SRPSKI PARK IZ DOBA JURE

Doba jure na Staroj planini

Izvor:serbona
MORSKI DINOSAURUSI ŽIVELI NA STAROJ PLANINI
Srbija je najduži deo svoje istorije provela ispod mora, ili kao priobalna tropska zemlja. Iznad beo­gradske Slavije milionima godina plivali su kitovi, kraj Paraćina vrebali krokodilima po Staroj planini trčkarali mali dinosaurusi, otkrivaju naučnici.
Čudne morske životinje zamenili su preci slonova, žirafa i lavova, koje je iz Šumadije ledeno doba oteralo u Afriku.Okamenjeni ostaci drevnih biljaka i životinja, koji otkrivaju dav­nu prošlost, kriju se u dubini neobič­nog balkanskog tla, za koje geolozi tvrde da je odvajkada bilo jedno od najnemirnijih tačaka na planeti.
Kada bi se istorija Zemlje prikazala kao dvanaestočasovni film, eksplozija života trajala bi poslednjih sat i po, a ljudski rod pojavio bi se tek u poslednjoj sekundi!
Prva živa bića nastala su pre oko 3,8 milijardi godi­na pod vodom, koja im je bila štit od smrtonosnog ultraljubičastog zrače­nja u, još uvek, retkoj atmosferi.
Najstariji tragovi života u našoj zemlji potiču iz vremena kad su iz­nad nje hučali talasi praokeana Tetisa, u kome su plivale prve ribe sa če­ljustima.
Ubica zvani ledeno doba
Kopno toga doba bilo je podeljeno na četiri kontinenta sa čudnim imenima: Atlanta, Fenoskandija, Angara i Gondvana. Tada su se tek po­javile prve biljke i stonoge. ;
- Na zapadu Srbije pronađeni su organizmi koji su živelina morskom dnu, stari od 400 do 500 miliona godi­na: neobični zglavkari trilobiti i mekušci brahiopodi, nalik današnjim puževima, a u istočnim krajevima ot­kriveni su fosili graptolita, morskih polipa - kaže biolog Miodrag Jovanovic, jedan od stručnjaka za praistoriju Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Sledećih stotinak miliona godinana nemirnom tlu kontinenta izrasle su prašume džinovskog drveća, od kojih potiče današnji ugalj, na obale su izašli prvi vodozemci, a vazduhom su zujali ogromni insekti.. Mora su bi­la prepuna najrazličitijih ajkula, čiji su ostaci nađeni i kod nas. Praistorijsku idilu prekinulo je ledeno doba i ubilo 95 odsto živih bića na Zemlji. Preživele jedinke ubrzano su evolui­rale, započinjući eru vladavine dinosaurusa. Kontinenti su se približavali jedan drugom, sve dok se pre oko 260 miliona godina nisu spojili u jedin­stveno kopno – Pangeu.
U zemljotresima neopisivih razmera, pre oko 160 miliona godina, superkontineht se raspolovio na Gondvanu i Lauraziju, a delovi Balkana prvi put su pro­virili iznad nivoa mora. Međutim, tektonski poremećaji ubrzo su ih za­dugo vratili pod morske talase.

 


