Обичаји на Благу Марију: Празник је посебно посвећен женама, а ево шта треба поштовати на овај дан

Српска православна црква и њени верници 4. августа обележавају празник посвећен Благој Марији.
Сматра се да је Блага Марија сестра Светог Илије Громовника. Блажена или Блага Марија веома је поштована у Срба, посебно међу женама. Иако није обележена црвеним словом, поштује се као Огњена Марија и Света Петка. Стога се, као ни на Огњену Марију и Свету Петку, ништа не ради у кући нити у пољу.
 
Блага Марија је пореклом из Сирије, око града Магдале, због чега је и добила име Магдалена. У младости је била грешница, али ју је Исус избавио од грехова. Након тога је постала његова ученица, претила га је и слушала његове проповеди.

После Христовог васкрсења путује у Рим да цару Тиберију црвеним јајетом објасни Христово васкрсење. Том приликом, она је пред царем оптужила Понтија Пилата, који није хтео да заштити Исуса, него му је невином изрекао смртну казну. Касније је Пилат лишен свог високог достојанства и прогнан у западну Европу, где је и скончао. Из Рима је Марија Магдалена отишла у Ефес, код апостола Јована Богослова и ту је након неког времена умрла.


У Житијима светих спомиње се као “миросница равноапостолска”. Три пута је посетила Исусов гроб, а заједно са Пресветом Богородицом је туговала под распетим Христом.
Према Јеванђељима, после Васкрсења Господ јој се два пута јавио, док се у предању тврди да је посетила Рим, где је цару Тиберију даровала црвено бојено јаје и поздравила га речима: “Христос васкрсе!” па се верује да је обичај фарбања васкршњих јаја везан за овај догађај. Живот је завршила мирно у Ефесу, а њене свете мошти касније су пренете у Цариград.

      

OPANAK,RS

Света Марија Магдалина -- Блага Марија

                     

Sutra slavimo Blagu Mariju: U čast zaštitnici žena, ovo obavezno uradite!

Ako žene odu u crkvu, pomole se Blagoj Mariji i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih neće odbiti...  

Foto: Shutterstock

Pravoslavna crkva i njeni vernici 4. avgusta obeležavaju praznik posvećen Mariji Magdaleni. Blaga ili Blažena Marija spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju. Kao i na dane Ognjene Marije i Trnove Petke, na praznik Blage Marije domaćice treba da odmaraju. Narod veruje da nije dobro bilo šta raditi u kući ili na polju, da se svetica ne bi uvredila. Sa druge strane, veruje da dobre i poštene žene, koje žive ispravnim i bogougodnim životima, uvek, a naročito na današnji dan, imaju zaštitu ove Blage Marije. Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti. Postoji pesma u narodu koja kaže: Ognjem prži Ognjena Marija, Gromom bije Gromovnik Ilija, Mirom miri Mirnosna Marija… 

Foto: Wikipedia
Marija Magdalena u Žitijima svetih pominje se kao "mironosica ravnoapostolska", rodom je iz iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U svojoj mladosti je bila grešnica, ali ju je Isus izbavio od grehova, a kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi. Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pred raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob. Prema jevanđeljima, posle Vaskrsenja Gospod joj se dva puta javio, dok se u predanju tvrdi da je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: "Hristos vaskrse!" (veruje se da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj) i pred njim optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista. Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju. Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes gde je pomagala svetom Jovanu Bogoslovu u propovedanju jevanđelja. Život je završila mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad. Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika.
 

(Stil.kurir.rs)

СВЕТИ ИЛИЈА

Дошли смо и до кулминације лета. Кажу - "после Светог Илије (2.август), сунце све милије". 

Али да избегнемо све оне паганско сујеверне савете и непотребна знања, сетимо се једне важне епизоде из живота Светог пророка, и важне поруке Божије која нам је и данас преко потребна:
Велики пророк Илија, није могао да истрпи неправедну власт. Затворио је небо и отишао у планину у пећину, да се моли Богу, да Бог ослободи народ од тираније безбожног цара и царице.

После три године и шест месеци постало је Илији тешко. Молио се да му се Бог јави. У силној хуци ветра и великој грмљавини, Бог се ипак није јавио. А онда - земљотрес, и сва се земља потресе, али не беше Бога ни у потресу. 

Илија већ беше очајан, али тада му дође тих глас који му рече: „Илија, теби говорим, устани!“ Илија је већ помислио да нема више нико веран Богу у Израиљу осим њега. 

