Večeras je Bogojavljanje – VEČERAS U PONOĆ POGLEDAJTE U NEBO I ZAMISLITE ŽELJU

  

ogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Prema predanju u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju. Danas je zimski Krstovdan, dan koji se slavi uoči Bogojavljenja i prvi je dan poslije Božića kada pravoslavni vjernici poste.

A noćas, tačno u ponoć, pogledajte u nebo i zamislite želju.

Prema predanju, u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju.

Veliki broj ljudi bude budan cijele
noći. Jedan dio zamisli želju tačno u ponoć. Želja, kakva god da je mora
biti jasna i glasna, nedvosmislena…

 

Anegdota

Pripovijeda se kao anegdota da je neki
nestrpljiv čovjek, proturivši u bogojavljenskoj noći glavu kroz prozor i
zureći u nebesa, zbrzan, umjesto da poželi ćup zlata veliki k’o glava,
pogriješio i zaželio glavu k’o ćup zlata. Bog mu želju usliši, ali,
umjesto ćupa zlata, dobi samo glavu veliku k’o ćup, koja mu osta
zaglavljena u prozoru.

 

 

U slavu Jovana Krstitelja

Prema hrišćanskom učenju, Bogojavljenje je jedan od najvećih praznika. Na taj
praznik, na Jordanu je prvi put objavljena tajna Svete Trojice i prvi
put su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti Duh, koji je u trenutku
krštavanja, u obliku svjetlosnog goluba, sletio na glavu Isusa Hrista.

Sina Božjeg krstio je na Bogojavljenje Jovan Krstitelj, a predanje kaže
da su se u trenutku krštenja nebesa otvorila i čuo se glas Boga: „Ovo
je Sin moj ljubezni, koji je po mojoj volji“.

Bogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog svetom Jovanu Krstitelju.

U narodu se praznik Bogojavljenje, kojim
se završavaju nekršteni dani (12 dana poslije Božića) kada nema
krštavanja, jer Isus Hrist još nije bio kršten, zove i Vodice ili
Vodokršće.
Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog
dana u crkvi osveštava i deli narodu, jer se veruje da ima
čudotvornu moć.


Izvor http://vesti.knjazevac.org.rs/ 

   


''Da li je želja pogrešila vreme, ili sam ja želju?''

Večeras je Bogojavljanje – VEČERAS U PONOĆ POGLEDAJTE U NEBO I ZAMISLITE ŽELJU

 

Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Prema predanju u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju. Danas je zimski Krstovdan, dan koji se slavi uoči Bogojavljenja i prvi je dan poslije Božića kada pravoslavni vjernici poste.

A noćas, tačno u ponoć, pogledajte u nebo i zamislite želju.

Prema predanju, u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju.

Veliki broj ljudi bude budan cijele
noći. Jedan dio zamisli želju tačno u ponoć. Želja, kakva god da je mora
biti jasna i glasna, nedvosmislena…

 

Anegdota

Pripovijeda se kao anegdota da je neki
nestrpljiv čovjek, proturivši u bogojavljenskoj noći glavu kroz prozor i
zureći u nebesa, zbrzan, umjesto da poželi ćup zlata veliki k’o glava,
pogriješio i zaželio glavu k’o ćup zlata. Bog mu želju usliši, ali,
umjesto ćupa zlata, dobi samo glavu veliku k’o ćup, koja mu osta
zaglavljena u prozoru.

 

U slavu Jovana Krstitelja

Prema hrišćanskom učenju, Bogojavljenje je jedan od najvećih praznika. Na taj
praznik, na Jordanu je prvi put objavljena tajna Svete Trojice i prvi
put su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti Duh, koji je u trenutku
krštavanja, u obliku svjetlosnog goluba, sletio na glavu Isusa Hrista.

Sina Božjeg krstio je na Bogojavljenje Jovan Krstitelj, a predanje kaže
da su se u trenutku krštenja nebesa otvorila i čuo se glas Boga: „Ovo
je Sin moj ljubezni, koji je po mojoj volji“.

Bogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog svetom Jovanu Krstitelju.

