Što manje vere, to više briga. Jedna od glavnih
blagodati vere jeste ta što vera oslobađa čoveka od mnogih briga. Dok dete zna,
da ima oca i da se otac brine o kući i svima poslovima kuće, dotle se svaka
njegova briga brzo završava pesmom. Čim ovo saznanje iščezne, umukne i pesma i
siroče se oseti usred roja od briga, kao usred roja stršljenova. Što se čovek
više dreši od briga sam svojom snagom, sve se više zapliće u brige. I radost
zamire, dok od čoveka ne ostane suha kožna torba, ispunjena gnevom i nagnuta
nad grobom.
Na što sve vaše brige?
Ovo je bitno pitanje Spasiteljevo čovečanstvu, rastrzanom od briga. „Ko od vas može brigom primaknuti rastu svojemu lakat jedan?“ Na što vam sve brige, ako se sutra ujutru sunce ne rodi? A Onaj, ko se brine o tome, da se Sunce sutra ujutru rodi u određeni sekund, zaista zbrinuće lako i sve vaše sitne brige. Veliki Epiktet:
- Neobrazovan se čovek tuži na druge ljude, što mu ne ide sve kako treba; onaj ko je tek počeo da se obrazuje tuži se na sebe; a obrazovan čovek se ne tuži ni na sebe ni na druge ljude.
Obrazovan čovek je za stoičkog filozofa onaj, koji se predao potpuno u ruke Vasionskog Razuma.
Još življe objašnjava udes ljudski Isaija:
- Gle, sluge će moje pjevati od radosti u srcu, a vi (koji ste ostavili Gospoda), vi ćete vikati od žalosti u srcu i ridaćete od tuge u duhu (65,14).
Sluga Gospodnji je za proroka Isaiju onaj, ko osluškuje volju Gospodnju i njoj sledi bez roptanja, bez brige i straha. A najlepše Gospod Isus veli:
- Marta, Marta, brineš se i trudiš za mnogo, a samo je jedno potrebno. A šta je to jedno?
Vera:
1) da je Otac živ,
2) da On nosi glavnu brigu o svemu i svakom i
3) da sin ne može ništa činiti sam od sebe (Jov. 5,19).
Kako onda, da se svaka vaša briga ne prelije u pesmu? Ako istinski verujete u Živoga i Budnoga Oca, onda su sve vaše zemaljske brige apsurdne. Svojim bezbrojnim brigama vi samo dokazujete svoje neverovanje u Boga. Ako pak kažete, da verujete a ipak klecate mračno pod teretom briga, vaša vera znači jednu besmislicu, naime, kao da Domaćin doma vasionskog ne može, ili neće, ili ne ume da vodi brigu o Svome domu, nego je sve predao najamnicima. Kako će najamnici spasti dom, ako ga domaćin ne spase?
Vi me popravljate: sinovi, a ne najamnici. No ako sinovi, prenose sve svoje brige na Oca i svu svoju volju i sve svoje misli i sve svoje srce i bezbrižno vrše samo volju očevu, takvi su pravi sinovi. A drugo su sve najamnici. Jer niko se ne može nazvati obrazovanim ko ne oseća na sebi obraz Oca nebesnog. Sve drugo je mračno stado, brižno i pečalno, bilo ono sa velikim školama, ili bez škole.
Vera je kao hladan prst pružen stanovnicima pakla. Sve je drugo usijan oganj, izuzev toga jednoga prsta. Bezumni sipaju rastopljeno gvožđe na rastopljeno olovo. Ognjem se oganj ne ugasi.
Brige su kao rastopljen metal, u kome se kuvaš. Samo vera može pogasiti oganj. Sve drugo je sipanje ognja na oganj.
Mnogo vere – malo briga.
Savršena vera – savršena bezbrižnost.
Savršena vera – savršena radost.
„Radujte se i veselite se!“
Tekst u celosti preuzet sa http://www.forumprijateljbozji.com/
Na što sve vaše brige?
Ovo je bitno pitanje Spasiteljevo čovečanstvu, rastrzanom od briga. „Ko od vas može brigom primaknuti rastu svojemu lakat jedan?“ Na što vam sve brige, ako se sutra ujutru sunce ne rodi? A Onaj, ko se brine o tome, da se Sunce sutra ujutru rodi u određeni sekund, zaista zbrinuće lako i sve vaše sitne brige. Veliki Epiktet:
- Neobrazovan se čovek tuži na druge ljude, što mu ne ide sve kako treba; onaj ko je tek počeo da se obrazuje tuži se na sebe; a obrazovan čovek se ne tuži ni na sebe ni na druge ljude.
Obrazovan čovek je za stoičkog filozofa onaj, koji se predao potpuno u ruke Vasionskog Razuma.
Još življe objašnjava udes ljudski Isaija:
- Gle, sluge će moje pjevati od radosti u srcu, a vi (koji ste ostavili Gospoda), vi ćete vikati od žalosti u srcu i ridaćete od tuge u duhu (65,14).
Sluga Gospodnji je za proroka Isaiju onaj, ko osluškuje volju Gospodnju i njoj sledi bez roptanja, bez brige i straha. A najlepše Gospod Isus veli:
- Marta, Marta, brineš se i trudiš za mnogo, a samo je jedno potrebno. A šta je to jedno?
Vera:
1) da je Otac živ,
2) da On nosi glavnu brigu o svemu i svakom i
3) da sin ne može ništa činiti sam od sebe (Jov. 5,19).
Kako onda, da se svaka vaša briga ne prelije u pesmu? Ako istinski verujete u Živoga i Budnoga Oca, onda su sve vaše zemaljske brige apsurdne. Svojim bezbrojnim brigama vi samo dokazujete svoje neverovanje u Boga. Ako pak kažete, da verujete a ipak klecate mračno pod teretom briga, vaša vera znači jednu besmislicu, naime, kao da Domaćin doma vasionskog ne može, ili neće, ili ne ume da vodi brigu o Svome domu, nego je sve predao najamnicima. Kako će najamnici spasti dom, ako ga domaćin ne spase?
Vi me popravljate: sinovi, a ne najamnici. No ako sinovi, prenose sve svoje brige na Oca i svu svoju volju i sve svoje misli i sve svoje srce i bezbrižno vrše samo volju očevu, takvi su pravi sinovi. A drugo su sve najamnici. Jer niko se ne može nazvati obrazovanim ko ne oseća na sebi obraz Oca nebesnog. Sve drugo je mračno stado, brižno i pečalno, bilo ono sa velikim školama, ili bez škole.
Vera je kao hladan prst pružen stanovnicima pakla. Sve je drugo usijan oganj, izuzev toga jednoga prsta. Bezumni sipaju rastopljeno gvožđe na rastopljeno olovo. Ognjem se oganj ne ugasi.
Brige su kao rastopljen metal, u kome se kuvaš. Samo vera može pogasiti oganj. Sve drugo je sipanje ognja na oganj.
Mnogo vere – malo briga.
Savršena vera – savršena bezbrižnost.
Savršena vera – savršena radost.
„Radujte se i veselite se!“
Tekst u celosti preuzet sa http://www.forumprijateljbozji.com/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.