А Бог му рече: „Седам пута седамдесет и седам још има оних који су верни у Израиљу“. И тада се Илија врати међу народ, и тада се помоливши Богу, а Бог, који праведнике слуша, отвори небо и паде дажд на земљу и преста глад. 

Помолимо се Светом пророку Илији. Да поверује да и међу нама недостојнима ипак још увек има седам пута седамдесет седам верних Богу. И да престане ова животна суша, овај наш дуги пад, од "три године и шест месеци", али и много дужи од тога. 

Све сем пада за нас као да је сад већ постало бајка...

Поновио сам ово од пре неке године. Неке ствари се не мењају брзо. Али се уз Божију помоћ ипак мењају.

Наћи ће се ако Бог да тих седам пута седамдесет седам да спасу Србију и врате Србе у службу Богу. У црквама на Литургији, али можда и у пећинама наше изолације и самоизолације.

На слици - Свети Илија у Грачаници, на нашем Косову.

Ненад Илић

Свети пророк Илија – други претеча доласка Христовог

   

Међу празницима у част Светих славних и свехвалних старозаветних пророкâ посебно и значајно место заузима празник Светог славног пророка Илије, који је у нашем народу особито поштован. Свети славни пророк Илија васцелим својим животом послужио је тајни спасења. Свети апостол и еванђелист Матеј у свом Јеванђељу сведочи како је због великих и знаменитих чуда која је Свети пророк Илија чинио, народ сматрао Христа за Илију. Приликом Христовог Преображења на Таворској гори као један од пророка јавио се са Мојсејем и Свети Илија разговарајући са Господом. Преподобни отац Јустин Ћелијски казује да Црква Светог пророка Илију прославља као најнеобичнијег човека који је живео на овој земљи Божјој, најнеобичнијег човека у роду људском. Толико необичног и толико изузетног да га је Господ са телом узнео на Небо.  

Од самих почетака Свети Илија је посебно поштован у Светој Цркви, а као један од видова тог древног и непрекинутог поштовања можемо да наведемо оснивање свештене обитељи у III веку на месту његовог подвига. Поред дивне и надахнуте химнографије коју су знаменити црквени песници саставили надахнути Духом Светим и благословеним животом Светог пророка Илије, у његову част су сачуване и бројне светоотачке беседе које на најбољи могући начин величају сва његова свештена дела којима је прославио Господа. Између светоотачких беседа можемо поменути беседе Светог Јефрема Сирина, Светог Василија Селевкијског и Светог Јована Златоустог.

Када је у питању химнографија, прва помињања у древним месецословима Цркве прво помињање налазимо у VIII веку. У част Светог pророка Илије стихире на Господи возвах је саставио Свети Јован, Архиепископ евхаитски, славу на Господи возвах цар Лав шести мудри, итд. У црквеним песмама називамо га другим претечом другог доласка Христовог, pророком и сведоком великих дела Божјих. У Светом Писму Старог Завета у трећој и четвртој књизи о царевима читамо о животу овог знаменитог пророка, али и о његовим чудима и вазнесењу на небо и предавању плашта Пророку Јелисеју.

Завршавајући своју омилију на празник Светог pророка Илије презвитер др Оливер Суботић поучава: „Пророк Илија је од Бога назначен да у последња времена, непосредно пред Други долазак Христов, поново дође и проповеда Истинитог Бога у времену крајње отпадије и релативизма, времену у коме се „здраве науке неће подносити“ (в. 2Тим 4, 3–4). Тада ће овај пророк опет засијати благодатном силом коју ће му Бог даровати и наговестити скори и коначни долазак Сина Божијег. Нама је свети пророк Илија посебно важан и због његовог карактера који треба да подражавамо. Каже се за Светог Јована Крститеља у Јеванђељу да је дошао у „духу и сили Илијиној“ (в. Лк 1, 17), што значи да је својом храброшћу истинољубивошћу, одсечношћу, подвигом, верношћу Богу био Илији сасвим подобан као личност. Тако и ми треба да подражавамо Илију славног и Бог ће нам дати дух и силу потребну да се одржимо у ова смутна времена. Нека би молитвама Светог Пророка Илије наш српски народ постао истински веран Господу Христу, амин.ˮ

