💑👶👪🌠💓 (@💑👶👪🌠💓 (@💑👶👪🌠💓 (@

Ne treba pitati ženu koja je dugo sama, zašto je sama, kao da je samo do nje
Treba je razumeti
Ako ti ne kaže razloge, ne treba insistirati
Niti je terati na silu da priča o nečemu što joj se ne priča
Nije otvorena knjiga
Rećiće kada oseti potrebu ili neće, svejedno ali ne insistiraj

Ima žena koje mnogo kažu ćutanjem, nisu automati koji mogu olako o svemu
Važna im je svaka emocija, reč
To što ćute ne znači da ne govore u sebi
Naprotiv, one odjekuju u sebi kao malo ko, da bukvalno sve vrišti iz njih
Ali nešto ih je zatvorilo, povuklo u sebe i to treba poštovati

Kada žena dođe do određenih dubina, ona je sve samo ne površna
Stalo joj je do izgovorenih reči

One su, u mnogo čemu, sve suprotno od onoga što se danas traži
Zato ih treba ili prihvatiti takve ili ostaviti na miru

Mnogi to ne shvataju, hteli bi sve sada i odmah, na silu
A ne može tako

Najlepši cvetovi se najsporije otvaraju
Do njihove lepote treba doći U protivnom gubi se iz vida ono glavno a to je njihova suština

Ne treba kopati po životu žene o kojoj ne znaš ništa, ne treba pričati ništa na pamet
Na osnovu toga što je sama ili tužna, zatvorena

Sigurno da ima razlog a možda tako i hoće
Bolje tako, nego da izgleda banalno i na izvolte

Upoznao sam skoro jednu takvu
Pričali smo ćutanjem i sa malo reči

To su najlepši razgovori, kada se govori unutrašnjim dubinama
A ne u prazno

Nema lepšeg osećaja nego kada ti se otvori žena koja dugo ćuti
Koja se dugo nije otvorila nikome
To su pravi razgovori
To su najlepši razgovori

Posebno kada progovori ono najdublje iz žene
Iskreno, najiskrenije

Tek tada znaš da si dopreo do nje

Stefan Simic

 

9 stvari koje rade žene sa visokim samopoštovanjem

  
Žene koje cijene sebe

Nisko samopoštovanje to je to što nas drži u lošim odnosima, što ometa nove i što nas uništava iznutra. 

Visoko samopoštovanje, naravno, ne garantuje srećne odnose, ali pomaže da se bolje razumije ono što želiš i zaslužuješ, takođe i daje snagu da se ode, ako to ne dobijaš.
Evo 9 stvari koje ljudi sa visokim samopoštovanjem rade drugačije u svojim odnosima:

1. Sigurna žena ne analizira da li se ona sviđa njemu - smatra da mu se sviđa.
Ljudi sa visokim samopoštovanjem vjeruju da su dostojni ljubavi i ne sumnjaju u to da neko i nešto to ne osjeća prema njima. Oni znaju da su dobri, i vjeruju da njihov pravi čovjek to vidi. Njihovo samopoštovanje ne zavisi od toga šta neko misli o njima. Zato što je takva žena ubijeđena da se sviđa muškarcu, i može biti u odnosima ovdje i sada, uživajući u trenutku bez straha i sumnje.
  2. Sigurni ljudi shvataju da ako odnosi nijesu uspjeli, znači tako i treba.
Ali ne zbog toga što su učinili nešto pogrešno. Već zato što svi ljudi ne odgovaraju jedni drugima, ponekad su dvije osobe jednostavno nekompatibilne. Niko od njih ne radi loše - jednostavno to se dešava. Sigurna žena ne doživljava lično, kada muškarac ne želi da nastavi odnose.

3. Sigurne žene postavljaju zdrave granice.
Visoko samopoštovanje i zdrave lične granice idu ruku pod ruku. To znači da žena stavlja svoje potrebe i emocije na prvo mjesto i ne preuzima na sebe odgovornost za tuđe potrebe i emocije.
Sigurna žena zna šta će prihvatiti, a šta ne, šta će dozvoliti, a šta ne u odnosima. Ona će se ponašati onako kako želi i smatra da treba. Ona ne krije svoje osobine da bi izgradila odnose. Ili je muškarac želi takvu, ili ne, u suprotnom se ne slaže.
Žena sa zdravim granicama će podržati svoj život, hobije, komunikaciju sa prijateljima i biti u vezi.
 
