★.¸ ¸.•´¯`•->❥★.¸ ¸.•´¯`•->❥★.¸ ¸.•´¯`•->❥★.¸ ¸.•´¯`•->❥★.¸ ¸.•´¯`•->❥★

I posle toliko godina, samo on je taj, koji bi umeo da me probudi. Očigledno postoji nešto, neka nit, koju nisu mogli preseći nepoverenje, ružne reči, čak ni odsustvo ljubavi. Nešto, što sam ja zaboravljala, ali je srce pamtilo. Nije to ljubav.
To ' nešto" jače je od ljubavi.

 

 Ne možeš se ubediti da nije bila bajka.
I ne možeš si oprostiti što je zbog tebe postala naopaka.

Pletenje, heklanje i kuhanje odlično utiču na mentalno zdravlje

                          

Istraživanje novozelandskog univerziteta pokazalo da je aktivnosti kao što su pletenje i heklanje pozitivno djeluju na ljudski mozak, a efekti se osjete naredni dan.

Teško je odrediti kada se to tačno dogodilo, ali vuna je tokom posljednjih nekoliko godina postala popularna među mlađim generacijama. Pletenje više nije rezervisano samo za starije, sada se ovim hobijem bave i mlađe osobe koje svoje kreacije rado pokazuju na Instagramu. I nije samo pletenje zarazilo mlade, jednako je popularno i kuhanje, heklanje i slikanje, a prema novoj studiji, svaki od ovih hobija odlično utiče na mentalno zdravlje.
U istraživanju je učestvovalo 658 studenata, a rezultati su pokazali da su nakon aktivnosti kao što su pletenje i heklanje bili sretniji i mirniji, a imali su i više energije nego inače. Pletenje i kuhanje su odavno poznati po svojim terepeutskim dejstvima, a ovog puta u istraživanje su uključene aktivnosti poput pravljenja džema, heklanja, slikanja, crtanja, skiciranja, digitalnog dizajna i kreativnog pisanja.
Rezultati istraživanja, koje je proveo Univerzitet Otago na Novom Zelandu, posebno su razveselili članice Women’s Instituta koje su uvijek isticale važnost ovih aktivnosti.
“Naše članice uživaju u kreativnim aktivnostima još od 1915. godine tako da je lijepo čuti da su konačno pronađeni dokazi da ovakve aktivnosti dovode do blagostanja”, kazala je Janice Langley.
Dakle, ukoliko se sutra želite osjećati dobro, danas uzmite igle i vunu i počnite plesti.
Izvor 

БЕСЕДА о томе како ангели војују за праведнике.

  

Ангел Господњи устаће око оних који се боје Њега (Господа), и избавиће их (Пс. 33, 8).
Ангел ће Господњи војевати за оне који се Бога боје. То се показало јасно много пута, што је записано, и без броја пута, што није записано. Архангел Михаил ополчи се за Исуса Навина. Ангел војева за цара Језекију праведнога, и за једну ноћ уништи сву војску Халдејску. Колико пута ангели посетише апостоле и мученике хришћанске у тамници, и укрепише их и развеселише? Праведнику је утеха то што зна да је Бог свевидећи, те види његову невољу; и што је Бог свемогућ, те може да га спасе од невоље; и што је Бог премилостив, те хоће да га спасе од невоље. Послаће Бог ангела свога светлога на помоћ праведнику; и праведник се не ће борити против тиранина свога, него ће се ангел Божји борити место њега. А кад се ангел Божји ополчи, каква војска сме му на супрот стати? каква ли царевина с њим војевати? У ранијем псалму вели пророк Давид: не ће се спасти цар многом силом, нити ће се див спасти величином снаге своје, лаж је коњ у спасавању. То све ништа не помаже, ако је неправда савезник свему томе. Кад се један ангел ополчи против свега тога, све ће то прснути као мехур од воде. Давид је и сам био цар, и сећао се је добро, како је негде као чобанин из праћке убио Голијата, дива до зуба наоружана. Он је више пута осетио помоћ ангела Божјега. Зато он и може с таквом поузданошћу да теши притешњене праведнике речима утехе и снаге: ангел Господњи устаће за вас, о сви ви који се Господа бојите и Њему служите, и избавиће вас ангел Божји.
О браћо моја, не сумњајмо у ове речи, него испитујмо сваки дан пажљиво, како нас ангел Божји оставља с тугом, када грешимо, и како нам притиче у помоћ с радошћу и силом неисказаном, када се кајемо и од Бога милост просимо.
О Господе Боже, Створитељу наш, Царе безбројних ангела, опрости нам и спаси нас, и заштити нас ангелима Твојим светим.
Теби слава и хвала вавек.
. 💫 А м и н 💫

СРЕЋАН ПРАЗНИК ПРЕПОДОБНЕ МАТИ НАШЕ ПАРАСКЕВЕ - ПЕТКЕ СРБСКЕ! СРЕЋНА СЛАВА, НА МНОГАЈА ЉЕТА!

Молитва преподобној Мати нашој ПАРАСКЕВИ - ПЕТКИ

О, преподобна мати Параскево, наша топла заступнице и свагда у невољама брза помоћнице! Помози нама грешнима и малаксалима у овом садашњем животу. Умоли Господа Бога да нам подари опроштај свих наших грехова, које смо у овом животу починили делом, речју, помишљу и свим осећањима нашим, а на исходу душе наше помози нам недостојним да се да се избавимо од митарстава ваздушних и вечитих мука, да величајући твоје милосрдно заступништво увек прослављамо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

  

Молитва Светој Петки

Света Петко, Божја Светитељко, моли Бога за нас.

Удостојила си се гледања лица Божијег као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетима здравље, малаксалима снагу, и свима бодрост и радост, Христова девственице, наша помоћнице.

Буди и надаље престономе граду српском, утврди га у Православљу, помози вернима, подигни недужне и тужне, у уснулим у Господу прецима нашим, браћи и деци, измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божија Светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројици, у векове векова. Амин.

  

О, ПРЕСВЕТА СВЕТИТЕЉКО, ЧУЈ НАМ МОЛБЕ СВЕТА ПЕТКО!

МОШТИ СВЕТЕ ПЕТКЕ

   

 Код моштију Свете Петке - Јеромонах Клеопа

И данас јеромонах Клеопа благодари Господу и Српској правсоалвној Цркви што је добио поверење да буде чувар моштију Свете Петке у румунском граду Јаши, пуних шест година. То заиста јесте школа изнад свих школа и изнад свега што човек у свом животу може да доживи. Из приче крушедолског јеромонаха Клеопе сазнали смо какав је однос самих житеља града према моштима светитељке, како изгледа дан када се прославља и литијом проносе њене мошти кроз град, а сазнали смо и више о правосланвом румуском народу и његовој вери, као и о монашком животу у самој Румунији.

Град јаши има око пола милиона становника, 110 цркава и 12 манастира. Недељом је немогуће видети људе на улици, јер су сви на Светој Литургији. Црквени живот људи у потпуности упражњавају, посте, причешћују се, породично долазе. У манастирима борави и по неколико стотина монаха. У Српској Православној Цркви је велика потреба за монаштвом, каже отац Клеопа.

Током дана обавезно долазе на поклоњење моштима великој светитељки и чувару свих који долазе, које једнако све прима јер је мајка свима. Помоле се, одлазе својим послом; после посла, поново јој се враћају и захваљују, одлазе својим домовима, враћају се на богослужења. Деца долазе сама са разним молитвама на папирићима да их светитељка заштитиили и помогне у нечему што су наумили. Интересантно је да на причест иду са упаљеном свећом па је и ту јеромонах Клеопа потражио одговор: кажу та свећа је пламен вере православне, сусрет у радости и светлости са Господом.

Светој Петки се клањају са свих страна света и наравно ту увек има и Срба. О свим поклоницима се старају парохијски домови који служе топле напитке и пружају уточиште док се чека у реду на поклоњење моштима Светој Петки. Редови су километарски, црква се отвара у рано јутро а затвара у касне вечерње сате, некада се остане и до поноћних сати, све зависно од броја поклоника.

Пред Светом Петком,клечи се и моли, довољан је додир њених светих руку да се види преображење на човеку и велика благодат која је стигла од светитељке и од Господа.

Шта је за нас Србе важно да из ове приче научимо: да ми наше светитеље и светиње треба више да поштујемо и обилазимо, да пре него било кога осудимо запитамо себе искрено колико смо се обраћали Господу и свим Светима, колико смо на коленима клечали у молитвама.

И оно што је најважније: колико смо љубави имали – јер за то ћемо одговарати Господу, то ће бити прво питање на које пред Господом одговарамо.

  

Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна Мати ПАРАСКЕВО!

Света Петка Ђунис 

СВЕТА ПЕТКА - СЛАВА СРПСКА И ЗАШТИТА ВЕРНИХ - 27. октобар (14.окт) СРЕЋАН ПРАЗНИК!

ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА - СВЕТА ПЕТКА

Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват - по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:"Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11 столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Тропар (глас 4):

Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у небеском дворцу: Моли се за нас који поштујемо твоју часну успомену.

  

Похитајмо радосно сви верници да узнесемо хвалу Светој Пречасној Параскеви, невести Небеског женика, јер је њу Бог даровао као заштитницу свима који славе њено житије, и она извире реку исцељењa онима који с вером чествују њене Свете мошти.

СВЕТА ПЕТКО, БОЖИЈА СВЕТИТЕЉКО, МОЛИ БОГА ЗА НАС!

   

Света Петка Ђунис 

 

† Света Петка †

  

Свим православним верницима, широм васељене, срећан празник, свечарима срећну славу ПРЕПОДОБНУ МАТИ ПАРАСКЕВУ - СВЕТУ ПЕТКУ!  

 

Катихета Бранислав Илић: Преподобна Параскева – подвижница достојна похвале

Поводом празника преподобне и богоносне мајке наше Параскеве, у целости доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом "Преподобна Параскева – подвижница достојна похвале". Аутор текста поред житија преподобне наглашава богослужбено величање ове угоднице Божје, која је својим благословеним подвигом подражавала Светог Јована Пророка, Претечу и Крститеља Господњег и свакоме од нас постала пример врлинског хришћанског живота.

  

У светој личности преподобне мајке наше Параскеве актуализују се речи псалмопојца Давида: „Диван је Бог у светима својим, Бог израиљевˮ (Пс 67,36 ). Овај псаламски стих појемо у служби преподобне мајке наше Параскеве, верне угоднице Божје која је својим подвизима у јорданској пустињи просијала светлошћу светитељства, поставши свима нама образац Хришћанског живота.

 

       Преподобна мајка наша Параскева, коју са вером и љубављу прослављамо, рођена је од благочестивих и побожних родитеља у Епивату, (између Силимврије и Цариграда, близу Каликратије у источној Тракији). Житије препододбне Параскеве нам казује да је имала брата Јевтимија. Жељан да живот свој посвети Богу Јевтимије се, уз пристанак родитеља, замонаши. Као монах подвизавајући се, себе је испунио многим врлинама, те тако би изабран за епископа Мадитског. Као знаменити епископ он се прославио у борби са многим јеретицима који су својим погрешним учењима пољуљали лађу Цркве Христове. Након смрти својих благочестивих родитеља млада Параскева одазивајући се призиву Божијем који је дубоко обузео њено биће, свој живот посвећује Господу отишавши у јорданску пустињу и посветивши се најтежим подвизима. Преподобна Параскева живећи у безводној јорданској пустињи својим подвижничким животом подражавала је Светог Јована Пророка, Претечу и Крститеља Господњег кога је такође одгајила јорданска пустиња. Иако безводна и сурова, јорданска пустиња је касније изродила многе угоднике Божје попут Св. Герасима јорданског, преп. Киријака Отшелника итд. Док такав живот у пустињи вођаше преподобна Параскева, лукави враг јој завиђаше на врлинама и покушаваше да је сањаријама и злим јављањима заплаши. Често узимајући на себе обличје разних звери, он кидисаше на свету подвижницу, еда би је омео на путу подвига. Али дивна невеста Христова Параскева изабра Вишњега себи за уточиште (Пс. 90, 9), и Његовом помоћи, а знамењем Крста Господњег, одгоњаше демоне и као паучину кидаше све демонске замке, и потпуно победи демона. Јер она, при женској природи својој, стече мушки разум, и победи ђавола као Давид Голијата. Украсивши душу своју таквим подвизима и врлинама, преподобна Параскева постаде возљубљена невеста Христова, те се на њој испуни пророчка реч: Цару ће омилети лепота твоја (Пс. 44, 12). Јер се тај Цар усели у њу са Оцем и Светим Духом и пребиваше у њој као у светој цркви Својој. Јер преподобна Параскева, сачувавши душу своју од греха и оскврњења, заиста начини себе храмом Бога живога.

 

Повратак преподобне у своју отаџбину и њено блажено упокојење 

 

После дужег подвижничког живота у пустињи за време молитве ангел Божји у виду младића јавио се Параскеви рекавши јој: „Остави пустињу и врати се у своју отаџбину, јер је Богу угодно да у отаџбини својој оставиш тело своје на земљи, а да душом својом пређеш Господу свом.ˮ Преподобна Параскева испуњена Духом Светим послуша речи ангела Божјег и напустивши јорданску пустињу преко Цариграда одлази у своју отаџбину. Прелазећи кроз Цариград преподобна је посетила и прекрасни Влахернски храм у коме се поклонила икони Пресвете Богомајке. Одатле одлази у своје родно место Епивате где је по промислу Божјем и предала душу своју Господу и прешла у Царство небеско. Будући да нису знали одакле је преподобна, а знамо да се странци нису сахрањивали на локалном гробљу, њено тело сахранили су благочестиви хришћани на једном месту близу мора. Занимљив је догађај проналаска моштију преподобне Парскеве: Близу места где је Параскева сахрањена на једном столпу подвизавао је један столпник. Море је на обалу избацило тело једног морнара који се услед болести упокојио. Будући да га нико није сахранио, његово тело је почело да се распада и да шири непријатан мирис. Поменути столпник сишао је са столпа и заповеди људима да сахране његово тело. Приликом копања гроба нашли су тело преподобне Параскеве у гробу, али не обративши пажњу, сахранише тело морнара поред тела преподобне. У току ноћи преподбна Параскева се јавила у сну побожним хришћанима Георгију и Ефимији, заповедвши им да њене мошти изваде из гроба јер не може да издржи непријатан мирис тела морнара кога сахранише крај ње. Уз молитву хришћани извадише Параскевине мошти и са сваком пажњом положише их у храму Светих Апостола Петра и Павла у Епиватима.

 

Пут моштију преподобне Параскеве

 

 Два века после престављења преподобне Параскеве Цариград и околина беху под завојевачком владавином крсташа. Године 1238. благочестиви бугарски цар Јован Асен реши да свете мошти преподобне Параскеве ослободи из руку тиранске власти крсташа. И када цар Асен достави крсташима своју намеру да свете мошти преподобне Параскеве пренесе у своју престоницу -Трново, крсташи пристадоше, јер се бојаху моћнога цара. Тада цар посла блаженог Марка, митрополита Перејаславног, са многим епископима и свештеницима, да свете мошти преподобне пренесу у Трново. У Трнову свете мошти бише свечано дочекане и положене у придворном храму, где оне, почивајући нетљено, исцељујући све који јој са вером приступају.

После доста времена, када турски султан Бајазит заузе Трново, тада све драгоцености и светиње бише разграбљене. Тада мошти преподобне Параскеве бише пренете у Валахију. А када Турци освојише и Валахију 1396. године, на заузимање српске царице Милице код султана Бајазита свете мошти бише пренесене у Београд. Ту је подигнут храм преподобне Параскеве, у којој се налази и извор преподобне Параскевеса чудотворном водом.

Године 1521. султан Сулејман II, заузевши Београд, заплени и чесне мошти преподобне Параскеве, пренесе их у Цариград и постави у својим палатама. И ту биваху многобројна чудеса од светих моштију, те се света мати Параскева слављаше не само међу хришћанима него и међу муслиманима. Али то и узнемири муслимане, и они бојећи се да се вера у чудотворну силу светих моштију свете Параскеве не прошири још више међу муслиманима, а и због молбе и заузимања хришћана, они предадоше ове свете мошти цариградским хришћанима, и ови их чесно положише у Патријаршијски храм.

Године 1641. благочестиви Василије Лупул, војвода и господар земље Молдавске, добивши вест да се свете мошти преподобне Параскеве налазе у патријаршијској цркви у Цариграду, свим срцем жељаше да се оне чесно пренесу у његову православну државу. Ову жељу његову потпоможе Господ, прослављан у светима Својим, и желећи да и у Молдавији прослави светитељку Своју, Он стави у срце Цариградском патријарху Партенију мисао да изађе у сусрет жељи Молдавског господара. Тада патријарх, уз сагласност целог свештеног сабора и пристанак других пресветих патријараха, посла мошти преподобне матере наше Параскеве благочестивом господару, војводи Василију, у престони град његов Јаш. Тамо, са великим слављем и уз огромну радост житеља целе Молдавије, свете мошти бише положене у цркви Три Света Јерарха, дана 14. октобра 1641. године. Дивним чудесима својим ове свете мошти непрекидно прослављају Господа, увек дивног у светима Својим.

 

Богослужбени спомен преподобне мајке Парскеве

 

Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, Твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу: Моли се за нас који поштујемо Твоју часну успомену. (тропар)

 

Сва химнографија у служби преподобне мајке наше Параскеве велича њен подвижнички живот којим је угодила Господу и свакој хришћанској души постала образац живота и подвига. На вечерњем богослужењу имамо три Старозаветна читања из премудрости Соломонових у којима се говори о праведним душама и награди којом их Господ свог њихове праведности награђује. О преподобној Параскеви као верној невести Христовој која својим животом постаде сасуд Духа Светога и верна молитвеница оних који јој се са вером и љубављу обрћају за молитвено заступништво, говори нам следећа стихира, као и светилен:

 

Сав народ да устане и похвали Христову красну невесту, чисту голубицу, позлаћену Духом Светим: Она заволи пустињски живот, била је ангелима сабеседница, похвала девственицима, коју  ангели хвале, и људски род слави говорећи: Радуј се, заступнице осиромашених,  и заштито оних    у бригама овоземаљским, преблажена Параскево. Ти си пошла за твојим Жеником Христом, који даје свету велику милост.

 

(стихира на јутрењу после Еванђеља, по 50. псалму)

 

Као Божански свет, Параскево, у песмама духовним Цркви јавила се јеси, красотом коју обасјаваш светлошћу лица твога, предобра невесто Христова: Њему се непрестано моли за све нас.

 

 (Свјетилен)

 

У житију преподобне казује се да је оставила све овоземљско и пошла за небеским, препуштајући се вољи Божјој, а душу своју богатећи врлинама:

 

Отаџбину, сроднике и богатство оставивши, Параскево, и све светско пренебрегавши, Бога Јединог заволела јеси, Њему си се и постећи уподобила, и била си обитавалиште Светога Духа, Његовим силама просветивши се, Њега моли да спасе душе наше.

 

(Слава на хвалитне)

 

Прославимо сви побожно најчаснију Параскеву, свету заштитницу у невољама, јер она оставивши пропадљиви живот, прими вечни непропадљиви. Због тога, по Божијој заповести, нађе славу благодат да чини чуда.

 

(Кондак)

 

Значајно је поменути и акатист преподобној Параскеви који је на црквенословенском језику саставила монахиња Евпраксија (†2/15.10.1960) из манастира преподобне Параскеве код Параћина. Мати Евпраксија имала велико духовно поштовање према преподобној Параскеви, а акатист је написала пред крај свога живота, оставивши сестрама у аманет да се редовно чита у њиховој светој обитељи. Поменути акатист, на српски језик превео је блаженопочивши протопрезвитер Животије Милојевић, парох при храму Свете Тројице у Параћину.

  

катихета Бранислав Илић 

Извор  

Чесна рука Преподобне мати Параскеве - Свете Петке