Преподобни отац Јустин Ћелијски у једној од својих проповеди на дан Светог пПророка Илије подсећа свакога од нас на његов светли пример и значај: „Вели се у дивним песмама црквеним данас: да је он био „цар над страстима“. Ниједна страст није могла да га захвати, да се над њим зацари. Све је он као огњем сажего и спалио. Он је и сваки грех спаљивао огњем вере своје. Сав безгрешан, он сав посвећен Богу, он није дао да се ниједан грех залегне у његовој души и да остане у њој… Шта раде Светитељи Божији у овоме свету? Оно што и Пророк Илија: они служе Истинитом Богу и проповедају Њега. А шта ради ђаво у овоме свету? Ђаво измишља лажне богове у овоме свету, и заводи људе. Погледајте како је Европа поплављена лажним боговима, уместо Истинитог Бога. Шта ови људи нису прогласили за своје богове! Те културу, цивилизацију, науку, филозофију, политичке партије. Све је то лажни бог до лажног бога. Зар данас људи не метанишу пред телевизорима, пред радијима, зар не метанишу пред безбројним лажним, такозваним културним просветитељима. А шта, ко су они? Шта проповедају? Ништа друго до смрт! Ништа друго до немоћ! А у овом свету главна мука, главно питање људско бића и човека – шта? Смрт! Ако смо смртни, ако се све завршава смрћу – како је смешан и јадан овај живот! Али, Господ Христос је дошао у овај свет и показао Себе као Истинитог Бога, победио смрт и васкрсао. И ту исту силу дао Цркви Својој. Гле, ко данас сведочи о Истинитом Богу Господу Христу. Гле, погледајте Острог наш, свакодневно тамо Свети Василије чини чудеса. Погледајте Светог Прохора Пчинског, Светог Стефана Дечанског и многобројне друге свете задужбине царева наших; и свете мошти њихове непрекидно чудотворе и показују да је Господ Једини Истинити Бог.ˮ

Анђео у телу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују, излива исцељење. (тропар)

Пророче и прозорљивче великих дела Бога нашег, Свети Илијо, велики именом, који си својом речју зауставио кишне облаке, моли за нас Јединог Човекољупца. (кондак)

Бранислав Илић, теолог

СВЕТИ ИЛИЈА ГРОМОВНИК - обичаји и веровања

  

Српска православна црква и верници данас прослављају дан  посвећен Светом пророку Илији,који се родио у граду Тесвит и који се сматра једним од највећих пророка у хришћанству.

Младост је провео у богомислију и изговарању молитви у пустињи.Због тачног предсказивања догађаја,био је стално прогањан,нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље .Због њих ,а да би доказао велику власт Божју, Илија изведе многа чуда,од којих нека остадоше заувек запамћена.Једно од највећих беше оно када је затворио небо,па кише није било три године и шест месеци.За то време проводио је дане у пећини недалеко од града Јерихон,у осами. Ту, у затвореној пећини,беше само један уски оквир кроз који му је орао повремено долазио ,доносећи по неколико капи воде и мрвице хране из удаљених река и земаља. Данас се на том месту налази Манастир Светог Ђорђа Хозеве,чији монаси одржавају пећину као највећу реликвију.
Пред смрт,Илија пресече својим огртачем воду у Јордану,потом одреди Јелисеја за наследника, предаде му огртач и узнесе се на небо у огњеним колима које су вукли огњевити коњи.
Православни хришћани верују да се Свети Илија вози својим пламеним колима и зато се кад грми каже да то тутње кола Илијина. Он је тај који одређује када и где ће падати киша,а када ће да буде суша.Овај светац доноси олују и непогоду,одлучује кад пуцају громови и ударају муње.Мисли се да тада он гађа ђавола,јер народ тврди да свако место које је муњом погодио Илија има означено место где ђаво.Прича се да Илија заборави када је његов дан,па сваке године пита своју сестру Огњену Марију ,а она га слаже да је празник већ прошао да Илија не би громовима и муњама много штете нанео. Зато се,кад грми на овај дан каже:"Присетио се,Илија."
До Другог светског рата овај дан свечано су прослављале приштинске ћурчије и приређивали пир о коме се причало читаве године. Кучи, Васојевићи и остали брђани о Светом Илији такође излазе на саборе, и то после 10 сати. Обично се народ окупља на некој чистини поред воде,омладина игра и весели се,а старији у групама разговарају о летини и општим стварима.На овим саборима највише се продају мед и производи од меда,ракија и вино.Пред полазак домаћини се чашћавају воћем и пићем. Сабори су веома достојанствени и једна су од ретких прилика да се састану пријатељи и рођаци из понекад веома удаљених и раштрканих села.
Таковци приређују саборе којима свечано прослављају овај дан и чине разне ствари да догодине не буде олује и града. Тако на пример, три младића у току ноћи обилазе село и закопавају пиле код порте,говорећи:"Бије нас град што не носимо пиле". У Јабланичком крају тврде да свако село треба да има неку жену која зна како да спречи олујне облаке да донесу град.Жене излазе из куће с васкршњим јајима и обраћају се својим умрлим не би ли умолили Светог Илију да не сручи град, помињући измишљена велика чуда која се дешавају у селу,да се црква преко ноћи позлатила и сл.Понекад мушкарци изађу пред кућу и пуцају из пушке у облаке Светог Илије,а ваља заклати и петла.
Мед који се вади на Илиндан служи као лек,па мајке њиме намажу децу по образима да буду здрава.У јужној Србиј кажу да ће иструлити сви ораси и лешници ако грми и пада киша на овај дан.
Слави се као крсна слава,али се не кува жито,јер се сматра да је Свети Илија и данас жив.

