Света великомученица Марина – Огњена Марија

Огњем пржи Огњена Марија,  

 Громом бије Громовник Илија,
Миром мири Мирносна Марија

…

 

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.
Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.
У то време Олимврије, нови царски намесник, беше дошао у Писидију. Од самог његовог доласка отпоче љути прогон Хришћана. Једном, видевши петнаестогодишњу Марину у пратњи своје помајке, Олимврије се толико занесе њеном лепотом да помисли да је узме себи за жену. Када је упита за име, веру и отаџбину она му смерно одговори: „Име ми је Марина, рођена сам у Писидији и верујем у Господа Исуса Христа.“
Сазнавши да је Хришћанка, Олимврије покуша да је придобије ласкањем, да је приволи идолима, а када му то неуспе, запрети јој љутим мучењем.

„Ништа ме не може одвојити од Христа“

 

Марина тада искрено каза Олимврију: „Не гајите узалудне наде, намесниче, нити ме плашите мукама, јер ја се мука не бојим. Ништа ме не може одвојити од Христа! Не бојим се невоља, ни глади, ни ватре нити мача. Не мислите да ћете ме придобити похвалама, нити златом или каквим другим богатством. Све су то ствари кварљиве и пролазне, за мене безвредне .“
„Душа, по милости Божијој је бесмртна, и моја ка вечности тежи. Из тог разлога, намесниче Олимврије, ми Хришћани мудро одбијамо пролазне раскоши и овосветовна уживања. Ми смирено трпимо тугу и патње овоземаљске да бисмо се удостојили вечног радости по кончини нашој.
Ако мислите да лажем, ево ме намесниче, пробајте, видите истину која се у делима потврђује. Бичујте ме, ватром сагоревајте тело моје, мучите ме каквим год желите мукама. Што ме више будете мучили, то ће ме Господ Мој више наградити у Царству Небеском.“
„Безброј пута у овом животу, Господ шаље утеху у муци. Подиже из непрегледних дубина, избавља нас од ватре, од муке и невоље, вама и вашим поганим боговима на срамоту и осуду. Дакле, ја не марим за овај пролазни живот. Зато спремно предајем тело своје на муке, за бесмртног Господа и Бога мог, јединог непорочног, који беше разапет из љубави према мени и свом роду људском.“
Ово Маринино одбијање разљути намесника. Предаде је џелатима својим, и они унаказише сву лепоту њезину. Није само народ, који муке гледаше, плакао већ и сам намесник – не могаше гледати сву страхоту њених мука, већ сакри лице у дланове. Али што су је џелати више мучили, то њена душа беше све светлија и лепша.

„Велика је вера твоја“

 

Непоколебљива, она се са захвално мољаше Господу што је удостоји оваквих мука: „Теби Господе предајем душу своју. Верујем у тебе, не посрами ме и недај непријатељима мојим да тријумфују надамном. Не одврати лица Твога од мене,Господе. Нека се посраме они које чини неверје и безакоња. Господе, покажи ми пут Твој, научи ме истини Твојој, јер си Ти спасење моје.У Тебе се уздам. И зато ћу подносити све муке, да бих сведочила име Твоје Свето. Пошаљи Твоју милост на мене, Гоподе, и нека се кроз моје муке прослави Име Твоје.“
И док се она тако молила и славила Господа, џелати је сурово бичеваше гвозденим трозупцима, кидајући њено пречисто девојачко тело, са кога отпадаху комади меса. И док она трпеше највеће муке, Архангел Михаило појави се пред њом и рече јој: „Велика је вера твоја Марина. Твоја душа ће се удостојити вечне радости у Царству Небеском.“
Онда намесник нареди да Марина буде бачена у дубоку и мрачну тамницу. И док се у тамници молила, опет јој се јави Архангел Михаило да је утеши и да излечи тело њено од свих рана. Кад је угледа исцељену намесник се страшно зачуди. Рече јој: „Сада знам да се служиш магијом.“ Но она му одговори: „Ја не знам за магију, ја само знам за Господа Исуса Христа, који овим чудом осрамоти ваше лажне богове.“
На те речи намесник се разбесне. Нареди мучитељима да јој тело муче и месо секу гвозденим тестерама, а да кожу њену деру ножевима. Када Марина паде и када намесник помисли да је мртва, војници узеше њено тело и однесоше у тамницу да тамо оставе док не иструне. Но Архангел Михаило поново је посети, прекрсти је, излечи њено тело и нестаде.


