Kako se slavi pravoslavni Božić

Narodni običaji i verovanja za Božić

U mnogim državama širom sveta najradosniji hrišćanski praznik je i verski i državni, u isto vreme. Prema Gregorijanskom kalendaru Božić se slavi 25. decembra, a prema Julijanskom 07. januara. Uz praznik Vaskrsenja Hristovog i Duhove, Božić je najveći praznik među pripadnicima pravoslavne i katoličke veroispovesti. Prethodi mu Badnje veče, koje predstavlja poslednji dan Velikog Božićnog posta.
Prema sačuvanim istorijskim podacima Božić se zvanično slavi od 336. godine. Do tada su hrišćani celog sveta praznovali samo Vaskrs, budući da nije jasno utvrđeno kog datuma je Isus Hristos rođen. A zašto baš 25. decembra, odnosno 07. januara? Pa, ni na to pitanje još uvek niko nije dao odgovor. Jedino sa čime brojni istraživači povezuju ovaj datum jeste da je tog dana u Starom Rimu proslavljan dan rođenja Boga Sunca. Smatra se da su tadašnji crkveni velikodostojnici, u želji da ukinu taj paganski praznik, uveli hrišćanski praznik rođenja Isusa Hrista.
U Srbiji se Božić tradicionalno obeležava vekovima i predstavlja vrlo važan segment naše tradicije. Prethode mu Tucindan i Badnji dan.
Za Tucindan je vezan običaj da nikako ne valja tući decu, jer će čitave naredne godine dobijati batine.
Badnji dan je poslednji dan Velikog Božićnog posta. U seoskim sredinama naše zemlje se još uvek održao običaj sečenja Badnjaka, dok je u gradskim sredinama uobičajena kupovina Badnjaka na pijacama. Nekada je domaćin sa muškim glavama iz kuće odlazio u šumu na Badnje jutro kako bi isekli Badnjak, dok su domaćice ostajale kod kuće kako bi je pomele i pripreme trpezu za Badnju večeru. Postoji verovanje da drvo sa koga se seče Badnjak sme da se udari sekirom samo tri puta.
Kako je Isus rođen u štali na slami, tako je bilo obavezno da domaćin uz Badnjak unese i slamu na kojoj su ukućani sedeli. U nekim krajevima se za Badnje veče ne postavlja sto, već se jede na podu, koji je prekriven slamom. Naravno, danas je taj običaj u gradskim sredinama skoro potpuno iščezao.

Trpeza za Badnje veče

Na stolu se za Badnje veče obavezno nađe posna hrana, poput: pasulja, ribe i raznih posnih kolača.
Nezaobilazan deo Badnje večeri su i hlebovi, koji se mese samo od brašna i vode i to za svakog od ukućana posebno.

Kako se pravi Božićna pogača

U nekim krajevima, za muškarce iz kuće se mese hlebovi u obliku krugova, dok se za žene pripremaju hlebovi u obliku pletenica.

Takođe, pojedine domaćice mese i poseban hleb namenjen kući i porodici uopšte, koji se posebno ukrašava.
Hleb za Polaženika se mesi ili na Badnje veče ili u rano Božićno jutro. Kada se prohladi, ukrasi se crvenom vunicom ili ukrasnom trakom i na njega se zakače darovi za Polaženika.

Kako napraviti Božićne aranžmane

 

Mnoge domaćice danas žele da što lepše ukrase trpezu za Badnje veče i Božić,
pa prave same ili kupuju aranžmane.
Da biste ukrasili svoju trpezu na originalan način trebaće vam samo mašte i strpljenja i ne tako mnogo materijala. Obično se Božićna trpeza ukrašava: šišarkama, granama jelke i božikovine, svećama…Ukoliko želite, možete dodati i malo zlatnog spreja.
Ne treba zaboraviti ni žito, koje se u gradskim sredinama obično kupuje na pijaci. Ukoliko, pak želite da se pridržavate običaja, imajte na umu da se žito sadi dva dana pre Svetog Nikole, 17. decembra, kada se proslavlja praznik Svete velikomučenice Varvare, u narodu poznate kao Varvarice. Jedino tada posađeno žito lepo ozeleni do Badnje večeri.

Kako napraviti Božićni venčić

 Kićenje ulaznih vrata stanova u gradskim sredinama je nešto noviji običaj, koji je nastao kao posledica promena koje izaziva život u gradskoj sredini.

Zato ukoliko želite da okitite vrata svog stana, predlažemo vam da ili kupite gotov Božićni venčić ili ga napravite sami. Venčić za Božić se pravi od hrastovih grana, koje se ukrase ili zlatnim sprejem ili, recimo šišarkama ili crvenim trakama, koje simbolizuju radost ovogPraznika.

Kako napraviti Božićnu česnicu

 Vrlo važan deo Božičnog slavlja je i obredni kolač, tzv. česnica. Mesi se u rano Božićno jutro, a način pripreme varira od kraja do kraja naše lepe zemlje.

Neko je pravi kao običan hleb, neko kao proju, a u nekim delovima Vojvodine se pravi kao suva pita sa orasima.
Kako god da ste naučili da je pravite, važno je ono što se stavlja u nju, a to su: grančica bosiljka, zrnce pšenice i kukuruza i zlatnik, nekada, a danas može i metalni novčić od jednog dinara. Zatim se to sve lepo umeša u testo kako se ne bi videlo gde je šta.
Česnica se lomi pre nego što sat otkuca podne. Svako od prisutnih otkida po komad i gleda da li je i šta izvukao. Veruje se da će onoga ko izvuče novac sreća pratiti tokom čitave godine…ko izvuče pšenicu ili kukuruz, biće bogat, a ko izvuče bosiljak biće zdrav.

Kako se slavi srpski Božić

 Uobičajeno je da ukućani odu na ranu Božićnu liturgiju, kako bi se pričestili oni koji su postili Veliki Božićni post.

Posle liturgije se vraćaju svojim domovima i čekaju Polaženika. Nekada je Položajnik ili Polaženik bio slučajni prolaznik ko prvi naiđe u kuću na dan Božića, a danas je obično dete iz kuće. Vrlo je važno da bude jak i zdrav muškarac, kako bi doneo berićet u kuću tokom naredne godine.
U nekim krajevima se dočekuje Božić, pa se bdi celu noć, odnosno dok Badnjak ne dogori.
Božićna trpeza je mrsna i izuzetno bogata. Na njoj se obavezno nađe pečenica ili pečenje, voće, pecivo, pihtije, beli mrs i ostala razna jela, a prema željama i mogućnostima ukućana.
Nakon ručka obično se ide u čestitanje kod rodbine i prijatelja.
Vrlo važna ličnost u srpskoj tradiciji vezana za Božić jeste i Božić Bata. Zapravo, ono što je u katoličanstvu Deda Mraz, kod Srba je Božić Bata, odnosno sveti Nikola. Iako se praznuju različitih dana, uvreženo je mišljenje da je sveti Nikola, zapravo Deda Mraz, odnosno Božić Bata. Zato se u nekim krajevima još uvek zadržao običaj da deca na praznik svetog Nikole i Badnje veče ostavljaju ispred vrata svoje čizmice u kojima sutradan nađu poklončiće.

Izvor http://saznajlako.com/