субота, 27. август 2022.

СРЕТАН ПРАЗНИК УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ


  

                                           

Успеније Пресвете Владичице наше Богородице и увек Дјеве Марије

 Uspenije-Bogorodice.jpg

 
 У рождеству сачувала си дјевство, а у успењу свијет ниси оставила Богородице, представила си се у живот мати истинског живота, и молитвама твојим избављаш од смрти душе наше.
 
 
У празничном прилогу прочитајте:
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

fbb8104a829fc664e6b6714b622b7b31.jpg
 
Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.
 
 
И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврило и бловести јој да ће кроз три дана да се упокоји, нашта се она веома обрадовала. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама, Пресветој Богородици. Опростивши се од њих, она предаде свој дух Богу. Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља њених, Светих Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио благоухани мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише.
 
Прилог приредио,
катихета Бранислав Илић
 

среда, 24. август 2022.

Stefan Simic KADA NAM ODLAZI NEKO DRAG


Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega. Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja…
Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno, što nećemo moći da ga vidimo i da nam se javi. Boli što će uvek biti taj neko koji nedostaje...
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo njegova smrt već i život koji je mogao još da traje, a ugasio se. Bole pobede podjednako kao porazi, uspesi podjednako kao neuspesi i sve se, odjednom, na trenutak, poravna, postaje besmisleno, prazno.
Kada nam odlazi neko drag, odlazi i muzika koju je slušao, ljudi koje je poznavao, snovi koje je sanjao, odlaze njegove dileme, njegove tajne, sve njegovo, i sve boli...
Boli kada postavimo pitanje da li je sve bilo uzalud?
Da li smo pogrešili?
Da li je moglo drugačije?
Boli kada se setimo da ga nema. Boli svako sećanje na njega. Bole fotografije. Bole mesta kojima smo prolazili. Bole reči koje smo rekli. Bole reči koje nismo rekli, a morali smo. Bole njegovi prijatelji. Bole njegove ljubavi. Bole svačije ljubavi kada razmišljamo o njemu. Boli sve što podseća na njega, svaki delić ovog sveta, sve...
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo bol, boli sve drugo. Boli što zauvek nestaje i što ga više nigde neće biti. Boli saznanje da nikada više neće moći da se raduje, smeje, mašta, trči, plače, voli. Boli sve ono što je mogao da uradi, a nije. Boli sve ono što je tek trebao da prođe, a nije. Boli proleće, boli sunce, boli more, boli nebo, boli kiša. Boli sve ono što živi bez njega, boli čitav svet.
Kada nam odlazi neko drag, sve odjednom stane, zaustavi se na trenutak i podseti na prolaznost, na godine koje su prošle i koje će proći. Bez njega.
Pravimo iskorak iz sadašnjosti i postajemo deo beskrajne vanvremenske nedokučive staze koja vodi samo u jednom smeru.
Kada nam odlazi neko drag, odlazimo i mi zajedno sa njim. Jedan deo nas, možda najlepši. Odlazi ono nešto što smo imali sa tom osobom i ni sa jednom drugom. Odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo proživeli i koji se upravo njegovim odlaskom završio i pretvorio u sećanje.
I na kraju, kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. A posle, nažalost, ne ide ništa. I upravo to ništa najviše boli.

Stefan Simić

Слика може припадати цвет, напољу и текст

 

среда, 17. август 2022.

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

 

  


                           



Да нам од Бога буде благословено навечрје и празник Преображења Господњег !


 

Преображење – летња Богојављенска ноћ

 

 PREOBRAZENJE  


БЕОГРАД – Преображење Господње (19. август), један је од осам великих Христових празника, када, према народном предању, зором почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скори поход јесени, пише у тексту под називом “Преображење – летња "Богојављенска ноћ", из књиге “Неначета вода” - Празници и обичаји у Срба – за почетнике, аутора Драгована Лазе Лазаревића.

 

На Преображење се преображава и лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода постаје хладнија, па није за купање. То не треба схватити буквално и занемарити личну хигијену, јер реке и потоци од Преображења нису за купање – у њиховим вировима и брзацима може да се лако прехлади и “закачи” нека болештина. А изнад танке воде Јасенице се веровало да може ујести змија онога који се после Преображења купа у реци. И код људи се на Преображење дешавају промене – ко је преко лета поцрнео, почиње белити се.
Народ приповеда, а етнолози су забележили, да се на Преображење и небо, у глуво доба ноћи, као на Богојављење (19. јануара), три пута преображава. Ко то види и другом обелодани, веровало се, сићи ће с' ума.

