Deseti mesec u godini, mesec kada se sabiraju plodovi godišnjeg mukotrpnog rada, u našem narodu od davnina poznat je i kao kišni zbog obilnih i čestih kiša, što je znak da je zima blizu.
Po starom našem verovanju oktobar mora imati barem deset toplih dana, najčešće oko Miholjdana – miholjsko ili sirotinjsko leto, da bi i siromasi, jer su do tad radili kod drugoga, stigli i svoju ledinu da oberu. Poslovi koji su uobičajeni u oktobru su zagrtanje vinograda, branje kukuruza i posecanje kupusa.
U narodu se veruje da oktobar najviše vole i svi oni koji su se u maju zaljubili pa sada planiraju svadbu. Otuda i narodni naziv za ovaj mesec – svadbar. Tu je i naziv listopad, zbog prirode koja se sprema za zimski san.
Naši stari verovali su da su osobe rođene u oktobru problematične naravi i veoma je bitno kako su u detinjstvu vaspitane. Ako se kao deca „ispuste“ mogu biti zle i opake naravi, pohlepne, sklone lažima i prevarama. No, uz dobro vaspitanje, od njih mogu ispasti i valjani ljudi, koji čine dobra dela, a ništa za uzvrat ne traže. Vesele su prirode i teško se naljute.Zimi su bolešljivi, poboljevaju od kostobolje, pa treba dobro da se čuvaju.
U oktobru naš narod posebno izdvaja ove praznike: 12. Miholjdan, 19. Tomindan, 20. Srđevdan, 27. Petkovdan, 31. Lučindan.
Miholjsko leto, nazvano po Miholjdanu, najčešće traje upravo do ovog praznika. Stare žene nazivale su ga još i babije leto, leto sv. Martina, sirotinjsko leto. Karakteriše ga lepo vreme koje najčešće ukrasi početak oktobra. Sa lepim vremenom u poljima, uz radove, svi se srećni i zadovoljni rastaju sa letom.
U srpskom narodu postoji i uvreženo verovanje da će, ukoliko imamo pravo toplo miholjsko leto, nastupajuća zima biti hladna.
U oktobru postojao je još jedan “duševni” običaj, kada nije dopuštano da udovičke porodice, ili one bez dovoljno muških ruku, ostanu nezbrinute i sa neubranom letinom. Tada se priskakalo u pomoć takozvanom milosrdnom mobom.
Ostalo je zabeleženo da su ove mobe bile praznicima i nedeljom, kao i da nije bio greh ako se sirotinji pomaže tokom praznika ili u nedeljni dan odmora.
U oktobru pomeramo i kazaljke na časovnicima, pa ćemo od poslednjeg vikenda u oktobru živeti po zimskom režimu računanja vremena. Na jesenji režim se do 1996. godine prelazilo u septembru, a od tada u oktobru.
Opanak
Po starom našem verovanju oktobar mora imati barem deset toplih dana, najčešće oko Miholjdana – miholjsko ili sirotinjsko leto, da bi i siromasi, jer su do tad radili kod drugoga, stigli i svoju ledinu da oberu. Poslovi koji su uobičajeni u oktobru su zagrtanje vinograda, branje kukuruza i posecanje kupusa.
U narodu se veruje da oktobar najviše vole i svi oni koji su se u maju zaljubili pa sada planiraju svadbu. Otuda i narodni naziv za ovaj mesec – svadbar. Tu je i naziv listopad, zbog prirode koja se sprema za zimski san.
Naši stari verovali su da su osobe rođene u oktobru problematične naravi i veoma je bitno kako su u detinjstvu vaspitane. Ako se kao deca „ispuste“ mogu biti zle i opake naravi, pohlepne, sklone lažima i prevarama. No, uz dobro vaspitanje, od njih mogu ispasti i valjani ljudi, koji čine dobra dela, a ništa za uzvrat ne traže. Vesele su prirode i teško se naljute.Zimi su bolešljivi, poboljevaju od kostobolje, pa treba dobro da se čuvaju.
U oktobru naš narod posebno izdvaja ove praznike: 12. Miholjdan, 19. Tomindan, 20. Srđevdan, 27. Petkovdan, 31. Lučindan.
Miholjsko leto, nazvano po Miholjdanu, najčešće traje upravo do ovog praznika. Stare žene nazivale su ga još i babije leto, leto sv. Martina, sirotinjsko leto. Karakteriše ga lepo vreme koje najčešće ukrasi početak oktobra. Sa lepim vremenom u poljima, uz radove, svi se srećni i zadovoljni rastaju sa letom.
U srpskom narodu postoji i uvreženo verovanje da će, ukoliko imamo pravo toplo miholjsko leto, nastupajuća zima biti hladna.
U oktobru postojao je još jedan “duševni” običaj, kada nije dopuštano da udovičke porodice, ili one bez dovoljno muških ruku, ostanu nezbrinute i sa neubranom letinom. Tada se priskakalo u pomoć takozvanom milosrdnom mobom.
Ostalo je zabeleženo da su ove mobe bile praznicima i nedeljom, kao i da nije bio greh ako se sirotinji pomaže tokom praznika ili u nedeljni dan odmora.
U oktobru pomeramo i kazaljke na časovnicima, pa ćemo od poslednjeg vikenda u oktobru živeti po zimskom režimu računanja vremena. Na jesenji režim se do 1996. godine prelazilo u septembru, a od tada u oktobru.
Opanak
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.