Аутор:Драгомир Антонић,етнолог

SVETI PROROK ILIJA

Veliki među svetim prorocima, Ilija, zahvaljujući svojoj nepokolebivoj veri i revnosti za Gospoda Boga, postao je i ostao obraz te nepokolebive revnosti još pre Hrista, i evo već više od dve hiljade godina nakon Hrista. Sav njegov život bio je u progonu, u stradanju, ali i u ognju vere kao nebeskog i spasiteljnog dara Božjeg, koji porađa onaj drugi oganj duhovni - oganj blagodatne revnosti za čistotu vere otačke, jedine vere u Jedinoga Boga u Trojici slavljenog. Ognjena vera i ognjena revnost za Boga proizvele su mnoga ognjena i druga čudesa koje Gospod preko ovog svetog Proroka satvori i ostavi zabeležena u Svetom Pismu za svedočanstvo i nauk svim potonjim pokolenjima koja se u istini klanjaju istinitom Bogu Savaotu. Zato je život ovog divnog proroka bio sav u znaku ognja. 

 

Pripoveda se da je prilikom Ilijinog rođenja njegov otac video kako neki sedi starci plamenom povijaše novorođeno dete i davahu mu vatre da jede. Zato je njegov otac verovao da će njegov sin biti vatreni pobornik za pravu veru. Prorokovao je dvadeset i pet godina i bio je sin Sovakov iz plemena Aronovog, brata Mojsijevog, a rođen je 816. godine pre Hrista, u mestu Tesvitu, zemlji aravitskoj, zbog čega se i nazvao Tesvićanin.

  U to vreme u izrailjskom narodu bio je opaki car Ahav, koji je imao još opakiju ženu, Jezavelju. Ahav se svim silama trudio da njegov narod ostavi jedinog i istinitog Boga, te da veruje i klanja se bogu Valu (Balu), kome je podigao i hram u Samariji.

  U to vreme pojavi se veliki prorok Ilija da izrailjskom narodu prorokne da će nastati velika suša, kao kazna zbog otpadništva od Boga. A Bog Iliji reče da ide u planinu na potok Horat, i da tu čeka dalja naređenja. Sveti Ilija tamo provede godinu dana, pijući vodu sa potoka, a jutrom i večerom gavranovi su mu donosili hleba i mesa za hranu.  

Kada posle godinu dana od velike suše presahnu taj potok, Bog zapovedi svetom Iliji da ode u Sareptu Sidonsku i da tamo ostane dok ga ne pozove.

Ilija sveti ode u Sareptu, i vide u jednom dvorištu kako jedna žena, koja beše udovica, kupi suve grančice. Sveti Ilija je zamoli da mu donese malo vode i hleba. „Nemam pečena hleba ni zalogaja“, reče mu ona, „već imam još pregršt brašna u načvama i malo zejtina u zejtinjaci, i zato kupim ove grančice da zgotovim sebi i mome sinu obrok, pa posle da pomremo od gladi“. No sveti Ilija joj reče: „Idi te umesi i meni jedan kolačić, i ne boj se, neće nestati brašna u načvama ni zejtina u zejtinjaci“. Žena tako uradi, i desi se čudo: brašna i zejtina nikako nije nestajalo, iako su svaki dan tošili, i svo troje se prehranjivali. Sveti Ilija se tu sasvim i nastani.
 