Преображење Исусово на гори Тавор

У последњој години свог земног живота Исус Христос је све чешће помињао својим ученицима страдање које му предстоји, славу која му следује после распећа на крсту и да је његово царство духовно и вечно.
Да не би клонули духом после његовог страдања, Исус поведе са собом апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор да им делимично покаже своју божанску славу. У време молитве, он се преобразио: његово лице сијало је као сунце, а његове хаљине беху беле као светлост и поред њега су се тада појавили старозаветни пророци Мојсије и Илија, говорећи с њим о предстојећој му смрти у Јерусалиму. Удивљеним апостолима јавио се из облака Божији глас, саопштивши да је Исус син његов.

Народни обичаји за Преображење

Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив и крмељив. Није добро да неко тог дана плаче, нити ваља да људи цео дан у механи проведу – да им не пређе у навику и не постану згубидани и распикуће.
Преображење пада у госпојинском посту који су, махом, жене постиле, али тог дана је обичај да нико, без изузетка не мрси. Понегде се постило и због дивљих зверова. Био је обичај да се тог дана једу рибе и ракови, уловљени у јазу воденице-поточаре.
Пошто је август и воћни месец, кушање сваког првог рода воћа, по старом лепом обичају и душевном народном поимању, ваљало је са неким поделити. Свуда је било уобичајено да се грожђе први пут окуси на Преображење. Окушало се грожђе-првенац, понегде названо “ранка”, које најпре и дозрева.
У неким крајевима рано грожђе се најпре носило у цркву, а у Поповом пољу код Требиња многи неће прије окусити грожђа док не “окусе тог благословеног”. У Височкој нахији тог дана ће, сведоче књиге староставне, “прави Србин први пут окусити грожђе и то у цркви”, а у Лесковачкој Морави верују да се тада “прави причес” за годину дана. На тај благдан се обавезно ишло у цркву и на вашаре.
У Србији је 30 храмова посвећено Преображењу, а у многим местима “грме” вашари на тај заветни дан, као и у Аранђеловцу, којег се бележник ових редова радо сећа.
Много је преображењских обичаја и веровања у Срба. У околини Бољевца на Преображење су брани лешници и преко целе године чувани за лек, кад некога гадно заболи уво. Веровало се да ће, када се болеснику дају такви лешници да их поједе, он оздравити.
У Неготинској крајини су домаћини у свитање одлазили у своје винограде и из пушке стрељали сунцокрете приликом изгрева сунца – да се “семе његово распе по свему винограду”. У бољевачким селима су главу (цвет) сунцокрета (сунчогледа), пробушеног куршумом, чували за лек од пробади и главобоље.
У Гружи су на Преображење жене деци везивале црвеним концем парицу око врата или на капу качиле десну шапу од кртице – да их од урока чувају.
Био је обичај у хомољским селима да на Преображење жене и девојке устају пре сунца и “помало пораде од сваког женског рада”, јер се веровало да ће их Бог преобрнути (преобразити) да буду вредне, а после не раде ништа цео боговетни дан.
Многе су данашње девојке, изгледа, погрешно то схватиле.
Уместо да се преобразе – уобразиле се!

Из књиге “Неначета вода” Празници и обичаји у Срба – за почетнике, аутор Драгован Лаза Лазаревић.




Praznici i verovanja: zašto pred Preobraženje Gospodnje deca gledaju u zvezdano nebo

 Bez obzira na to što se ovaj praznik obeležava u jeku leta, prema narodnom verovanju Preobraženje Gospodnje pokazuje da se leto bliži svom kraju i da će uskoro stići jesen... 































Sunce okreće leđa letu, a osmehuje se zimi. Dan postaje sve kraći, zmije i gušteri vraćaju se u svoje brloge, a laste se pripremaju za jesenju seobu. U nekim rodopskim selima postoji verovanje da na taj dan Bog "pribraznuva" (pravi ili spušta brazdu) sa neba kao znak da je došlo vreme za setvu jesenjih kultura. Veruje se da uoči praznika na nebu se otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje sam Bog i ispunjava želje.