-Srbija se nalazi u delu nalazi u delu Evrope gde su se dešavale izuzetno česte i snažne geološke promene u poslednjih 60 do 70 miliona godina. Za razli­ku od delova Zemlje gde je tlo bilo mirno i gde danas nalazimo uredno poredane slojeve sa fosilima, kao na parčetu torte, ovde je more odlazilo i vraćalo se zbog velikih tektonskih promena. Taj proces trajao je dese­tak miliona godina, ostrva su se izdi­zala i tonula, zajedno sa živim svetom na njima, a ostaci kopnenih životinja pomešani su sa fosilima primitivnih kitova i riba – objašnjava Jovanović
.
Oticanje Panonskog mora
Burne promene u Žemljinoj kori uništavale su svedočanstava o pret­hodnim živim bićima, jer se tlo neprestano cepalo i lomilo, a komadi su se nekadapresavijali jedni preko drugih kao harmonika. To je, kažupaleontolozi, razlog što se između dva sloja s fosilima nalaze prekidi, koji su trajali i po 5-6 miliona godi­na. Dodatnu zbrku uneli su mnogo­brojni vulkani, a sudbinski potres izazvan je izdizanjem velikih venačnih planina, prvo Alpa, na koje su se nadovezali Dinaridi i Karpati, jer se afrička kontinentalna ploča podvukla ispod evropske i zgužvala je kao hartiju. Planinska barijera podelila je praokean na dva dela, a južna po­lovina Paratetis prekrila je Srbiju.
- Planinski vrhovi izvirili su iz pu­čine kao arhipelazi ostrva, na kojima se razvijao kopneni život. Na Staroj planini, pokazuju tragovi, živeli su dinosaurusi, a kraj obala okeana, u Šumadiji i Pomoravlju, mnogobrojni krokodili, čiji su ostaci nalaženi u kopovima Popovca, kraj Paraćina.
Sve vreme traju strahovite tekton­ske promene, zbog kojih se Paratetis čas povlači ka Aziji, čas ponovo vra­ća u Evropu, stvarajući polako dana­šnje korito Dunava – opisuje Jovanović.
Mlade planine izdigle su se u je­dinstven lanac koji se od centralne Evrope, preko Balkana i Male Azije proteže sve do Himalaja, a okean se raspadao na manja mora. Dinosau­rusi su izumrli, planetu osvajaju sisari.
-Panonsko more, koje je pokrivalo veliki deo Srbije, čitavih 12 milio­na godina povlačilo se koritom Du­nava. Potpuno je nestalo tek pre oko 5 miliona godina, ističući kroz Đerdap u poslednji ostatak praoke­ana -Crno more. Sve vreme kopno Srbije bilo je pokrivena tropskim ili suptropskim džunglama i savanama, jer su kolebanja klime bila mala, čak i tokom ledenih doba. Kraj obala nestajućeg mora živele su životinje ko­je su danas karakteristične za sever­nu Afriku: mamuti i mastodonti, preci današnjih slonova, lavovi, sabljozubi tigrovi, žirafe, hijene, zebre, nosorozi, majmuni – kaže Zoran Markovic, šef geološkog odeljenja Prirodnjačkog muzeja.
Seoba životinja u toplije krajeve počela je pre oko 8 miliona godina, kad je stvorena kopnena veza Mediterana sa severom Afrike. Međutim, fosili iz tog perioda pokazuju da su Balkan i Mala Azija bili magistrala migracija modernih životinjskih vr­sta, uključujući i ljudske pretke.
- Tokom istraživanja našli smo u centralnoj Srbiji groblja životinja koje su karakteristične i za Malu Aziju i za centralnu Evropu, što nije slučaj sa Italijom ili Špamjom, za ko­je se dugo smatralo daleže na glav­nom putu migracija. Otkriće fosila . tropskih životinja u Srbiji dokazuje da je balkanski prostor bio spona kontinenata - zaključuje Markovic.
PATULJASTI REPTILI I UGLJENE ZVERI
Stara planina je mesto gde treba tražiti fosile dinosaurusa, a aktuelni radovi na presecanju brda radi izgradnje saobraćajnica su idealna prilika, kažu geolozi.
Ova praiskonska kamena gromada vrlo se malo menjala tokom desetina miliona godina, i prekrivena je debelim slojevima morskog taloga u komew sigurnmo ima skeleta džinovskih gmizavaca, ali na terenu nema istraživača koji umeju da „čitaju“ slojeve tla otkrivene građevinskim radovima.
-Pre 65 miliona godina ovde je bilo more u kome suživeli dinosaurusi, čiji ostaci bi mogli da se nadju u naslagama nataloženog krečnjaka.Pre dvadesetak godina nadjeni su tragovi za koje se smatra da pripadaju dinosaurusima,a u rumunskim Karpatima, koji imaju isti sastav kao Stara planina, otkrivani su fosili patuljastih dinosaurusa.
Problem je što se niko nije setio da tokom radova angažuje paleontologe, koji sada imaju idealnu priliku da, posmatrajući slojeve tla, upotpune istoriju-kaže Miodrag Jovanović.
Svi istraživači navode da je manjak novca glavni razlog za vrlo slabo istraženost praistorije Srbije. Čak i kada se zna gde leži fosili, paleontolozi su u dilemi da li da ih otkopavaju ili ne, pošto je skučeni deo Prirodnjačkog muzeja već prenatrpan, a ova nacionalna institucija se još od pre Drugog svetskog rata nalazi u zgrdai koja je „prelazno rešenje“, dok se ne napravi odgovarajući prostor za izlaganje i čuvanje eksponata.
Najstariji fosili sisara pronađeni u Srbiji, stari oko 30 miliona godina, otkriveni su u podzemnom rudniku uglja Bogovina, u istočnoj Srbiji. Rudari su u podzemnim kopovima nalazili čudne kljove i lobanje, i ispreli priču o misterioznoj „ugljenoj zveri“, koju su paleontolozi prepoznali kao dalekog pretka današnje svinje.
U rudniku Ugljevik, u Republici Srpskoj, ustraživači Zoran Marković i Miloš Milivojević našli su n ajstarije balkanske sisare, minijaturne jelene i glodare, koji su tu živeli pre oko 50 miliona godina.
Njihov najpoznatiji nalaz je ženka mamuta koja je pre 500 000 godina stradala u panpnskoj močvari, a 1996. su njene kosti otkrivene na dubini od 21 metar, u glinokopu fabrike Toza Marković u Kikindi.
Autor teksta: B.Subašić
Objavljeno u Nedeljnom telegrafu br.566, 28.februara 2007.

- See more at: http://www.catyline.com/srpski-park-iz-doba-jure/#sthash.6vQJadbl.dpuf