Чекић Свете Марине

 

Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу.
Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)

Крштење у води и крви

 
Безуми намесник одлучи да је следећег дана мучи у огњу и води. Али Марина све муке претрпе као у туђем телу. Живо тело јој огњем сагореваху. Свезаних ногу и руку у кључалу воду бацише. Тада Марина погледа у небо и завапи Господу: „Господе Боже мој, молим ти се да развежеш ноге и руке моје, и нека ова воде буде вода мога крштења. Обуци ме у хаљину спасења, скини са мене старог и одени ме у новог човека. Овим крштењем учини ме достојном вечног живота, и учврсти ме у вери Твојој.“ Тада велики земљотрес затресе целу Писидију. Конопци којима беше свезана попуцаше и она се три пута погрузи у води у име Оца и Сина и Светога Духа. Изађе жива и здрава из воде, славећи Господа. Тада се зачу глас Господњи с Неба и сви који бејаху присутни чуше:“ Благословена јеси, Марина. Ти се крсти и поста достојна да носиш круну невинисти.“ Многи тада оставише своју веру незнанобожачку и постадоше Хришћани. Кад намесник то виде, нареди да сви до једног буду посечени. Тако и они задобише неувенљиве венце мучеништва.
Процењује се да их је било на хиљаде.
Видевши да не може победи Марину, опаки намесник нареди да јој се одруби глава. И одсекоше јој главу у доба цара Диоклицијана (284-305). Тако се Св. Марина уброји у војску мученика, који вечно живе у Царству Небеском.

Патње Свете Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божји Тимотије.
Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру.
Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.
Светој Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.

Света Марина – узор младим женама данашњице

 
Какав узор за младе православне Хришћанке данас! Ова петнаестогодишња девојка беше рођена паганка, одрасла је без мајке. Отац је се одрече јер заволе Христа и изабра безбрачни живот. Одбцила је све да би живела само за Христа и да би му остала верна у тој љубави. Одбацила је сву славу, богатство и удобности овосветовног живота. У својој непоколебљивој одлуци да прати Господа беше сурово мучена, издржала је демонска искушења, и на крају пострадла мученички, ипак радосна, јер је желела да подражава Свете.

 

Већина младих данашњице сматрала би Маринину судбину трагичном. Међутим, Она није мислила тако. Због своје превелике љубави према Христу, Марина је превазишла све несигурности, све страхове и смогла снаге да издржи сва мучења. Могла је да бира угодан овосветовни живот, али он је изабрала пут узвишене среће. Изабрала је ону срећу коју ни једна овосветовна радост не би могла надмашити.
Сада Св. Марина живи у вечној слави и једна је од најмоћнијих и највољенијих Светитељки Православља. Она још увек одговара на молитве, лечи болесне јер храбро пострада за Христа. Постаде и победитељка демона. Знајући све ово, Св. Марина није била девојка у невољи, већ права јунакиња.

Пре него што се Холивуд могао похвалити својим јунакињама, постојала је Св. Марина – победитељка демеона. И док су холивудске приче измисљене, њена животна прича је истинита. Њене чудотворне иконе и Свете Мошти ту истину сведоче, као и Њене бројне посете вернима који јој се у молитви обраћају. Њена надљудска снага огледала у превеликој вери и благодати Светог Духа. Не постоји бољег узора младим девојкама од Ње. И Она је сама себи нашла узор у Пресветој Богородици.

Јасно је да девојке данас неће морати да подносе тако екстремно велика и страшна мучења за веру, али бити веран Хрисћанин у данашњем друштву ни данас није лако. Неминовно ће наше религијско опредељење изазвати подсмехе, притисак од стране вршњака, неразмевање, непријатности, увреде и друге врсте искушења. Чак и усред ових врсте „мучења“ Св. Марина може бити пример и узор како да се издрже и победе искусења. Њена вера и љубав према Богу требало би да буде инспирација младима, да не треба подлећи испразностима овога света и живота, већ се усредсредити на оне вредности које заиста значе.


Акатист Светој Марини

 
„Теби, храброј невести Христовој,која си изабрана да неизрециву славу Божију објавиш свим величанственим створењима, усрдну молитву узносимо и молимо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се очистимо од греха, да душе врлинама обложимо и да у Царство Небеско уђемо, како би могли да кличемо: Радуј се света Великомученице Марина, разгори наша срца огњем Божанске љубави!“

превод са енглеског: проф. Бојана Поповић

Извор: Манастир Лепавина. СПЦ:РС

Празник који улива страх: Обичаји на Огњену Марију налажу да свако добије шта заслужује

  

Огњена Марија у црквеном календару обележена као Света мученица Марина, један је од најпоштованијих женских празника.

