NIKOLA TESLA i nebeske munje

KAKO SU SRBI POSTAJALI NEBESKI NAROD? 

 

Srbi nisu postali nebeski narod odjednom. Taj proces je trajao.
Možda traje još i danas, jer mi smo narod koji voli da se razlikuje od drugih, da smo nešto osobiti, da imamo što drugi nemaju… Zato sam u ovom prikazu i odabrao one priče koje prate ovaj mit počev od Kosovskog boja, pa skoro do današnjih dana. Nisam imao nameru da se teoretski bavim raspravom kako i zašto su Srbi postali nebeski. Odabrao sam one priče iz istorije i nauke, a i one iz naše tradicije koje su uticale na stvaranje ili potvrđivanje već nastalog mita. Zato su se ovde, pored Kneza Lazara i Miloša Obilića, našli i Karađorđe, a i Nikola Tesla i Milutin Milanković, a i obični hajduci i njihovi jataci. Svi su oni, i ne samo oni, uticali da postanemo to što jesmo.
Nisu Srbi izmislili nebesa. I drugi narodi su imali nebeska kraljevstva, ali izgleda da smo samo mi, kao narod, postali nebeski.
Današnje generacije, a buduće sigurno, sve će manje hajati za tim mitom. To je i normalno, jer će se uklapati u buduće svetske procese, ali mit ostaje mit i ne treba ga zaboraviti. On je deo naše prošlosti, deo nas samih, i ne treba ga se odricati niti stideti.

Priča 7 – ČO­VEK KO­JI JE ZA­U­ZDAO MU­NJE

Kra­jem 80-tih go­di­na pro­šlog ve­ka je­dan ame­rič­ki na­uč­nik ra­dio je na pro­jek­tu za­šti­te Ame­ri­ke od ba­li­stič­kih pro­jek­ti­la. Za­mi­sao mu je bi­la da na Alja­sci raz­vi­je si­stem po­mo­ću ko­jeg će u jo­nos­fe­ru sla­ti sno­po­ve krat­ko­ta­la­sne ra­di­ja­ci­je. Po­me­nu­ti na­uč­nik je za svoj izum pri­pre­mio po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju i sve to uredno pre­dao Pa­tentnom ure­du. Pe­dant­ni slu­žbe­nik je odmah re­ago­vao. Iz ar­hi­ve je do­neo je­dan pro­je­kat i re­kao: “Na to­me je go­spo­din Te­sla ra­dio po­čet­kom ve­ka (dva­de­se­tog).” Ame­rič­ki na­uč­nik je bio zapa­njen. Od iz­ne­na­đe­nja ni­je mo­gao do­ći se­bi. Za taj Te­slin pro­je­kat ni­ka­da ni­je ni čuo, ko­ji čak ni­je ni pa­ten­ti­ran.
A je­dan dru­gi na­uč­nik, isto ame­rič­ki, iskre­no je pri­znao. “Ni­šta ja ni­sam iz­mi­slio. Sve što sam ura­dio, ura­dio sam pro­u­ča­va­ju­ći Te­sli­ne pa­ten­te.”
  

  

Opčinjen munjama
Te­sla ni­je bio ge­ni­je ko­ji se ba­vio pret­po­stav­ka­ma i te­o­ri­ja­ma, pa da bu­du­će ge­ne­ra­ci­je po­bi­ja­ju ili po­tvr­đu­je nje­go­ve mi­sli. On je bez gre­ške ose­ćao po­ja­ve u pri­ro­di. Znao je tač­no za­ko­ne po ko­ji­ma se one od­vi­ja­ju i di­rekt­no ih pre­ta­kao u iz­u­me ta­ko da ni­ko­me ni­je osta­vljao pro­sto­ra da ga ka­sni­je ospo­ra­va ili po­bi­ja. A ko­li­ko je to­ga ot­krio i iz­u­meo ni­ka­da se tač­no ne­će ni pre­bro­ja­ti, jer sa­mo pa­te­na­ta je imao pre­ko 900.
U Gra­cu na stu­di­ja­ma u Te­sli se ro­di­la ide­ja o stva­ra­nju obrt­nog mag­net­nog po­lja. Ka­da je jed­nom od svo­jih pro­fe­so­ra iz­lo­žio ide­ju da bi mo­žda bi­lo mo­gu­će po­kre­ta­ti mo­tor bez čet­ki­ca do­bio je sle­de­ći od­go­vor: “Mo­žda će go­spo­din Te­sla da ura­di ve­li­ke stva­ri, ali mu si­gur­no ne­će us­pe­ti da ura­di ovo. To bi bi­lo kao kad bi se jed­na pri­vlač­na kon­stant­na si­la kao što je gra­vi­ta­ci­ja pre­o­bra­ti­la u ro­ta­ci­o­nu. To je per­pe­tu­um mo­bi­le, ne­mo­gu­ća ide­ja.”