Ovo verovanje je više vezano za Bogojavljenje (6. januar). Ali nada za svetlonosno preobraženje drži budnim ljude i uoči Preobraženja Gospodnjeg. U nekim mestima majke teraju decu da gledaju u zvezdano nebo kako ne bi propustila trenutak, te da se pomole za zdravlje i blagostanje

Na ovaj dan se na kraju Svete liturgije služi obred osveštanja grožđa nakon čega ga žene dele svim članovima porodice, rodbini i bliskim ljudima. U pojedinim mestima postoji običaj da se grožđe deli seoskim pastirima. Osveštanje grožđa je ključni momenat, jer se od ovog voća proizvodi vino što simbolizuje krv Hristovu.

Po bugarskoj tradiciji, zabranjeno je jesti grožđe pre završetka Svete liturgije. Na severoistoku zemlje postoji verovanje prema kome se na Preobraženje Gospodnje ne sme jesti crno grožđe i lubenica jer će se po licu onoga ko ih je pojeo pojaviti ružni tragovi. Pored grožđa, u pojedinim mestima se u crkvu nosi i kupina za osveštanje.

U narodu se veruje da je Bog stvorio vinovu lozu i njene plodove i time je blagoslovio ljudski rod. Kako bi namamio ljude da mu se pridruže, Đavo je stvorio kupinu koja sazreva pre grožđa. Iz tog razloga, prema narodnom verovanju, ljudi ne jedu kupine sve dok ne sazri grožđe.


                                                

Преображење - Ана Ивановић

   



Преображење Господње

"Преображење" се слави у част сећања на Господа Исуса Христа са својим ученицима на планини Табор је трансформисан. Овај догађај је записан у Библији у три јеванђеља: по Матеју, Марку и Луки.
Када је Исус Христос био са својим ученицима, у  патњи, он им је рекао да мора да трпи и буде убијен, а трећи дан устати. Ове речи су веома растужили учениике, нарочито Петеа, који је рекао Исусу, да је био милостив према њему и  да не пате. Исус је видео све тугу То је рекао ученицима, па сам рекао да ће Бог показати своју славу, а да неки неће умрети, и види га да буде у Његовом Царству.
Сва сјај Божјег трансформације укључује не само када су ученици видели ову метаморфозу. Преображење Бога - то је апсолутно цела економија Бога да цео свет може да се сачува. О спасавању света је јасно наведено у различитим песмама, песмама и топова, посвећених Дану Преображења.
Данас, празник Преображења Господњег учи све вернике различитих теолошких истина. Истина је да је Исус Христос Бог који открива својим ученицима истину да су сви људи грешници, али ако верујете у то, онда ће бити спасени. Истина је да Бог воли све. Он је умро за грехе свих људи. Ово је значење празника Преображења Бога. Овај празник се слави у православној цркви од четвртог века. Обично на крају овог празника иде православна литургија.






                                      

Катихета Бранислав Илић: Преображење Господње – празник незалазне светлости

 Данас бездан неприступне Светлости (изли се)! Данас безгранични излив Божанскога сјаја на гори Тавору Апостолима засија! Данас се обзнањује Старог и Новог Завета Господар Исус Христос, мени драга Личност и Име, заиста најслађе и најжељеније и сваки појам сладости превазилазеће. Данас начелник Старог (Завета) Мојсије, божански законополагач, на гори Тавору стоји пред Христом Законодавцем као Владарем и осветљује се Његовим домостројем (очовечења), у који је у старини био праобразно посвећен  јер то, рекао бих, означавају „леђа Божја“ (2 Мојс. 33, 23)  и јасно види славу Божанства покривен раселином стене, као што каже (Свето) Писмо (2 Мојс.33, 2223). А Стена је Христос, оваплоћени Бог Логос и Господ, као што нас јасно научи божански Павле, рекавши: „А Стена беше Христос“ (1 Кор. 10, 4), који Својега тела као неки најмањи отвор отшкрину и светлошћу изобилном и јачом од сваког вида присутне обасја. (Преподобни Јован Дамаскин)



Празник Преображења Господа нашег Исуса Христа један је од дванаест великих Господњих празника из домостроја нашега спасења. Овај празник по својој тематици повезан је са свим оним спасоносним догађајима из Спаситељевог живота који су се догодили непосредно пред Његово страдање и славно Васкрсење. Како би пред своје страдање апостолима на видљив и опитан начин открио своју Божанску силу и славу, Христос је на високу Таворску гору повео Апостоле Петра, Јакова и Јована и пред њима се Преобразио показавши им своју Божанску славу и силу. Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство. Према еванђелским сведочанствима у тренутку Преображења Спаситељево лице засијало је као сунце, а хаљине Његове постадоше беле као светлост. Такође еванђелско казивање нам сведочи о јављању Старозаветних пророка Мојсеја и Илије приликом Христовог Преображења.   