Posle godinu dana, razbole se sin te udovice, i umre. Žalosna udovica poče prebacivati svetom Iliji da ga je on umorio, te sveti Ilija uze dete, položi ga u svoju postelju, pomoli se Bogu, a on se smilova te se povrati detetu duh i ono ožive. Udovica, videći to čudo, priznade da je sveti Ilija čovek Božiji.  

Za sve to vreme, velika nevolja i dalje pritiskivaše izrailjski narod: ne beše kiše ni rose, zemlja beše popucala, drveće se osušilo, mnogi izvori presahnuše, a mnogo ljudi i stoke je od gladi i žeđi pomrlo.

  Kada dođe vreme, reče Bog svetom Iliji da ide caru i da mu kaže da će uskoro pasti kiša. Čim ga Ahav ugleda, povika: „Evo onoga što donosi nesreću narodu!“ Sveti Ilija mu odgovori da nesreću ne donosi on, već car i carica, koji narod nagone da se klanjaju idolima.

  Potom sveti Ilija predloži caru da se na gori Karmil okupi 450 Valovih žreca i 400 Astartinih, i mnogo naroda i da se pomolimo, reče, ja mojem Bogu, a oni njihovima, za kišu, pa čiji Bog posluša molitvu i pusti kišu, toga da priznamo za pravoga Boga. Car prista i svi se iskupiše na gori Karmil.  

Kad se okupiše reče sveti Ilija: „Dajte nam dva junca, pa žrečevi neka zakolju jednoga i iseku na komade i metnu na drva, a ja ću takođe jednog, pa da se pomolimo svaki svome Bogu, i na čiju žrtvu siđe vatra s neba i zapali je, toga Boga da priznamo“. Žreci prvi zaklaše junca, staviše ga na žrtvenik i povikaše na sav glas: „Vale, Vale, poslušaj nas!“ Skakali su tako od jutra do podneva oko žrtvenika ali, niti vatre niti odgovora. Sveti Ilija im se poče rugati: „Vičite jače, može biti da se vaš bog nešto zamislio, ili spava, ili je na putu, pa vas ne čuje“. Oni se počeše još jače derati, i jedan drugog bosti noževima, da bi se na njihove jade Bog smilovao, ali opet ne bi ništa.  

Tada sveti Ilija uze dvanaest kamenova, prema broju plemena izraelskih, načini žrtvenik i svud unaokolo iskopa jendek. Namesti ozgo drva, a povrh njih stavi komade isečenog junca, pa reče narodu: „Napunite četiri vedra vode i sipajte na žrtvu i drva“. Tri puta tako učiniše, dok ceo žrtvenik ne ogreznu u vodi. Tek tada sveti Ilija pristupi žrtveniku i poče se moliti: „Bože Avramov, Isakov i celog Izrailja! Učini neka ovaj narod pozna da si Ti Bog njegov, te da se srca njihova obrate k Tebi“... Još sveti Ilija svoju molitvu nije ni završio, a pade vatra s neba i svu žrtvu sažeže. Sav narod koji to čudo gledaše, poče u glas vikati: „Gospod je Bog naš!... Gospod je Bog naš!“  

Sve žrece Valove pohvataše, odvedoše ih na potok Kison i tu ih poklaše, a zatim se nebo zamrači od silnih oblaka i vetra i pljusnu velika kiša.

Kada je carica Jezavelja čula šta je sveti Ilija uradio sa žrecima, vrlo se rasrdi i posla glasnike svetom Iliji da mu jave da će ona s njim učiniti ono što je on uradio sa žrecima. Da bi se sklonio od osvete Jezaveljine, ode sveti Ilija čak na planinu Horiv i skloni se u jednu pećinu. Ali jednog dana, zaduva jak vetar, začu se grmljavina i sevanje munja, i sveti Ilija začu tihi glas Božji: „Ilija, a šta ćeš ti tu?“ Sveti Ilija mu odgovori da se plaši osvete izrailjskog naroda, ali mu Bog reče da istraje, i da nastavi svoj proročki rad.  

Jednom car Ahav požele da kupi vinograd nekog Navuteja, ali ovaj ga nikako ne htede prodati, jer mu to beše nasledstvo od oca. Ahav sa Jezaveljom smisli plan da je Navutej ružno govorio protiv Boga i cara i po carskoj zapovesti Navuteja zasuše kamenjem, što je bila jevrejska kazna za jeretike. Ahav potom prisvoji njegov vinograd.  