   




Nikola Tesla, 1856-1943
Ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je Te­sla je us­peo da na­pra­vi mo­tor sa obrt­nim mag­net­nim po­ljem i na naj­bo­lji na­čin de­man­tu­je svog pro­fe­so­ra da je ta­ko ne­što ne­mo­gu­će. To ni­je bio kraj nje­go­vih ide­ja. Tek su na­stu­pa­le de­ce­ni­je ka­da će na­uč­nu fan­ta­sti­ku pre­tva­ra­ti u re­al­nost.
On je u pra­vom smi­slu bio na­uč­nik, jer je ceo svet na­u­čio ka­ko da za svo­je po­tre­be la­god­no ko­ri­sti za­ko­ne pri­ro­de.
A ko­li­ka je bi­la sna­ga nje­go­vog uma go­vo­ri i či­nje­ni­ca da ako bi is­klju­či­li sa­mo par nje­go­vih pro­na­la­za­ka svet bi stao. To­li­ku moć nad ce­lim čo­ve­čan­stvom, osim Te­sle, ni je­dan čo­vek ni­ka­da ni­je imao.
Bio je fa­sci­nan­tan i svo­jim umom i fi­zič­kom po­ja­vom. Vi­sok i vi­tak. U mla­do­sti is­ti­cao se svo­jom gor­štač­kom le­po­tom ko­ja ni­je osta­la ne­za­pa­že­na me­đu on­da­šnjim le­po­ti­ca­ma. U sta­ro­sti još vi­še se is­ta­kla nje­go­va mr­ša­vost, do­biv­ši ko­ščat i asket­ski iz­gled li­ca.

 




Laboratorija u Koloradu Springsu
To što je uči­nio ne mo­že sta­ti u je­dan obi­čan ljud­ski ži­vot. To­ga je i on bio sve­stan. Znao je da ne­ma mno­go vre­me­na i za­to ga ni­je uza­lud­no tro­šio. Sve je pod­re­dio na­u­ci i svo­jim ide­ja­ma ko­je su iz nje­ga neo­b­u­zda­no bu­ja­le da ih če­sto ni on sam ni­je mo­ga da pra­ti. Zbog to­ga vre­me ni­je tra­ćio čak ni na spa­va­nje. Sma­trao je to či­stim gu­bit­kom ko­ji se ni­čim ne mo­že na­dok­na­di­ti, a on vre­me­na ni­ka­da ni­je imao do­volj­no. Jed­nom pri­li­kom ka­da su ga pi­ta­li: “Go­spo­di­ne Te­sla, ko­li­ko sa­ti dnev­no spa­va­te?”, od­go­vo­rio je: “Sa­da če­ti­ri, a u mla­do­sti još ma­nje, sa­mo dva.” Da je mo­gao ne bi uop­šte ni spa­vao, a ži­veo je 86 go­di­na.

 




