NIKO NE MOŽE DA OBJASNI OVO ČUDO: Svake godine misteriozni oblak spušta se na pravoslavni manastir!

    

Svake godine misteriozni oblak spušta se na pravoslavni manastir na vrhu planine Tavor, gde se Isus Hrist preobrazio pred apostolima, ali meteorolozi nemaju odgovor za to.

Sergej Mirov, koji u ime radne grupe Saborne bogoslovske komisije učestvuje u istraživanju ruskih i izraelskih meteorologa, kaže da su naučnici zaključili da takva magla ne može da se formira na tako suvom vazduhu i temperaturi.

Mirov kaže da se „blagosloveni oblak“ spušta samo na području pravoslavnog manastira. Tokom praznične službe nad vernicima se rasprši upadljiva sfera, „a zatim se oblak pojavi nad krstom crkve Preobraženja, koji potom raste u dimenzijama i spušta se na vernike prekrivajući ih i izlivajući na njih životvornu vlagu“.

Interfaks podseća da je su Pavel Florenski, ruski akademik sa Ruske akademije prirodnih nauka i šef radne grupe o čudotvornim znacima, i njegov tim, uz pomoć savremene visokoprecizne opreme, istražili pojavu Svetog Ognja u crkvi Groba Gospodnjeg u Jerusalimu na Veliku subotu uoči Vaskrsa. 

„Zaključak je jednostavan: pojava Ognja praćena je snažnim piezoelektričnim fenomenom u crkvi, slično onom koji se javlja tokom oluje sa grmljavinom, ali bez oluje. Dakle, to znači da se ovaj događaj može smatrati čudotvornim“, rekaoje Florenski.

Već u 4. veku carica Jelena Ravnoapostolna sagradila je hram u čast Preobraženja Gospoda na planini Tavor. Na kraju 11. veka krstaši su, pošto su pokorili nekadašnju jevrejsku provinciju Palestinu, pronašli nekoliko hramova i manastira na Tavoru i pretvorili ih u rimokatoličke. Pobedom Saracena nad Palestinom na kraju 12. veka svetinje na Tavoru bile su uništene. Dugo je ova sveta planina bila nenaseljena, i samo su na dan Preobraženja pravoslavci i katolici obavljali crkvene službe na ruševinama hramova.

Godine 1849. patrijarh Kiril II Jerusalimski počeo je da se zalaže za dobijanje dozvole od turske vlade da se izgradi hram na Tavoru. Odluka je sprovedena tek 1860. godine, kada je hram izgrađen na ruševinama drevne grčke crkve. Iznad vrata hrama nalazi se natpis na grčkom jeziku: „Na drevnim ruševinama na planini Tavor sagrađen je sveti hram posvećen Preobraženju Gospoda i Spasa našega. Hram je izgrađen pod okriljem patrijarha Kirila II Jerusalimskog, a o trošku bratstva svetog Groba Gospodnjeg.“

U Rusiji se takođe nalazi spomen na slavno Preobraženje Gospoda na planini Tavor. U moskovskoj crkvi Svih žalosnih i u crkvi u selu Novospaskij (Dedenevo, moskovska provincija) čuva se davno doneto kamenje s Tavora.

Preuzeto sa sajta beograd.in

 

 

ČUDOTVORNI OBLAK NAD PLANINOM TAVOR | Tihi glas

                     

Тропар Преображења Господњег

                       



Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу
Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја
вечна светлост, молитвама пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава
Теби!

       

Преображење – летња Богојављенска ноћ

• Написала  Агнеза Трпковски 

   

БЕОГРАД – Преображење Господње (19. август), један је од осам великих Христових празника, када, према народном предању, зором почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скори поход јесени, пише у тексту под називом “Преображење – летња "Богојављенска ноћ", из књиге “Неначета вода” - Празници и обичаји у Срба – за почетнике, аутора Драгована Лазе Лазаревића.

 

На Преображење се преображава и лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода постаје хладнија, па није за купање. То не треба схватити буквално и занемарити личну хигијену, јер реке и потоци од Преображења нису за купање – у њиховим вировима и брзацима може да се лако прехлади и “закачи” нека болештина. А изнад танке воде Јасенице се веровало да може ујести змија онога који се после Преображења купа у реци. И код људи се на Преображење дешавају промене – ко је преко лета поцрнео, почиње белити се.
Народ приповеда, а етнолози су забележили, да се на Преображење и небо, у глуво доба ноћи, као на Богојављење (19. јануара), три пута преображава. Ко то види и другом обелодани, веровало се, сићи ће с' ума.

Преображење Исусово на гори Тавор

У последњој години свог земног живота Исус Христос је све чешће помињао својим ученицима страдање које му предстоји, славу која му следује после распећа на крсту и да је његово царство духовно и вечно.
Да не би клонули духом после његовог страдања, Исус поведе са собом апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор да им делимично покаже своју божанску славу. У време молитве, он се преобразио: његово лице сијало је као сунце, а његове хаљине беху беле као светлост и поред њега су се тада појавили старозаветни пророци Мојсије и Илија, говорећи с њим о предстојећој му смрти у Јерусалиму. Удивљеним апостолима јавио се из облака Божији глас, саопштивши да је Исус син његов.

Народни обичаји за Преображење

Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив и крмељив. Није добро да неко тог дана плаче, нити ваља да људи цео дан у механи проведу – да им не пређе у навику и не постану згубидани и распикуће.
Преображење пада у госпојинском посту који су, махом, жене постиле, али тог дана је обичај да нико, без изузетка не мрси. Понегде се постило и због дивљих зверова. Био је обичај да се тог дана једу рибе и ракови, уловљени у јазу воденице-поточаре.
Пошто је август и воћни месец, кушање сваког првог рода воћа, по старом лепом обичају и душевном народном поимању, ваљало је са неким поделити. Свуда је било уобичајено да се грожђе први пут окуси на Преображење. Окушало се грожђе-првенац, понегде названо “ранка”, које најпре и дозрева.
У неким крајевима рано грожђе се најпре носило у цркву, а у Поповом пољу код Требиња многи неће прије окусити грожђа док не “окусе тог благословеног”. У Височкој нахији тог дана ће, сведоче књиге староставне, “прави Србин први пут окусити грожђе и то у цркви”, а у Лесковачкој Морави верују да се тада “прави причес” за годину дана. На тај благдан се обавезно ишло у цркву и на вашаре.
У Србији је 30 храмова посвећено Преображењу, а у многим местима “грме” вашари на тај заветни дан, као и у Аранђеловцу, којег се бележник ових редова радо сећа.
Много је преображењских обичаја и веровања у Срба. У околини Бољевца на Преображење су брани лешници и преко целе године чувани за лек, кад некога гадно заболи уво. Веровало се да ће, када се болеснику дају такви лешници да их поједе, он оздравити.
У Неготинској крајини су домаћини у свитање одлазили у своје винограде и из пушке стрељали сунцокрете приликом изгрева сунца – да се “семе његово распе по свему винограду”. У бољевачким селима су главу (цвет) сунцокрета (сунчогледа), пробушеног куршумом, чували за лек од пробади и главобоље.
У Гружи су на Преображење жене деци везивале црвеним концем парицу око врата или на капу качиле десну шапу од кртице – да их од урока чувају.
Био је обичај у хомољским селима да на Преображење жене и девојке устају пре сунца и “помало пораде од сваког женског рада”, јер се веровало да ће их Бог преобрнути (преобразити) да буду вредне, а после не раде ништа цео боговетни дан.
Многе су данашње девојке, изгледа, погрешно то схватиле.
Уместо да се преобразе – уобразиле се!

Из књиге “Неначета вода” Празници и обичаји у Срба – за почетнике, аутор Драгован Лаза Лазаревић.

Извор: Кућа добрих вести

 

Текст у целости преузет са хттп://www.добревести.рс/

 

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Преображење Господње

                     

Молитва Богородици - цвет који не вене

  

Молитва Богородици пред чудотворном иконом Цвет који невене чита се за избављење од сваке немоћи, за чедност и чистоту. Икона Пресвете Богородице Цвет који не вене празнује се 16/3. априла.

Молитва Богородици - цвет који не вене

Царице моја Преблага, Надо моја Богородице, Прибежиште сиротих и путника Заступнице, тужних Радости, повређених Покровитељко! Ти видиш беду моју, видиш и патње моје, помози мени немоћноме, нахрани мене лутајућег. Ти знаш неправде моје, разреши их ако желиш јер друге помоћи немам, ни друге посреднице, и благе утешитељке, сем Тебе, о, Богомати. Сачувај ме и заштити сада и увек и у векове векова. Амин.

Живе Речи

 

"Старица светлих очију причала ми је о томе још док сам био дете; и ја сам јој поверовао – за читав живот.
«Божији данић – говорила је она – веома је светао и нежан. Све осветљује. Све види, све чује и зна. А то је итекако тешко... Колико је лошега на земљи, колико злобе и греха... Зар се то може поднети? Зато он не може тако дуго да траје. Њему је потребно да се скрије и оде; он се прекраћује. Све увреде односи са собом, сву тугу, сав бол људски. А на његово место долази тама ноћна, све разгони, све огњеве гаси, све дневне грехе прекида, да се не види ништа и да се све приведе крају. Дан се за то време одмара и прездрављује. А кад настане ноћ, запале се звезде Божије, кротко светле, лију чистоту, земљи подарују мир, а људима наклоност. Ето, од те звездане чистоте и доброте – све се очишћује; смирује се бука људска, слеже се земљина прашина, сви душини отрови чиле, сва греховна запара нестаје. Земљин ваздух постаје опет лак и пречист. И Божији дан опет може да отпочне...»
Како је све то она растумачила – не знам. Сигурно се, данима, веома трудила, а ноћима дуго ослушкивала. Али ја сам јој поверовао – за читав живот. Кад ме опет посети срећни тренут и када ми пође за руком да угледам Божије јутро у читавој његовој лепоти и чистоти – тада са сигурношћу знам да ми је она исприповедала истину света.“

- Иван Иљин

 Манастир Јовања