У календару он није обележен црвеним словом, али од овог празника сви стрепе. То је дан када гори небо и земља, а обичаји налажу да се никакав посао не сме радити тог дана, а посебно радови на пољу.

Огњена Марија слави се 30. јула.


Део моштију свете мученице Марине чува се у светогорском манастиру Ватопед, као и у манастиру Св. Марине на планини Ланга, на албанској страни Охридског језера, посвећеном овој светитељки, који посећују православци, али и муслимани.


Света мученица Марина, у народу је позната као Огњена Марија, јер кажњава огњем.
У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Сава Петровић из села Губин, један је од ретких ко је преживео Огњену Марију 1941. године, те је изјавио:

 “Ми би рекли овде да је Огњена Марија удешљива. Ако те шта тог дана деси, не можеш се избавити; ако ватра плане, не можеш је угасити. А буде, баш тог дана, честито се и не наоблачи па плане и загрми у пласт сена или крстину жита – све изгори до последње сламке… Отуда и песма у народу:

Огњем пржи Огњена Марија,
Громом бије Громовник Илија,
Миром мири Мирносна Марија…


А не буде вазда по правди и заслузи. Деси се, као тог злог лета 1941, да се удружи сила и неправда, да бог зажмури и ђаволу у сватове дође, и онда све наопако обрне – казна страшна стигне безгрешнике…”

 Текст у целости преузет са Опанак.рс

Научно доказано: молитва јача од радијације

САМО ЈЕДНА РЕЧ МОЖЕ ДА ИЗАЗОВЕ НЕИЗЛЕЧИВУ БОЛЕСТ 

С времена на време у друштву се распламсава расправа о томе да ли је дозвољено (да ли треба?) да се псује. Научници кажу да се псовке буквално урезују у генетски апарат услед чега настају мутације које из покољења у покољење доводе до дегенерација. Када особа константно псује, њени хромозоми се кидају и савијају а гени мењају своје место. Због тога ДНК почиње да производи неприродне програме чиме се постепено на потомство преноси команда за самоуништење.

Експеримент у коме је семе биљака излагано дејству (пре свега ружних) речи вршен током дужег низа година. Резултат – скоро сво семе је угинуло а оно које је преживело постало је генетски дегенерисано. Ово дегенерисано семе је преносило многе болести које се преносе путем наслеђивања и након неколико генерација њихово потомство је било потпуно дегенерисано. Интересантна је чињеница да мутагени ефекат није зависио од јачине речи, тј. није важно да ли се се речи изговарају гласно или шапатом.

Закључак истраживача – речи имају не енергетски већ информациони ефекат на ДНК.
Спроведен је и супротан експеримент. Научници су „благосиљали“ семе, које је пре тога било излагано смртоносном радиоактивном зрачењу. Као резултат тога, измешани гени, покидани хромозоми и ДНК спирале вратили су се на своја некадашња места и умртвљено семе је оживело.

Скептици се са неповерењем односе према овим закључцима – како могу обичне речи да утичу на наслеђивање? Једноставно речено, наша представа о генетском апарату који се састоји искључиво од хемијских компонената је – застарела. Да би се изградио живи механизам ДНК, потребне су много сложеније структуре. Програм човека је кодиран у физичким пољима која су изграђена око хромозома и имају холографску структуру.

Све информације о прошлости, садашњости и будућности тела су у концентрованом облику садржане у било којој тачки таласа генома. Молекули ДНК размењују те информације преко електромагнетних таласа, укључујући звучне и светлосне.[3]

Данас су научници научили да ДНК „допуњавају“ енергијом светлости и звука чиме се покрећу одређени генетски програми и стимулишу резервни капацитети организма.
Закључак је недвосмислен – ДНК опажа људски говор. Њене „уши“ су идеално оспособљене за пријем акустичних вибрација.

Једном је Пушкин написао својој жени: „не прљај своју душу читајући француске романе… „
Неко би могао да се подсмехне тој препоруци генија, али показано је да се читањем (и читањем у себи) шаље информација која електромагнетним каналима стиже до ћелијског једра. Дакле, један текст може да лечи наследни материјал, а други да га оштећује.

Познати физичар Пјотр Гарјаев сматра да уз помоћ вербалних мисаоних облика човек ствара свој генетски апарат. На пример, дете наслеђује од родитеља деформисани програм и почиње да ружи и псује. На тај начин он уништава и себе и своју околину и друштвену и психолошку. И таква „снежна грудва“ се ваља из генерације у генерацију.