Ali Bog reče svetom Iliji: „Idi u Navutejev bivši vinograd. Tamo ćeš naći Ahava gde se po vinogradu širi, proreci šta će njemu i njegovoj ženi biti do posletka“. Sveti Ilija posluša Boga, ode i nađe Ahava i proreče mu: „Kao što su psi lizali krv Navutejevu, tako će psi lizati krv tvoju, a Jezavelju će psi izesti ispod zidova gradskih“.  

Posle tri godine u ratu sa Sirijcima, Ahav bude ranjen i od toga umre, a njegovu krv su psi zaista lizali.  

Kad je posle smrti Ahava, car izrailjski postao njegov sin Ohozija, on se jednom teško razbole pa posla poslanike u Akaron da pitaju boga Velzevuva (Belzebuba) hoće li ozdraviti. Po naređenju anđela, sveti Ilija presretne poslanike i zapita ih: „Zar nema Boga u Izrailju, već idete da pitate boga u Akaronu? Zato po volji Božjoj neće se car dići sa svoje postelje, nego će umreti“. Poslanici se vratiše natrag i rekoše caru sve što su čuli, a ovaj shvativši da je to bio Tesvićanin Ilija, posla pedeset vojnika da ga nađu i dovedu. Oni ga nađoše na visu jednog brda i pozvaše ga da pođe s njima, ali Bog posla vatru s neba i sve ih popali. Car pošalje novu pedesetoricu, i njima se desi isto. Kad je i treću pedesetoricu car poslao, i kad su oni našli svetog Iliju, pedesetnik kleče na kolena pred svetim Ilijom i zavapi: „Čoveče Božji! Smiluj se na moju dušu i ovih pedeset slugu tvojih, i nemoj ih pogubiti kao onih dva puta po pedeset puta što si pogubio“. A anđeo Božji šapnu svetom Iliji: „Idi s njima i ne boj se“. Sveti Ilija se diže i pođe. Kad je sveti Ilija došao u carev dvor, priđe caru i reče mu u oči: „Ovako veli Gospod: za to što si slao poslanike u Akaron i od Velzevuva tražiš pomoći, kao da nema Boga u Izrailju, pridići se nećeš, već moraš umreti“. Tako se i dogodi: nedugo zatim car Ohozija preminu.

  Pred kraj svoga života sveti Ilija je našao sebi i jednog učenika Jeliseja. Kad beše došlo vreme da Bog uzme svetog Iliju k sebi na nebo, pođoše obojica do Jordana, i kad dođoše do reke, skide sveti Ilija svoj ogrtač, udari njime po vodi, voda se rastavi i oni po suvom pređoše na drugu stranu. Malo zatim naiđoše odnekud vatrena kola i vatreni konji, pa sveti Ilija sede u kola, koja u vihoru uzleteše na nebo i nestadoše. Kad se Jelisej razabra od čuda, ugleda Ilijin ogrtač pored sebe, te s njime opet rastavi vodu jordansku i vrati se natrag. Sa ogrtačem pređe sa svetog Ilije na Jeliseja i proročki dar, te i on posta prorok.

  Sveti Ilija je, dakle, živ otišao na nebo, i zato će se pre drugog dolaska Hristovog, na zemlji ponovo pojaviti, sa Enohom, koji se takođe živ uzneo na nebo. Sveti prorok Ilija se pojavio prilikom preobraženja Gospodnjeg na Tavoru.

Molitva Svetom proroku Iliji

O prehvalni i predivni proroče Božiji Ilija, koji si zasijao na zemlji životom ravnoangelskim, vatrenom revnošću prema Gospodu Bogu Svedržitelju, znamenjima i preslavnim čudima, zatim po uzvišenoj Božijoj milosti prema tebi nadprirodno uznesen telom na nebo na ognjenim kolima, udostojivši se govoriti sa Spasiteljem sveta preobraženom na Tavoru, i sada stalno prebivaš u raju i stojiš pred prestolom Nebeskog Cara. Usliši nas grešne i nekorisne koji sada stojimo pred tvojom svetom ikonom i usrdno pribegavamo tvome zastupništvu. Moli za nas čovekoljupca Boga da nam daruje duh pokajanja i oproštaj naših grehova i svojom svesilnom blagodaću da nam pomogne da ostavimo put.