Из синаксара празника Преображења Господњег:

Након шест дана после тога Господ, праћен ученицима и мноштвом народа, крену из околине Кесарије Филипове у пределе Галилеје и стиже предвече до галилејске горе Тавор. Имајући обичај да се ноћу повлачи од својих ученика ради усамљене молитве Богу Оцу, Господ Исус, оставивши под гором народ и узевши са собом од ученика Својих само Петра, Јакова и Јована, узиђе с њима на врх Тавора да се помоли. И удаљивши се мало од њих, стаде се молити. А три ученика, уморни нешто од пењања на високу гору, нешто од дуге молитве, заспаше, као што казује еванђелист Лука: Петар и који бејаху с њим беху заспали (Лк. 9, 32). Док они спаваху, и расвит беше на помолу, Господ Христос се преобрази блистајући славом Свога Божанства, и по наређењу Његовом предстадоше Му два пророка: Мојсије од мртвих, Илија из раја, и говораху с Њим о изласку Његову који Му је требало свршити у Јерусалиму. Овај разговор и нарочито појава божанске силе пробудише апостоле, и они видеше неисказану славу Господа Исуса: лице Му је сијало као сунце, хаљине Његове блештаху као снег, и два човека стајаху у тој слави и говораху с Њим. Од тога ученике спопаде страх. И откривењем Светога Духа они одмах познаше у тим људима Мојсија и Илију и разумеше да се разговор води о добровољном страдању Христовом. Слушајући разговор, ученици стајаху с трепетом, наслађујући се у исто време гледањем Божанске славе, уколико то беше могуће за њихове телесне очи. И сам Господ им показа од Своје славе онолико колико то може видети природа човечија и не лишити се вида: јер је немогуће смртноме човеку видети невидљиво бесмртно Божанство. Мојсије је у старини молио Бога да му на очигледан начин покаже славу Свога Божанског Лица, али му је Господ одговорио на то: Не може човек лице моје видети и жив остати (2 Мојс. 33, 20). А када разговор Господа Христа са Мојсијем и Илијом беше при крају и апостоли Духом Светим сазнадоше за њихов одлазак, ожалости се Петар што ће пророци отићи из очију њихових, и желећи да се непрестано наслађује дивним призором славе Христове и чесних пророка, он се осмели и рече: Господе, добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији (Лк. 9, 33). Док Петар то говораше, светао облак, који оба пророка беше донео Христу и који је опет по Божјем наређењу имао узети их и однети свакога на своје место, заклони апостоле окруживши врх горе; и још више се уплашише апостоли када, приближујући се ка Христу, зађоше у облак и чуше из облака глас који говораше: "Ово је Син мој љубљени, Њега послушајте!" - При овим речима одозго апостоли од великог ужаса потпуно изгубише присуство духа, и страховито уплашени падоше на земљу. А кад они попадаше ничице, слава Господња, и пророци с њом, сакри се од њих. Господ пак приступивши ученицима који лежаху на земљи дотаче их се говорећи: "Устаните, не бојте се!" И подигнувши очи своје, ученици никога не видеше до Исуса сама. И поче свитати, и они стадоше силазити с горе, и Господ им заповеди да никоме не казују што су видели док Он, после страдања и смрти, не васкрсне у трећи дан из гроба. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога што видеше.

Богослужење празника Преображења Господњег

На основу еванђелских сведочанстава о свештеном догађају Преображења Господњег на Тавору, сва химнографија овог празника велича Господа као дародавца вечне и незалазне светлости која просветљује и освећује свакога човека који долази на свет. Са друге стране мноштво црквених песама наглашавају значај апостолског присуства у контексту њихове вере која је била пре Преображења поколебана. Преображењем својим Христос је своје ученике испунио незалазном Божанском светлошћу најављивајући им незалазну светлост славног Васкрсења, показујући тако не само апостолима, већ и свакоме од нас, првобитну красоту свакога човека. Преображење као празник Христове Божанске светлости у богослужењу се велича као јављање светлости и славе Божје које ће бити удостојени сви они који у овом животу сијају у светлости врлинског и богобојажљивог живота. Еванђеље нас подсећа да је Преображење било укрепљење и охрабрење апостолима  уочи Христовог страдања, а богослужење овог дивног празника својим текстом подсећа да је празник Преображења за свакога од нас утеха и охрабрење у свим животним тешкоћама и проблемима са којима бивамо суочени. Почеци богослужбеног празновања Преображења Господњег везани су за период од шестог до осмог века и омилије Светих Отаца на овај светли празник. Већ у осмом веку празник је прослављан у целом хришћанском истоку. Велики део химнографије Преображења саставили су Преподобни Јован Дамаскин, и Свети Козма Мајимски, као и други знаменити црквени песници.