Дакле, нашем генетском апарату није свеједно какаве књиге читамо. Све се бележи у таласном пољу генома, тј. у таласном генетском програму који у једном или другом правцу мења наследне особине и програм сваке ћелије. Једна реч може да изазове неизлечиву болеста а друга – да излечи човека. Притом, ваша ДНК не разликује да ли ви комуницирате са живим људима или ликовима из ТВ серије . 

Човек је налик на књигу утисака у којој се бележе како његови коментари и жеље, тако и коментари и жеље свих осталих људи. Ова информација не само да формира човекову личност, већ се уписује и у ДНК. Од те информације зависи и здравље његовог потомства.
Молитва је јача од радијације [2]

Истраживачи су вршили експерименте са зрнима пшенице и јечма која су добила дозе зрачења од 2 до 10 хиљада рентгена. Честице високих енергија кидале су хромозоме – чинило се да су зрна већ мртва. Међутим, научници су их обрађивали нарочитим електромагнетским таласима на које су биле наслојене акустичке вибрације људског говора. И то не једноставног, већ ритмичког, упућеног високом идеалу – једноставно речено, молитвама. Као резултат тога у зрнима су формирани таласни “скелети” здравих хромозома, на којима су се покидани хромозоми обнављали. Генетски апарат ћелија се чудесно ослобађа од оштећења.
Засад том технологијом влада само група руских научника под руководством Гарјајева. Али, на сву срећу, молитве могу обнављати здравље и без помоћи техничких уређаја: то доказује хиљадугодишње искуство религије. Молитвама светих и обичних људи који су им се обраћали за помоћ, устајали би слаби, прогледали слепци, оживљавали мртви. И сада научници покушавају да пронађу објашњење тих чудеса.

Изгледа да молитве у генетском апарату буде резервне механизме које су наши далеки преци развили. Ти механизми су у стању да повећају отпорност на оштећујуће чиниоце из спољне средине.

На пример, познато је да гигантски љускари подносе чудовишне дозе радијације. Те древне животиње су такву способност стекле пре много десетина милијарди година када су живеле заједно са диносаурусима. Крајем мезозоика нагло је порастао радиоактивни фон. Можда су управо због њега диносауруси изумрли. Али, варани (врста јужних великих гуштера Varanus) су се прилагодили и доживели до нашег доба. А људи су се од онда врло много променили. Међутим, у нашем генетском фонду је, на сву срећу, очувана способност древних предака за обнављање после снажног зрачења. Само треба да научимо како да укључимо тај древни програм који се код љускара, по свему судећи, остварује путем фантомских механизама.
– Изванредна отпорност појединих организама на оштећујуће утицаје објашњава се тиме – каже Петар Петрович Гарјајев – што су они у стању да очувају здраве таласне матрице својих ћелија, ткива и органа. Њих стално разарају радијација, инсектициди, хербициди, електромагнетна поља, али се распали молекули обнављају по схемама таласних матрица.

Ми смо ту способност пробудили у зрнима пшенице и јечма, али се она и код људи може обновити. Тада ће се у њима појавити организујуће начело, некакав фантом здравља који ће се стално заодевати новом пути. Ма колико много ћелија да угине, уместо њих ће се увек стварати нове. Таквом човеку никакво зрачење не може наудити, па ни ултразвучно. Он под утицајем тог фантома младости неће старити. Раније, група Гарјајева није имала за циљ вршење експеримената на људима, прибојавајући се непредвидивих последица по њихов генетски апарат. Међутим, увереност научника је поколебана када су схватили да неки други “стручњаци” већ одавно тај апарат разарају, и не знајући шта чине. Може се испоставити да су ти експерименти већ предалеко отишли и да ће човечанство свој пољуљани генетски фонд моћи да обнови само вештачким методама, као у експериментима с озраченом пшеницом и јечмом. 

Међутим, ја верујем да поједини људи то могу да учине и без помоћи технике. Свети оци православне цркве су уз Божју помоћ створили дивне молитве које изузетно благотворно делују на душу и тело. Многи наши преци су се тим молитвама исцељивали од најстрашнијих болести. А савремено поколење је толико немоћно можда управо зато што је свете молитве заборавило.

 

извор: православнапородица.орг

Срећан празник Сабор Светог Архангела Гаврила! Срећна слава, на многаја љета!

