недеља, 15. август 2021.

Preobraženje – letnja Bogojavljenska noć


 PREOBRAZENJE
BEOGRAD – Preobraženje Gospodnje (19. avgust), jedan je od osam velikih Hristovih praznika, kada, prema narodnom predanju, zorom počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skori pohod jeseni, piše u tekstu pod nazivom “Preobraženje – letnja "Bogojavljenska noć", iz knjige “Nenačeta voda” - Praznici i običaji u Srba – za početnike, autora Dragovana Laze Lazarevića.
Na Preobraženje se preobražava i list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija, pa nije za kupanje. To ne treba shvatiti bukvalno i zanemariti ličnu higijenu, jer reke i potoci od Preobraženja nisu za kupanje – u njihovim virovima i brzacima može da se lako prehladi i “zakači” neka boleština. A iznad tanke vode Jasenice se verovalo da može ujesti zmija onoga koji se posle Preobraženja kupa u reci. I kod ljudi se na Preobraženje dešavaju promene – ko je preko leta pocrneo, počinje beliti se.
Narod pripoveda, a etnolozi su zabeležili, da se na Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, kao na Bogojavljenje (19. januara), tri puta preobražava. 
Ko to vidi i drugom obelodani, verovalo se, sići će s' uma.


Preobraženje Isusovo na gori Tavor


U poslednjoj godini svog zemnog života Isus Hristos je sve češće pominjao svojim učenicima stradanje koje mu predstoji, slavu koja mu sleduje posle raspeća na krstu i da je njegovo carstvo duhovno i večno.
Da ne bi klonuli duhom posle njegovog stradanja, Isus povede sa sobom apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor da im delimično pokaže svoju božansku slavu. U vreme molitve, on se preobrazio: njegovo lice sijalo je kao sunce, a njegove haljine behu bele kao svetlost i pored njega su se tada pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija, govoreći s njim o predstojećoj mu smrti u Jerusalimu. Udivljenim apostolima javio se iz oblaka Božiji glas, saopštivši da je Isus sin njegov.


Narodni običaji za Preobraženje


Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv. Nije dobro da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan u mehani provedu – da im ne pređe u naviku i ne postanu zgubidani i raspikuće.
Preobraženje pada u gospojinskom postu koji su, mahom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka ne mrsi. Ponegde se postilo i zbog divljih zverova. Bio je običaj da se tog dana jedu ribe i rakovi, ulovljeni u jazu vodenice-potočare.
Pošto je avgust i voćni mesec, kušanje svakog prvog roda voća, po starom lepom običaju i duševnom narodnom poimanju, valjalo je sa nekim podeliti. Svuda je bilo uobičajeno da se grožđe prvi put okusi na Preobraženje. Okušalo se grožđe-prvenac, ponegde nazvano “ranka”, koje najpre i dozreva.
U nekim krajevima rano grožđe se najpre nosilo u crkvu, a u Popovom polju kod Trebinja mnogi neće prije okusiti grožđa dok ne “okuse tog blagoslovenog”. U Visočkoj nahiji tog dana će, svedoče knjige starostavne, “pravi Srbin prvi put okusiti grožđe i to u crkvi”, a u Leskovačkoj Moravi veruju da se tada “pravi pričes” za godinu dana. Na taj blagdan se obavezno išlo u crkvu i na vašare.
U Srbiji je 30 hramova posvećeno Preobraženju, a u mnogim mestima “grme” vašari na taj zavetni dan, kao i u Aranđelovcu, kojeg se beležnik ovih redova rado seća.
Mnogo je preobraženjskih običaja i verovanja u Srba. U okolini Boljevca na Preobraženje su brani lešnici i preko cele godine čuvani za lek, kad nekoga gadno zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.
U Negotinskoj krajini su domaćini u svitanje odlazili u svoje vinograde i iz puške streljali suncokrete prilikom izgreva sunca – da se “seme njegovo raspe po svemu vinogradu”. U boljevačkim selima su glavu (cvet) suncokreta (sunčogleda), probušenog kuršumom, čuvali za lek od probadi i glavobolje.
U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih od uroka čuvaju.
Bio je običaj u homoljskim selima da na Preobraženje žene i devojke ustaju pre sunca i “pomalo porade od svakog ženskog rada”, jer se verovalo da će ih Bog preobrnuti (preobraziti) da budu vredne, a posle ne rade ništa ceo bogovetni dan.
Mnoge su današnje devojke, izgleda, pogrešno to shvatile.
Umesto da se preobraze – uobrazile se!
Iz knjige “Nenačeta voda” Praznici i običaji u Srba – za početnike, autor Dragovan Laza Lazarević.


Izvor: Kuća dobrih vesti
Tekst u celosti preuzet sa http://www.dobrevesti.rs/



Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.