusta i tada Zemlja prolazi na mestu gde su ostaci komete najgušći. Ova kometa oko Sunca obiđe jednom u 130 godina a poslednji put viđena je 1992. godine.
Tokom maksimuma aktivnosti Perseida moguće je, u dobrim uslovima, videti 100 i više meteora na sat. Nažalost ove godine broj meteora biće mnogo manji, zbog punog Meseca koji će u to vreme sijati na nebu. Sjaj Meseca “prekriće” sve manje sajne meteore i moći ćemo da vidimo samo najsjajnije od njih.
Ako želite da vidite ove “zvezde padalice” i zamišljate želje najbolje vreme za posmatranje biće posle ponoći do ranih jutarnjih časova. Za posmatranje meteora potrebna vam je samo dobra volja i neko mračnije mesto.
Više informacija o ovom meteorskom roju možete naći na sajtu Svet Nauke.
http://www.b92.net/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.