U narodu se praznik Bogojavljenje, kojim
se završavaju nekršteni dani (12 dana poslije Božića) kada nema
krštavanja, jer Isus Hrist još nije bio kršten, zove i Vodice ili
Vodokršće.
Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog
dana u crkvi osveštava i deli narodu, jer se veruje da ima
čudotvornu moć.


Izvor http://vesti.knjazevac.org.rs/ 

   


''Da li je želja pogrešila vreme, ili sam ja želju?''

SVE TAJNE SVETE VODICE: Otkrivamo vam čemu služi i kada biste trebalo da je uzmete

 

Široka je upotreba osvećene vode. Ona se koristi pri mnogim činovima Crkve, bilo da se tada neposredno osvećuje, bilo da se koristi ranije osvećena voda

Osvećena voda se koristi prilikom osvećivanja hramova, domova, nadgrobnih spomenika i raznih predmeta koji čoveku služe ili se on njima koristi.
U svetoj tajni Krštenja, osvećena voda postaje "vodom očišćenja, banjom preporoda, izvorom života", u kojoj se kršteni rađa "vodom i Duhom" za novu stvarnost Carstva Nebeskoga.

Poreklo svete vodice

Osvećenje vode ima svoje poreklo u prvim vekovima hrišćanstva, o čemu svedoče drevni pisani izvori, kao apostolske ustanove. Ipak, i pored sve svoje drevnosti, u početku nije postojalo ustanovljeno pravilo kada, gde i kako se vrši vodoosvećenje. Postojala je izvesna razlika u tim obredima. No svima njima je zajedničko da se osvećenje vode izvršuje pomoću određenih molitava, prizivanjem naitija Svetoga Duha, kao i krstolikim blagosiljanjem i pogruženjem u vodu Časnoga Krsta, što i danas čini elemente svakog vodoosvećenja.

Kada se vrši osvećenje vode?

Poznata su dva osvećenja vode: veliko i malo. Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo Krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, u kome Crkva vidi ne samo prototip omivanja grehova, no i stvarno svećenje prirodne vode pogružavanjem Boga u telu u vodu.
To je svečani obred kojem, skoro redovno, prisustvuje veliko mnoštvo naroda, koji osvećenu vodu nose svojim domovima, jer se ta Sveta Vodica - Bogojavljenska, čuva u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja, a koristi se samo u velikoj nuždi (bolesti, uznemiravanje od strane zlih duhova). U nekim našim krajevima običaj je da sveštenik sam raznosi Bogojavljensku vodicu po domovima vernika.

   

S druge strane, malo vodoosvećenje vrši se u različitim prilikama, pri drugim crkvenim činovima i obredima, pa i na traženje pojedinih vernika. Prema svakoj potrebi, može se vršiti malo osvećenje vode u svako vreme i na svakom mestu: u kući, u polju, u vrtu i tako dalje.

Šta se radi sa starom vodom?
Postavlja se pitanje šta se radi sa starom vodom kada nakon jedne godine stigne nova? Odgovor na to pitanje, u crkvenim knjigama, nažalost, ne piše. Ali, zato postoji običaj koji je Crkva prećutno usvojila. Po tom narodnom predanju, a sada i crkvenom, ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova vodica, sipa u bunar, u reku ili u cveće. U svakom slučaju tamo gde se neće izložiti gaženju i obesvećenju.

Tradicionalno svećenje vodice po domovima

Tradicija je u Srpskoj Pravoslavnoj crkvi da sveštenik u toku godine dva puta poseti domove svojih vernika radi izvršenja svećenja vodice, i to na nekoliko dana pred Krsnu slavu, i pred najveći hrišćanski praznik - Vaskrs. Dolaskom sveštenika u kuću i svećenjem vodice, ulazi blagodat Božija u Vaš dom. Jer, po završetku čina osvećenja vode, sveštenik kropi sve delove kuće, kao i svu decu koja su prisutna, pri čemu oni celivaju Časni Krst i desnicu sveštenika.
To osvećenje vodice po domovima nije samo "puki" običaj, nego nasušna potreba samih vernika, koji osećaju potrebu da povremeno budu osvećeni i očišćeni kropljenjem svete vodice. 