Молитва СВЕТОМ АРХАНГЕЛУ ГАВРИЛУ

О, предивни Архангеле Божији Гаврило, усрдни молитвениче за душе наше, смирено те молимо као заступника нашег: измоли нам твојим светим свемоћним молитвама које пред Престолом Божијим свагда узносиш, (да се свети храм овај до краја овога света одржи), да се вера Христова учврсти, укрепи и рашири, да православни Хришћани светоотачку Православну веру до краја наших дана непорочно сачувају, да у свим заповестима Божијим непоколебиво ходе, да истинско покајање за грехе увек Богу приносе, и да се удостоје мирне кончине хришћанске и доброга одговора на Страшном Суду Божијем. Умоли да Царство Небеско наследимо и да скупа с тобом прославимо Пречасно и Величанствено Име Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек, и у све векове. Амин.

13. (26.) јул - Сабор Светог Арханђела Гаврила

Тропар, глас 4. Војсковођо небеских војски, непрестано те молимо ми недостојни, да нас твојим молитвама заштитиш као заклоном крила твоје непропадљиве славе. Чувај нас који падамо на колена и усрдно вапијемо: Избави нас од беда као поглавар вишњих сила.
 
Кондак, глас 2. 

На Небу гледаш славу Божију и на Земљу с висине подајеш благодат, поглавару Анђела, мудри Гаврило, служитељу Божије славе и божански заштитниче света. Спаси и сачувај оне који ти кличу: Буди нам помоћник и нико нам ништа неће моћи! 


 

Света Петка Ђунис

 

Јединствена у ЦЕЛОМ СВЕТУ – У малом месту код Владичиног Хана налази се црквица СKРИВЕНА У ХРАСТУ! Божји дом као из бајке

    

У месту Јовац близу Владичиног Хана дубоко у шуми налази се једна невероватна црквица саграђена у дрвету.

Ову необичну и јединствену црквицу направио је Драгољуб Kрстић 1991. године.

     

Црквица у дрвету посвећена је Светом Пантелејмону, а занимљиво је и то да је саграђена баш у храсту, дрвету које има велико значење у српској култури и митологији.

 И дан-данас храст се сматра светим дрветом и најчешће представља дрво Запис.
Потпуно бајковитог изгледа, овај Божји дом, постао је прави симбол Јоваца.

 Опанак.рс

Богом благословен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице.

❤️РАДУЈ СЕ, ПОМОЋНИЦЕ НАША, КОЈА НАМ ПОМАЖЕШ ИКОНОМ СВОЈОМ
„ТРОЈЕРУЧИЦОМ"!❤️

  

Манастир Јовања

 

25. Јули - Срећан празник Иконе Пресвете Богородице "ТРОЈЕРУЧИЦЕ"! Срећна слава, на многаја љета!

  

Манастир Јовања

Молитва Пресветој Богородици у част Њене иконе ТРОЈЕРУЧИЦЕ

О, Пресвета и Преблагословена Дјево Богородице Маријо, теби припадамо, и клањамо се пред светом тројеручном иконом твојом, сећајући се преславног чуда твога, прирастања одсечене деснице преподобног Јована Дамаскина, које се уз помоћ иконе ове догодило, и чији се знак и сада види на њој, оличен у трећој руци, икони твојој приложеној. Молимо ти се и просимо те свеблагу и свемилостиву Заштитницу рода нашега, услиши нас који ти се молимо. Као што си услишила блаженог Јована, који ти је у жалости и болести завапио, тако не презри ни нас, који смо ранама многоразличних страсти оболели и ојађени, и који теби, са скрушеном и смиреном душом, усрдно прибегавамо. Свемилостива Госпођо, ти видиш немоћи наше, невољу и потребу нашу за твојом помоћи и заштитом: одасвуд смо непријатељима окружени, и немамо помагача ни заштитника, ако се ти не смилујеш на нас, Владичице. Заиста, молимо ти се, саслушај болни вапај наш, и помози нам да светоотачку православну веру чисту сачувамо до краја живота, да у свима заповестима Господњим право ходимо, да истинско покајање за грехе своје увек Богу приносимо и удостојимо се мирног и хришћанског краја живота и доброг одговора на страшном суду Сина твога и Бога нашега. Њега умоли за нас материнском својом молитвом, да нас не осуди по безакоњима нашим, него да нас помилује по великој и неисказивој милости Својој. О, Сведобра, услиши нас, и не лиши своје моћне помоћи, да би смо ти, тобом спасење задобивши, певали и прослављали у земљи живих, као и Рођеног од тебе, Избавитеља нашега, Господа Исуса Христа, коме припада слава, моћ, част и поклоњење, заједно са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин.

(чита се за ублажење невоље и патње свих, а посебно православних Срба)


   

Света Петка Ђунис