Toranj u Vordenlifu na Long Aj­len­du
Po­red vre­me­na, Te­sli je ne­do­sta­jao i no­vac. Ne za lič­ne po­tre­be i uži­va­nja, već za svo­je na­uč­ne eks­pe­ri­men­te. I sve što je za­ra­dio, a za­ra­dio je mno­go, sve je utro­šio na svo­je pro­jek­te. A ka­da su ame­rič­ki po­slov­ni lju­di ko­nač­no shva­ti­li nje­go­ve kraj­nje na­me­re, da ceo svet uži­va u bla­go­de­ti ne­is­crp­ne ener­gi­je bez ika­kve na­dok­na­de, us­kra­ti­li su mu i pre­se­kli sve iz­vo­re fi­nan­si­ra­nja. Jer ka­ko bi oni mo­gli na­pla­ti­ti i pri tom za­ra­di­ti od onog u šta su oni ulo­ži­li svoj no­vac ka­da bi ceo svet to ko­ri­stio bes­plat­no. I umro je pot­pu­no za­bo­ra­vljen i na­pu­šten od svih. Bez ika­kvih pri­ho­da, ako iz­u­zme­mo skrom­nu pen­zi­ju ko­ju je pred kraj ži­vo­ta do­bi­jao iz nje­mu uvek dra­ge do­mo­vi­ne, si­ro­ma­šne kao i on sam – iz Ju­go­sla­vi­je. To je bi­lo sve. Ti­me je je­dva iz­mi­ri­vao du­go­ve za mi­zer­nu so­bi­cu i hra­nu u jed­nom nju­jor­škom ho­te­lu.

 




Tesla pored svog spiralnog kalema visokofrekventnog transformatora,
u svojoj laboratoriji u Njujorku

 




Teslini generatori naizmenične struje na Svetskoj izložbi 1893. godine u Čikagu
Od Ame­ri­ke, za ko­ju je to­li­ko uči­nio, ni­je do­bio ni­šta. Do­du­še, vo­de­će ame­rič­ke kom­pa­ni­je ima­le su na­me­ru da for­mi­ra­ju fond ko­jim bi Te­sli bi­la obez­be­đe­na bez­bri­žna sta­rost. No, on ta­kvu po­moć od­bi­ja i pri­hva­ta je­di­no ono što je do­šlo od ju­go­slo­ven­ske vla­de.
A on je bio čo­vek ko­ji je u jed­nom tre­nu po­me­rio či­ta­vu ljud­sku ci­vi­li­za­ci­ju za bar sto go­di­na una­pred. To ni­ko­me pre nje­ga ni­je us­pe­lo, a te­ško da će iko­me ika­da i us­pe­ti u ne­koj da­le­koj bu­duć­no­sti, jer se ge­ni­jal­nost vi­še ne is­po­lja­va u jed­nom čo­ve­ku, već je pod­re­đe­na ti­mu um­nih lju­di.

 



Čovek van svog vremena
Svet pre i po­sle Te­sle, de­fi­ni­tiv­no, vi­še ni­je bio isti. A tek ne­će bi­ti isti ka­da do­đe do ostva­re­nja nje­go­vih naj­gran­di­o­zni­jih za­mi­sli. Po­red be­žič­nog pre­no­sa ener­gi­je imao je name­ru da ko­ri­sti ener­gi­ju iz okol­nog pro­sto­ra. Na­i­me, tvr­dio je Te­sla, ze­mlja se na­la­zi u oke­a­nu ener­gi­je. Tre­ba sa­mo po­sta­vi­ti an­te­nu i bez ika­kvih ogra­ni­če­nja cr­pe­ti ener­gi­ju – elek­tri­ci­tet ko­ji ze­mlja svo­jom ro­ta­ci­jom, po­put ge­ne­ra­to­ra, pro­iz­vo­di u kon­tak­tu sa spo­ri­jom at­mos­fe­rom. Za­tim, ostva­re­nje vre­men­skih pro­zo­ra u pa­ra­lel­nim sve­to­vi­ma. To je mo­gao za­mi­sli­ti sa­mo čo­vek ko­ji je spo­znao struk­tu­ru ma­te­ri­je, pro­sto­ra i vre­me­na. A da je svet pri­hva­tio Te­slin na­čin ra­dio emi­to­va­nja i pre­no­sa, a ne sa­mo de­li­mič­no, da­nas se lju­di ne bi mu­či­li oko ras­po­de­le ra­dio fre­kven­ci­ja i emi­si­je bi se ču­le bez ika­kvih elek­tro­mag­net­nih po­re­me­ća­ja. I ta­ko u ne­do­gled.
Ceo svoj ži­vot i is­tra­ži­vač­ki rad Te­sla je pod­re­dio jed­nom ci­lju – da svo­jim pro­na­la­sci­ma olak­ša i ulep­ša ljud­ski ži­vot.
Branko Stanić

Izvor  http://www.catyline.com/

 

 
 
 
 

KAKO SU SRBI POSTAJALI NEBESKI NAROD?