Svećenje vodice i njeno korišćenje, ima svoj puni smisao i značaj samo uz držanje i svih ostalih propisa Pravoslavne Crkve o hrišćanskom duhovnom životu, kao što su post, molitva, milostinja, sveta Tajna pokajanja i ispovesti grehova.

Koliko se dugo može čuvati Sveta Vodica?

Sveta Vodica, naročito ona Bogojavljenska (koju narod uglavnom i nosi svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme. Ma koliko je dugo čuvali, ona ne gubi svoju osvećujuću blagodat niti postaje podložna kvarenju. Ima u narodu porodica koje Bogojavljensku vodicu čuvaju po trideset i više godina, s tim što svake godine, od nove vodice, kada je donesu iz crkve, pomalo dodaju u flašu u kojoj drže staru vodicu.
Što se tiče vodice koja se po domovima sveti pred Vaskrs ona se u toku posta može, i treba, uzimati svako jutro po malo pre jela, i tako utrošiti. Ona se upravo i osvećuje sa tim ciljem da bi sveti veliki praznik Vaskrsenje Hristovo dočekali u osvećenim domovima.
Osvećena vodica za Krsnu slavu sva se upotrebi na spravljanje slavskog kolača i koljiva, a može i da se ostavi malo za piće da svi članovi doma popiju po gutljaj za osvećenje duše i tela.

Izvor 

 

МОЛИТВА КОЈА СЕ ГОВОРИ ПРЕ УЗИМАЊА НАФОРЕ И СВЕТЕ ВОДИЦЕ

Господе, Боже мој, нека ми буде дар твој свети – нафора и света вода Твоја – на опроштење грехова, на просветљење ума мога, на укрепљење душевних и телесних снага мојих, на здравље душе и тела мога, на савладавање страсти и болести мојих по безграничном милосрђу Твоме, молитвама Пречисте Твоје Мајке и свих Светих Твојих. Амин!

МОЛИТВЕ ПРИ УЗИМАЊУ БОГОЈАВЉЕНСКЕ ВОДИЦЕ

Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин!

Царе небесни, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивога.

Господе помилуј! (12 пута)

Ходите, поклонимо се Цару нашем Богу!

Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу Цару нашем Богу!

Ходите, поклонимо се и припаднимо самоме Христу, Цару и Богу нашем.

Псалам 50.

Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје. Опери ме добро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме. Јер безакоње своје ја знам, и грех је мој стално преда мном. Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, а Ти си праведан у речима Својим и чист у суду Своме. Гле, у безкоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја. Гле, истину љубиш, и јављаш ми непознатости и тајности премудрости Своје. Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега. Дај ми да чујем радост и весеље, да се прену кости потрвене. Одврати лице Своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце чисто саздај у мени, Боже, и дух прав обнови у мени. Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и духом владалачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и безбожници ће се обратити Теби. Избави ме од крви Боже, Боже, спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати хвалу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих Ти; за жртве паљенице не мариш. Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће одбацити. По доброти Својој, Господе, чини добро Сиону, и нека се подигну зидови Јерусалима. Тада ће Ти бити миле жртве правде, принос и жртве паљенице; тада ће приносити на жртвеник Твој теоце.

Тропар: Добросрдни и једини милостиви Господе, који имаш чашу непресушну дарова, дај и мени жедном да захватим воду за опроштај грехова.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Дјево чиста, палато Христова, молим те да моју душу, ослабљену грехом, учиниш домом Пресветога Духа, водом са животворног извора, да бих те благодарно славио.

Господе помилуј! (30 пута)

Господе Исусе Христе Боже наш, који си један са беспочетним и бесмртним Tвојим Оцем, и који си увек заједно са беспочетним и вечним Твојим Светим Духом и који си Својим пречистим и Светим Крштењем осветио ову воду, и сада освети нас грешне и недостојне слуге Твоје, који те призивају.

Ти сам, Господе, учини сада да ова Света вода, освећена присуством и благодаћу Твога Светог Духа, буде у мени, слузи Твоме, који од ње пије, на просвећење душе, освећење тела, умртвљење страсти, одбацивање лукавих помисли, одбацивање и чување од сваке сатанске напасти, исправљање живота и учвршћивање у творењу заповести Твојих и на сваку спасоносну корист.  

Тако да благодаћу ове Свете воде будем заклоњен од сваког сатанског насртаја, и останем неповређен, на славу Твога преблагога и најсветијег Имена. Молитвама Пресвете и славне Владарке наше Богородице и Приснодјеве Марије и свих Светих Твојих. Амин!

Тропар: За време Твог крштења у Јордану засведочено је поклоњење Светој Тројици. Јер глас Очев сведочио је о Теби, назвавши Те љубљеним Сином, а Дух у виду голуба објављиваше истинитост тих речи. Христе Боже који си се јавио и свет просветио, слава Ти!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Кондак: Данас си се Господе јавио васељени и светлост Твоја обасја нас, који Ти разумно певамо: Дошао си и јавио се вечна Светлости!

Сада се пије вода, у три гутљаја.

Први гутљај: У име Оца; Други: И Сина; Трећи гутљај: И Светога Духа! У ЈУТРО НА ТАШТЕ СРЦЕ!!!

Слава неисказаној и неиспитаној доброти, слава неизмерном и кротком дуготрљењу, слава Твоме милосрђу што си сада и мене грешнога и недостојнога слугу Твога, удостојио да пијем од ове освећене и Свете воде.

Ради тога окрепи живот мој, сачувај ме неповређенога, учини да ме не обману непријатељи и да не будем заробљен нечистим помислима. Него ме обновљеног управи по Твојој вољи и оснажи за добра дела.

Удостој ме да се неосуђено причестим и светим, бесмртним и животворним Тајнама Твојим, за опроштење грехова и на живот вечни. Јер си Ти радост душа наших и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и пресветим и благим Твојим Духом, сада и увек и у векове. Амин!

Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и свебеспрекорну, и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, Тебе што Бога Реч непорочно роди, ваистину Богородицу, ми Те величамо.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Господе помилуј! ( три пут)

Отпуст: Господе Исусе Христе Сине Божији, ради молитава пречисте Твоје Матере, преподобних и богоносних Отаца наших и свих светих, спаси ме грешног. Амин! 

 

KRSTOVDAN

18. januar - Krstovdan (post)
19. januar - Bogojavljenje (nije post)
20. januar - Sv. Jovan (post)

Uoci Bogojavljenja, na Krstovdan, se posti. Na Bogojavljenje se ne posti, a praznik Sv. Jovana Krstitelja se posti ako je u sredu ili petak.

Ovaj praznik prethodi sutrašnjem velikom prazniku Bogojavljenju i preksutrašnjem Svetom Jovanu – Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.

Starokalendarske pravoslavne crkve današnji dan, 18. januar, nazivaju Krstovdanom (zimskim), koji zapravo nije praznik, on predstavlja samo navečerje Bogojavljenja. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u našem narodu ostala izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.

Kad je Krstovdan preko nedelje, u hramovima se pre podne služe carski časovi, posle podne liturgija Svetog Vasilija Velikog.

Posle liturgije obavlja se veliko osvećenje vodice u samom hramu (vodokršće), dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima.

Za vernike obe vodice su od istog značaja.

Prilikom vodoosvećenja, moli se da voda bude na izbavljenje od grehova, za isceljenje i očišćenje duše i tela, na osvećenje srca i uma i na svaku izvrsnu korist, da ona bude voditelj u večni život i odgoni svaki nasrtaj vidljivih i nevidljivih neprijatelja.

U tu svrhu, za koju je osvećena, dovoljno je poneti je u nekoj manjoj boci, i čuvati preko godine, koristeći je samo u izuzetnim prilikama.

Na današnji dan se posti za dobro zdravlje. Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

     

18 Januar, 2017.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Krstovdan kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili vjeru na početku hrišćanske propovijedi.

Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Јovanu Krstitelju, koji ga je krstio u rijeci Јordan, a prema novom kalendaru slave se 18, 19. i 20. januara.
Krstovdan se slavi uvijek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
U kalendaru SPC nije obilježen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Isus Hristos.
U pravoslavnim hramovima na Krstovdan se služi liturgija Svetog Јovana Zlatoustog, uz osveštanje vode koje prati praznično bogosluženje.
Krstovdanska vodica se poslije osveštanja dijeli vjernicima i, prema običaju, radi zdravlja, čuva u kućama.
 
Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vjernike, bez obzira koji je dan u sedmici.

U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, vjeruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva. 

Svadbarski običaji u Srba

 

10. Materina pogača

 
Mladina majka (u nekim krajevima umesto majke to čini tetka) trebalo bi da ispeče pogaču, koja se tako i zove – materina pogača. Mladencima se uručuje pre svečanog ručka da je lome zajedno. Ko odlomi veće parče pogače, biće gazda u kući.

9. Bacanje sita

 
Kada mladenci nakon venčanja dođu u svoj novi dom, mlada uzima od svekrve sito u kom se nalazi jabuka. Jabuku baca sebi iza leđa preko krova kuće za sreću. U nekim krajevima običaj je da se jabuka napuni novčićima kako bi mladence pratilo blagostanje. Sito se baca na krov kuće. Ukoliko se sito zadrži na krovu – i mlada će se zadržati u kući.

8. Puškom u jabuku

 
Kada mladoženja ide po mladu, običaj je da tast postavi jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu. Kapija od dvorišta ostaje zatvorena sve dok mladoženja ili stari svat ne obore jabuku pucnjem iz puške. Običaj je jako star i simbolizuje mladoženjinu sposobnost kao muškarca i lovca. Obaranjem jabuke dokazuje da je sposoban brinuti o svojoj budućoj ženi

7. Kićenje mladine kapije

 
Mladina kapija se kiti svežim cvećem ili tilom u obliku cvetova, a može i da se dekoriše raznim ukrasnim mašnama. Tako okićena kapija se dugo čuva posle venčanja i reprezentuje odlazak devojke iz kuće svojih roditelja. Dekoracija bi trebala da se čuva makar do mladenaca, poznatog verskog praznika koji je posvećen mladim bračnim parovima koji su u toj godini započeli zajednički život.

6. Biseri

 
Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere, jer oni simbolizuju suze. Predanje kaže da će, ako ih bude nosila, proliti mnogo suza tokom braka.

5. Biće muško

 
Pre odlaska na venčanje mlada prima blagoslov od roditelja i nazdravlja sa svatovima. Mlada pije iz staklene čaše, a zatim je baca. Ako se čaša razbije, rodiće muško dete, a ukoliko ostane cela – biće žensko. Običaj je da mlada pre odlaska sa svatovima iz svoje kuće, odigra kolo kako bi je pratila sreća u životu.

4. Prenošenje preko praga

 
Prenošenje mlade preko praga je opšte prisutan običaj svugde u svetu. U našem narodu se objašnjava verovanjem da svaka kuća ima svoju zmiju zaštitnicu koja živi ispod kućnog praga. Kako je nova osoba u kući (mlada) ne bi uvredila dok je zmija zaštitnica ne upozna mlada izbegava gaziti prag. Zato je mladoženja i prenosi preko njega.

3. Bokal s vodom

 
Stari, skoro zaboravljeni običaj. Pre nego što mlada uđe u svekrvinu kuću, na prag se stavi bokal s vodom. Pri ulasku, mlada treba da ga obori nogom za dobrobit kuće. Običaj povezan sa paganskim verovanjem da se za putnikom prosipa voda za srećan put.

2. Da se mlada lakše porodi

 
Mladi se nakon oblačenja venčanice vezuje tanak crven konac oko struka. Onog momenta kada se začuju sirene kola i dolazak svatova devojke brzo kidaju konac. Prema verovanju, s lakoćom kojim je pokidan konac, i mlada će se lako poroditi.

1. Ispraćaj kuma kući

 
Pred kumovom kapijom i kapa se skida je izreka koja oslikava poštovanje koje uživa kum. Kada kum reši da krene kući, ne sme da dotakne zemlju. Zato se uzimaju dve stolice po kojima kum gazi naizmenično jednom pa drugom nogom, a da mu pri tom niko ne pomaže. Ne treba spominjati da je po starom srpskom običaju kum tada u najmanju ruku pripit te je ovaj običaj svojevrstan spektakl.

 Izvor