4. Sigurne žene vjeruju sebi i svojim odlukama.
One mogu donositi samostalno odluke i biti spremne da se suoče sa bilo kojim njihovim posljedicama. Ljudi sa visokim samopoštovanjem ne sumnjaju u svoje postupke, oni samo rade ono što osjećaju.

5. Sigurne žene ne hvale sebe.
Nemaju potrebu da govore cijelom svijetu koliko su dobre. Samo nesigurni ljudi tajno se osjećaju nedostojnim, stoga kriju ova osjećanja, hvaleći se svojim dostignućima.
Žena koja se postepeno otvara, mnogo je privlačnija od žene koja odmah sve izlaže. Kada smatraš da si vrijedan, ne treba nekome nišata da se dokazuje.
6. Sigurne žene preuzimaju odgovornost.
Za svoje postupke i emocije. One ne krive i ne stide se svog partnera zbog toga ako se osjećaju nesrećno. Oni ne smatraju sebe žrtvom.

 
​

Shvataju da je njihovo vrijeme njihova odgovornost. Kao rezultat toga, one ne ostaju u lošim odnosima, očekujući da će se na magičan način sve promijeniti. Ne krive svoje bivše, preuzimaju odgovornost za svoje odluke i koriste greške kao priliku da rastu i postanu bolje.

7. Sigurne žene prihvataju odnose takve, kakvi jesu, a ne takve, kakvi bi trebali biti.
Sigurnim ljudima ne trebaju etikete, prsten ili pečat da bi potvrdili svoja osjećanja. Oni mogu biti u odnosima kakvi jesu, i dozvoliti da se sve odvija prirodno, bez pritiska i brzine.
Ovo ne znači da će sigurna žena ostati sa muškarcem koji je ne prosi. Ali to ne treba da radi na određeni način ili u određeno vrijeme. U svakom slučaju, odnosi treba da se razvijaju.

8. Sigurne žene ne ostaju u lošim odnosima.
One ne tolerišu, kada ih ne poštuju, ne cijene. Ne plaše se da odu, kada nešto nije uspijelo, ne misle da neće moći naći bolje. One mogu odmah da shvate kada odnosi idu u pogrešnom smjeru i kada treba na vrijeme otići.
Samo nesigurni ljudi trpe neprihvatljiv odnos prema sebi, jer na nekom nivou misle da to zaslužuju. Ali kada naučite da cijenite sebe, udaljavate sve one koji vas ne cijene.
9. Sigurne žene biraju mudro.
Sigurni ljudi koriste glavu i srce, birajući partnera. Siguran čovjek privlači drugog sigurnog čovjeka. 

Prevod teksta:https://econet.ru/articles/176413-9-veschey-kotorye-delayut-zhenschiny-s-vysokoy-samootsenkoy
Prevela Beba Muratović - Bebamur.com

 

25. јануар - Прославља се Икона Мајке Божије "Млекопитатељница"

  

Молитва Пресветој Богородици у част Њене иконе МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ
Прими, Госпођо Богородице, сузна мољења Твојих слугу, који Ти прибегавају. Видимо Те на светој икони како на рукама носиш и млеком храниш Сина Твог и Бога нашег, Господа Исуса Христа. Јер иако си безболно родила Њега, све мајчинске туге знаш и немоћи синова и кћери видиш. Зато топло припадајући исцелитељном образу Твоме, скрушено га целивајући, молимо Те свемилостива Владичице, нас грешне, који смо осуђени да се у мукама рађамо и у бригама васпитавамо, милостиво помилуј и сажаљиво заступи. Децу нашу, као и родитеље њихове, од тешких болести и горких невоља избави. Даруј им здравље и благовремену помоћ, да све више и више узрастају, радошћу и утехом испуњујући родитеље своје, тако да се и сада посредовањем Твојим из уста мале деце и која сисају начини хвала Теби. О, Мајко Сина Божијег, сажали се на све мајке синова људских и на немоћне људе Твоје; болести које су нас снашле брзо исцели, надолазеће на нас муке и жалости утишај, и не презри сузе и уздахе слугу Твојих. Услиши у дан невоље оне који прибегавају икони Твојој, а у дан радости и избављења прими песму хвале из наших благодарних срца. Узнеси молбе наше ка престолу Сина Твога и Бога нашег, да милостив буде гресима и слабостима нашим, и да распростре милост Своју на оне који знају Име Његово, тако да и ми и деца наша прослављамо Тебе, милосрдну заступницу и несумњиву наду рода нашег у векове векова. Амин.

Тропар , глас 1.
Вољом Очевом од божанског Духа без семена си зачела Сина Божијег. Јер Онај који је од Оца без матере пре свих векова, ради нашег спасења произишао је из тебе, без оца, телесно, као Младенац (Дете), и млеком си га својим хранила. Зато не престај да се молиш за избављење душа наших од свих жалости.

 

Света Петка Ђунис

POMOLITE SE IKONI BOGORODICE MLEKOPITATELJNICE: Veliki i brzi pomoćnik je Majka Božija

   

Svaka žena koja želi pomoć Bogorodice treba da joj zapali sveću i pomoli se nad njenom ikonom.
Ova ikona poznata je od davnina na hrišćanskom Istoku. Slikana je na osnovu Jevanđelja: Presveta Bogomajka dojila je ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina svoga, što je jedna žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: „Blažena utroba koja te nosila i dojke koje si sisao“. (Lk. 11.27)
Shodno svetom predanju Crkve, ikone Bogorodice Mlekopitaljnice, pojavile su se u Svetoj zemlji, Siriji, Egiptu i uopšte u pravoslavnoj Vizantiji, a zatim i kod pravoslivnih Slovena, najpre kod Srba, a potom i kod Rusa.

Mlekopitateljica je naziv za ikonu Presvete Bogorodice koju je Sveti Sava doneo iz manastira Svetog Save Osvećenog kod Jerusalima i položio je u svoju isposnocu na Svetoj Gori.

Legenda kaže da se tako ispunilo proročanstvo Svetog Save Osvećenog, izrečeno 800 godina pre toga da će doći neki sveštenik Sava iz Srbije i da, kada se to desi, njemu treba predati ikonu i žezlo.
I tako, kada je Sveti Sava posetio manastir monasi su se setili proročanstva i ispunili želju svog osnivača. Na povratku iz Palestine u Srbiju, Sveti Sava je najpre posetio Svetu Goru Atonsku, svoj manastir Hilandar i monasima tamo poklonio ovu ikonu Bogorodice.

Interesantno je da je Sveti Sava tom prilikom Mlekopitateljicu postavio sa desne strane Carskih dveri, na mesto gde uvek stoji ikona Hrista Svedržitelja, a ne sa leve strane gde je uobičajno mesto za ikonu Bogorodice.

Ipak, u čast sećanja na ovaj događaj, i danas na Hilandaru ove dve ikone stoje na zamenjenim mestima. Bogorodica Mlekopitateljnica je jedno od najlepših ostvarenja Vizantijske umetnosti i ima i veliku umetničku vrednost.

Još i više od toga, njega vrednost je duhovna. Svetoj Ikoni Bogorodice Mlekopitateljnice mnogi pravoslavni hrišćani obraćaju se sa verom i molitvom i preko nje dobijaju blagodatnu pomoć za spasenje.

Kopija ove svete ikone danas se mogu naći širom sveta. Njima se mole devojke za zdravlje i sreću, a naročito žene – veruje se da ona pomaže kod porođaja, pri nedostatku majčinog mleka, vaspitanje dece, ali i za spasenje.

Narod kaže da će pomoć stići svakoj dobroj i ispravnoj ženi koja Bogorodici zapali sveću i u crkvi se pomoli nad njenom ikonom.

Tropar – Molitvena pesma Bogorodici Mlekopitateljnici

Voljom Očevom od božanskog Duha bez semena si začela Sina Božijeg. Jer Onaj koji je od Oca bez matere pre svih vekova, radi našeg spasenja proizišao je iz tebe, bez oca, telesno, kao Mladenac (Dete), i mlekom si ga svojim hranila. Zato ne prestaj da se moliš za izbavljenje duša naših od svih žalosti. Tebi izabranoj od kćeri ljudskih da budeš Mati Hrista Boga našeg, iz ljubavi prinosimo pesme hvale. A ti, Koja si Sina Božijeg neiskazano rodila, i kao Mladenca mlekom hranila, sačuvaj nas od nasrnulih na nas zala, žalosti i nevolja, da Ti neprestano kličemo: Raduj se, Bogorodice Djevo, Mlekopitateljnice, oradosti nas blagodaću Sina Tvojega!

Beogradskiportal.rs

БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНО НАВЕЧЕРЈЕ И ПРАЗНИК Богородицa МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦA

  

МОЛИТВА Пресветој Богородици у част Њене иконе МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ

Прими, Госпођо Богородице, сузна мољења Твојих слугу, који Ти прибегавају. Видимо Те на светој икони како на рукама носиш и млеком храниш Сина Твог и Бога нашег, Господа Исуса Христа. Јер иако си безболно родила Њега, све мајчинске туге знаш и немоћи синова и кћери видиш. Зато топло припадајући исцелитељном образу Твоме, скрушено га целивајући, молимо Те свемилостива Владичице, нас грешне, који смо осуђени да се у мукама рађамо и у бригама васпитавамо, милостиво помилуј и сажаљиво заступи. Децу нашу, као и родитеље њихове, од тешких болести и горких невоља избави. Даруј им здравље и благовремену помоћ, да све више и више узрастају, радошћу и утехом испуњујући родитеље своје, тако да се и сада посредовањем Твојим из уста мале деце и која сисају начини хвала Теби. О, Мајко Сина Божијег, сажали се на све мајке синова људских и на немоћне људе Твоје; болести које су нас снашле брзо исцели, надолазеће на нас муке и жалости утишај, и не презри сузе и уздахе слугу Твојих. Услиши у дан невоље оне који прибегавају икони Твојој, а у дан радости и избављења прими песму хвале из наших благодарних срца. Узнеси молбе наше ка престолу Сина Твога и Бога нашег, да милостив буде гресима и слабостима нашим, и да распростре милост Своју на оне који знају Име Његово, тако да и ми и деца наша прослављамо Тебе, милосрдну заступницу и несумњиву наду рода нашег у векове векова. Амин.

Црква Уб

 

СРЕЋАН ВАМ НАЦИОНАЛНИ, СВЕТОСАВСКИ ПРАЗНИК!

Најважнији празник после Божића и Васкрса за нас православне Србе је Дан Светог Саве (у коме се преплићу и сажимају: и Сретење, и Видовдан, и Богојављење, и спомен ђакону Авакуму, Василију Острошком, Петру Цетињском, Петру Ловћенском, Светим Немањићима, оцу Јустину, владици Николају Велимировићу... и још толико других славних и мученичких ”црвених слова” нашег календара). 

СВЕТИ САВА ЈЕ АЛФА И ОМЕГА СРПСКОГ ХРИШЋАНСТВА, вечни архиепископ и бесмртни духовни пастир нашег народа у времену и вечности.

Принц Растислав Немањић је, изабравши монашку и архијерејску судбину, трајно поставио Србе на сопствени историјски и спасоносни Пут (који је, касније, постао познат као Косовски или Видовдански Завет).

Ретко који други народ је имао овако супериорну, универзално талентовану, аскетски енергичну, дипломатски вешту и богонадахнуту личност, тако да је ова срећна специфичност, у ствари, и наш највећи адут у сваком промишљању наше историје, прошлости и будућности. Ни кнез Владимир (”Сунце јарко”), ни Фрањо Асишки, краљица Елизабета Велика, