У ова страшна времена мир нам је најпотребији! Верујте ми на реч, по сваку цену се борите да останете мирни.
Како се треба молити Богу?
Молити се треба као отац Јован Кронштатски. Пажљиво је читао молитве, на некој речи осетио би да му се срце загрејало, а у души се разлио мир и радост и после би се молио са осећањем. Речи молитве треба изговарати са вером да вас Господ гледа и слуша. А кад се за време молитве нешто подигне у срцу „ухватите“ то и држите, задржите се на томе, стојте у томе.
Осећаш велики немир, страх те обузима… Ево лека!
Када осетимо погодно расположење можемо прекинути ћутање срца вршењем Исусове молитве. Она је у почетку гласила: Господе Исусе Христе, Сине Божији и Речи Божија, Богородице ради, помилуј ме!
Ако можемо, изговарајмо Исусову молитву са осећањем. Ако пак не можемо, покушајмо да срцем припаднемо Богу како знамо и умемо и задовољимо се ћутањем пред Господом.
Уколико немамо искусног духовника да руководи нама, опасно је принуђавати себе на унутарњу молитву.
На крају човек сам изабере ко је и чиме зрачи…
Из човека који носи у себи Царство Божије зраче свете мисли, Божије мисли. Царство Божије ствара у нама атмосферу Царства Небеског, насупрот атмосфери срца које у себи носи пакао. Улога хришћана у свету је да прочишћују атмосферу на земљи и шире атмосферу Царства Божијег. Свет треба освајати чувањем атмосфере Неба у себи, јер ако изгубимо Царство Божије у себи, ми нећемо спасти ни себе ни друге.
Ко носи у себи Царство Божије, тај ће га неосетно и на друге преносити, људе ће привлачити наш мир и топлина, желеће да буду са нама и постепено ће их освојити атмосфера неба. Чак није ни потребно говорити људима о овоме – Небо ће зрачити из нас и кад ћутимо или кад говоримо најобичније ствари. Оно чак зрачи из нас, а да ми тога нисмо ни свесни.
\Човек који мисли да све зна је непокоран и непокорног човека нико не може да води и нико не може имати више духовника него једнога кога одлучи да слуша у свему. У непослушног се неће уселити Царство Божије, јер такав увек жели да се врши његова а не воља Божија. У Царству Небеском је искључена могућност царства у Царству. То су хтели пали духови и зато су отпали од Господа, Цара Славе.
Душа која је запала у круг мисленог хаоса, у атмосферу пакла, или се само дотакла тога, осећа адске муке. На пример листамо новине или шетамо улицама и после тога одједном осетимо да се унутра у души нешто пореметило, осећамо празнину, тугу. То је стога што смо читањем разноврсних ствари изгубили јединствен сабран ум, постали смо расејани и атмосфера пакла утиче на нас.
Како победити зле мисли које су увек пристуне?
Мисли су као ветар. Не треба их прихватати јер ветар не може нико да заустави. Ако не прихватимо та ратовања онда не могу да нам науде, јер се њихове отровне стреле враћају у њихово срце.
Кад не би имали рана не би могао нико ни да нас вређа. Не би нас та кука ни закачила кад не би имали ми ту закачку за коју се закачи. Почнимо све да волимо па ћемо имати мир унутрашњи.
Љутња је грех и преосетљивост је грех. Боље да се сами смиримо него да нас неко други смирава.
Души смиреној у Господу, ни пакао ништа не може. Кад се ми будемо потпуно смирили, све ће се смирити око нас. Угледајмо се на Господа па будимо смирени, благи и кротки у срцу. Чисто срце Бога ће да види, а нечисто вечно да се стиди. Господ је свуда присутан, хтели ми то или не хтели, јер је све Његово и Небо и земља и Он је Цар Славе.
Извор: Добро дрво, Београдски портал
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.