Једна од већих богослужбених особености празника Преображења Господњег јесте благосиљање и освећење грожђа. [1] Према нашој богослужбеној пракси овај чин савршава се на празничној Литургији након заамвоне молитве. После тропара и кондака празника презвитер чита молитву за благосиљање и освећење грожђа након чега га три пута кропи освећеном водом. После отпуста Литургије ово грожђе се заједно са антидором раздаје вернима ради благослова. Важно је напоменути да се ово благосиљање и освећење грожђа не врши са „Богојављенском водомˮ већ са водом која је непосредно пре овог чина освећена по чину малог водоосвећења. Такође, битна напомена јесте и да ово благосиљање и освећење грожђа увек мора бити део литургијске заједнице те због тога није дозвољено да овај чин презвитер савршава сам ван присуства црквене-богослужбене заједнице. У Романовом типику налазимо на примедбу о благосиљању и освећењу грожђа: „Примисмо од Светих Отаца заповест да на овај спасоносни празник Преображења једемо грожђе, које презвитер благосиља и даје ради благослова после антидора. Ко од братије прекрши ову заповест и једе грожђе пре Преображења, забрањује му се да једе грожђе кроз цео месец август, јер је преступио заповест, али и да се научи покоравању заповести. Ово се односи и на све монахе који обрађују винограде. После овог празника грожђе се ставља на трпезу братији три пута недељно: понедељком, средом и петком. Овако се чини и са смоквама и осталим воћем када дође време да се једе. Братији се увек опрашта! Према неким старим типицима грожђе се благосиља и почиње јести тек на Успеније Пресвете Богородице. ˮ[2]

Молитва освећења грожђа на Преображење:

Боже, Боже наш, Ти си благоволео да се Јединородни Син Твој, Господ наш Исус Христос, назове Чокотом, и благодаћу Твога Духа учинио си да Његов род буде узрок бесмртности; благослови и сада, Господе, овај род винограда, и подај освећење и напредак душе са телесним здрављем свима који га једу; благодаћу својом сачувај наш живот у спокојству украшавајући наше душе Твојим вечним даровима који се не могу одузети и дарујући увек мир своме народу. Благослови, умножи и учини да увек изобилно рађају виногради оних који ти верно служе, а њихове домове испуни свим својим земаљским добрима, да имајући свега свагда обилују у сваком добром делу. Благодаћу милосрђем и човекољубљем, Јединородог Сина Твог са којим си благословен, са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова амин.

У својој омилији на празник Преображења Господњег преподобни отац Јустин ћелијски богомудро и богонадахнуто поучава: „Данас је, браћо, Празник Светог Преображења. Преображење, – шта је то? Шта је на данашњи дан Господ Христос казао људима? Какву истину? Шта је открио њима кроз данашњи свети Празник? Он је данас показао да је Богочовек, Он је то данас показао на гори Тавору, преобразивши се пред ученицима. Лице му је засијало као сунце и јаче од сунца. Хаљине су постале беле као снег, Апостоли су попадали од те велике Божанске светлости, – од чуда, од ове велике и свете тајне. Гле, Он открива Своје Божанство! Казује да је Бог. Он, Кога су људи сматрали за Учитеља из Назарета, сина Јосифа и Марије, дрводељу. Гле, одједанпут показује Себе као Бога, и показује да је Он у тело Своје сместио све Божанске силе, сву Вечну Божанску Истину, Вечни Живот, Вечну Правду, сва Небеса. Сав Бог сместио се и стао у мало људско тело. Каква велика и света тајна, браћо!ˮ

Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби! (тропар)

На гори си се преобразио, и колико су могли да поднесу ученици су видели Твоју божанску славу, Христе Боже, да када су Те видели распетог, разумели су Твоје вољно страдање, и свету су проповедали да си Ти заиста Очева Светлост. (кондак)


катихета Бранислав Илић

-----------------------------------------------------------------------------
[1] Где нема грожђа типици напомињу да се врши освећење јабука, или других плодова, са разликом да се у том случају не чита молитва за благосиљање и освећење грожђа, већ молитва за благосиљање и освећење првих плодова.

[2] Мирковић, Хеортологија, стр. 252-253.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота