Кад дођеш у било који град

 

 

Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Ако тај град буде случајно Ваљево
Где сам и ја дошао
Доћи ћеш путем којим се мора доћи
Који пре тебе није постојао
Него се с тобом родио
Да идеш својим путем
И сретнеш ону коју мораш срести
На путу којим мораш ићи
Која је била твој живот
И пре него што си је срео
И знао да постоји
И она и град у који си дошао.
Кад дођеш у било који град
Одакле било
Из Вељег Дубоког или Колашина
Или ниоткуд сасвим свеједно
Кад одеш од своје куће
Било куда
Само да што пре одеш
И дођеш у било који град
Рецимо Ваљево
Кад год да дођеш
Доћи ћеш врло касно
Јер се дуго путује
Док дође у твој живот
И ту се заувек заустави
Она која је према теби кренула
Из велике даљине
Однекуд из Руског Јерусалима
Са Кавказа из Пјатигорска
У коме никад није била
И звала се како се звала
Рецимо Вера Павладољска
И изгледала како је изгледала
Како више нико на свету не изгледа.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Јер градови су увек далеко
И у њих се долази из даљине
А свако путовање се одужи
Јер сви мисле једино о повратку
Мада повратка нема
А ко год одлучи да путује
Мора кренути једног дана
Кренуће у оно доба
У које увек неко креће од куће
Обично у недељу
Кад си и ти кренуо
А кад год је недеља
Најчешће си у неком другом граду
А у којем граду да будеш
Рецимо у Ваљеву
Биће то једини град
У коме си одувек био
И чим си чуо њено име
И пре него што си је срео
Одувек си је знао
И волео већ вековима.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Ако тај град буде случајно Ваљево
Доћи ћеш кораком који двоструко одјекује
Твојим и батом још некога
Ко с тобом путује
И глас му иде по ветру
У дан необичан за то доба године
Да ни сам нећеш бити сигуран
Ни који је то град
Ни који су твоји кораци
Само ћеш познати они глас
Који не иде по ветру
Него се јавља у теби
У дан необичан за то доба године
Кад није ни било време да будеш у Ваљеву
У који си дошао као незнанац
Не знајући никога
Ни град ни Веру Павладољску
Ни да се заволе највише
Они што се знају најмање.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Свет ће постати успомена на њу
И неће бити ни једног места на земљи
Где те неће сачекивати
Ни огледала у којем је нећеш видети
Ни плаве косе која није њена
Ни облак без њеног свиленог осмеха
Запамтио је простор
Гора и вода
Онакву какву си је први пут видео
У било којем граду
Рецимо у Ваљеву
У Карађорђевој улици
Између Поште и Суда
И ево наилази оно доба године
Или твога живота
Кад су све жене она
И носе њену главу
Али ни једна целу
А она живи непозната међу људима
Одмара се и од тебе и од свог имена
Али ма где живела и ма ко била
Знаћеш да је то она
И да не може бити нико други
Јер никог другог на твом свету нема.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Рецимо Ваљево
Окружиће те деца као сваког придошлицу
И у целом граду нећеш познавати никог
Јер су сви отишли
И с тим би се некако помирио
Али нико се не враћа
Све је готово а још никог нема
Нити има чврсти обећања
Да ћемо се поново срести
И то је оно што највише забрињава
Па ипак човек није мање него вода
Па вода не умире
нити је смрт нешто
Што се на свету догађа по први пут
И да живимо хиљаде година
Прошле би као једна
Јер године су ту да дођу и оду
Али све што је њино
Није Вера Павлодољска
Која ти је дала што ни сама није имала
И увек била помало у облацима
И у њих се коначно преселила
Али док ико иком чита ову песму
Она се рађа све свиленијег осмеха
И нема ништа са гробљем и смрћу.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Све ће ти бити однекуд познато
Као пољубац већ даван некоме
У град ко зна који
Кад дођеш ко зна кад
И ко зна откуд
Или Вељег Дубоког или ниоткуд
Сасвим свеједно
Све ће бити исто као да ниси долазио
И да уопште не постојиш
Јер провиђење не жури
И ништа не заборавља
И не фали му ни маште ни идеја
Да све повеже и испуни
Као што је писано
Само ти не би био исти
И ништа не би било као што јесте
Да је могло бити као што није
Јер постоји само један град
И само један долазак
И само један сусрет
И сваки је први и једини
И никад пре ни после није се догодило
И сви градови су један
Делови једног јединог града
Града над градовима
Града који си ти
Према коме сви иду
Да се сретну са тобом
Добро је што си дошао
Да се у то увериш
Баш у Ваљеву
И сретнеш Веру Павладољску
И чим си је видео
Одувек си је волео
И унапред оплакивао растанак
Који се збио
Пре него што си је срео
Јер постоји само један град
И само једна жена
И један једини дан
И једна песма над песмама
И једна једина реч
И један град у коме си је чуо
И једна уста која су је рекла
А по свему како су је изговорила
Знао си да је изговарају први пут
И да можеш мирно склопити очи
Јер си већ умро и већ васкрснуо
И поновило се оно што никад није било.

❤️❤️❤️

Дочекујемо велики празник брачне и породичне љубави, празник Рођења Пресвете Богородице.

Љубав порађа љубав. Велика љубав још већу љубав.

Марија -Љубав која обухвата цело човечанство. Љубав која ће имати храбрости да без остатка прихвати непојмљивог, страшног и дивног Бога. Љубав која ће омогућити најчвршћи савез Бога и људи. За вечност.

 

Студенички пољубац Јоакима и Ане - ретко приказивана тема у црквеној уметности.

Ваљда и због тога што је тако често приказивана у световној уметности. Црквена уметност се углавном бавила оним што чулни поглед пропушта заустављајући се на тренутном, пролазном. Али долази време кад ћемо пред нарастајућом виртуелношћу и страховима морати да се подсећамо и на безусловни додир љубави.

 

Вечни пољубац Јоакима и Ане и породична радост у њиховом дому - симболично славље свих породица, живописали су пре седам векова за Студеницу, мајку свих српских цркви, велики уметници Михаило и Евтихије. За нас. Премостили време, додирнули нас својом генијалношћу преко вечности.

 

Радујмо се љубави. Срећан празник.

 

  

 

Ненад Илић

 

Tropar Rodjenje Presvete Bogorodice

      

Обичаји на Малу Госпојину: Ево шта жене никако не би смеле да раде на сутрашњи празник!

 

 Малу Госпојину славе широм наше земље.

 

Мала Госпојина се убраја у један д 36 великих црквених празника, а у црквеном календару је обележена црвеним словом.

Српска православна црква и њени верници обележавају је 21. септембра.

 

 

Стари Јоаким и Ана, Марију, Богомајку, добили су у позним годинама. Рођена је у Назарету. Детињство је провела у молитви, читајући Свето писмо. Са 15 година прилила је благу вест од арханђела Гаврила да ће родити сина божјег.  

После вазнесења Исусовог, кога је суда пратила, Марија је живела још 24 године. Лечила је болесне и помагал удовицама и сиротињи.

Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу студеничког манастира.

Познатија као Краљева црква издваја се изузетном лепотом живописа. У овом манастиру је и оснивач лозе Немањића Стефан Немања Богородици посветио цркву коју народ назива Мајком свих цркава у Србији.

 

Обичаји на Малу Госпојину!

У народу се овај празник обележава живописним обичајима, који су посебно посвећени рађању.

Неке породице у свечаном руху иако не славе и не иду на славу више дана проводе у празничном расположењу посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.

Верује се да када је о празнику ведро да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.

 

 

Жене на овај дан не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове.

Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама. На данашњи дан наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана.

 

Опанак.рс

 

Сутра је Мала Госпојина: Славите рођење Богородице Марије!

  

Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице или Рождество Пресвете Богородице) је црквени и народни празник којим се слави рођење Богородице Марије.

Сутрашњи дан се убраја у 36 великих празника у црквеном календару обележених – црвеним словом.

Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког. Ана је као старица родила ћерку Марију, по благослову Божијем. Овај дан се празнује као Мала Госпојина или Мала Богородица.

Обележава се 21. септембра сваке године.

На икони се догађај рођења Свете Дјеве Марије представља тако да мајка Ана лежи на постељи, новорођена Марија у колевци, а окружени су многим сродницима.

 У народу се овај празник слави и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимих усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности.

Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад; пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. Многе породице славе Малу Госпојину као своју Крсну славу.

Мала Госпојина у Шумадији сматра се великим празником и славом. Домаћини који не славе славу, одлазе са породицом свечано обучени на разноразне и многобројне саборе и вашаре, који се одржавају око цркава, односно у црквеним портама. Овај дан је добар за одржавање свадби и веридби. У Гламочком пољу одржава се велики сточни вашар. Највећи вашари у Србији су у Неготину и Шапцу, с тим што вашар у Неготину има врло дугу традицију.

Верује се да ће јесен и зима бити благи, без много хладних дана, ако на Малу Госпојину буде ведро без облака и ако се види сунце већи део дана.

На Малу Госпојину, исто као и на Велику Госпојину, према народном веровању, постоје и одређене забране.

Жене тако не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове.

Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама.

На овај дан наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана.

  

Извор .Кутакнет.цом

НАЈСТАРИЈИ ХРИШЋАНИН - СВЕТИ АРХАНГЕЛ МИХАИЛО - беседа ава Јустин Поповић

 

"Ми данас, браћо и сестре, славимо најстаријег Хришћанина у свима световима, славимо најстарије биће у свима световима, славимо најстаријег Апостола у свима световима, славимо најстаријег Еванђелиста у свима световима, славимо најстаријег Исповедника Господа Христа у свима световима, славимо Светог Архистратига Михаила. Први Хришћанин у свима световима – он, први Апостол – он, први Еванђелист – он, први Исповедник – он. Како? – питаћеш ти, питаће многи. Тако, када је на Небу настао први устанак међу Анђелима против Бога, против Господа Христа, када је светозарни и лучезарни првоанђел Луцифер зажелео у својој огромној слободи да замени Бога, да сам Заузме место Божје, тада је Свети Архистратиг стао први против њега и безбројне Небеске Силе. Настао је, како се вели у Светом Еванђељу, рат на Небу. Михаило и огромна Небеска војска ударили на аждају, на светоносца, на првоанђела, и на остале анђеле који су пошли за њим. И победи Михаило њу, аждају, и победи њега, Сатану, и све његове мрачне и тамне другове. Збаци их с Неба, и они падоше на земљу. Тако је завршен први рат, прва побуна против Бога на Небу.

Зато је Свети Архистратиг Михаил најстарији Хришћанин, зато је он први Хришћанин, зато је он први Апостол, и први Еванђелист, и први Исповедник Господ Христа.

 

Одломак - Беседа 1. на Св. Арханђеле Михаила и Гаврила

(на Аранђеловдан)

1964. године у манастиру Ћелије

 

 

 

Извор 

Манастир Јовања

МОЛИТВА СВЕТОМ АРХИСТРАТИГУ НЕБЕСКИХ СИЛА МИХАИЛУ

Господе Боже, велики Цару Беспочетни, пошаљи, Господе, Архангела Твог Михаила на помоћ слугaма Твојим (имена), избави нас од непријатеља наших, видивих и невидивих.

О Господњи Велики Архангеле Михаило, излиј миро благостиње на рабе Твоје (имена).

О Господњи Велики Архангеле Михаило, што демоне уништаваш, запрети свим непријатељима нашим који се боре против нас, учини их као овце и уништи их као прах пред лицем ветра.

О Господњи Велики Архангеле Михаило, шестокрилни Први Књаже и Војводо Небеских Сила, Херувима и Серафима, и Свих Светих!

О Предивни Архангеле Михаило, чувару неизречених Тајни Божијих, буди нам Велики помоћник у свему: у увредама, у жалостима, у тузи, у пустињама и на распућима, на рекама и на морима тихо пристаниште.

Избави нас, Велики Архангеле Михаило, од свих лажи ћаволских, увек услиши нас грешне слуге Твоје (имена), молећи Тебе и призивајући име Твоје Свето, похитај у помоћ и услиши молитву нашу.

О, Велики Архангеле Михаило! Победи све противнике наше Силом Часног Животворног Крста Господњег, Молитвама Пресвете Владичице Богородице и Светих Апостола, и Светитеља Николаја Чудотворца, Светог Пророка Божијег Илије, Светог Андрије јуродивог, Светих Великомученика Никите и Евстатија, и Светих Светитеља, Преподобних, Мученика, и Свих Светих, и свих Небеских Сила. Амин.

О, Велики Архангеле Михаило, помози нама грешним слугама Твојим (имена), избави нас од земљотреса, потопа, огња, мача, од изненадне смрти и од свакога зла, и од свакаквог врага лажљивог, којег бура наноси и од лукавог избави нас, Велики Михаиле Архангеле Господњи, сада и увек и у векове векова. Амин.

Свети Архистратиже Божји Михаиле са свим Небеским Силама, молите БОГА за нас!

АМИН

 

Архистратиг Божији Михаил се јавио једном од богоугодних монаха братства манастира Светог Архистратига Божија Михаила у Кремљу 11.8.1906. године, где је ова молитва написана на припрати Храма, и рекао му: „Који човек буде читао сваки дан молитву ову, тога дана неће га се дотаћи на ђаво ни зао човек, лењост неће саблазнити срце, а ако ли се човек упокоји, то душу његову ад неће примити. Амин“

 

Молите се за празник Архангела Михаила 19. септембра (Чудо у Хони) и 21.11. Сабор Светог Архангела Михаила. Молите се 18. септембра (и 20. новембра) у 12 сати ноћу, јер Архангел Михаил за свој празник ноћу одлази у ад и спушта своје крило у гену огњену, која се за то време гаси. Молите се те ноћи и Он ће услишити молитву у којој питате да упокојене (по крштеним именима) избави из ада. Помените крштена имена ближњих, пријатеља и рођака, додавајући при том «и сроднике по телу до Адамова колена».

Такође се можете молити и за све своје живе ближње (децу, мужа, родитеље...) свакодневно, помињући њихова крштена имена.

Препоручљиво је да се то уради свако јутро.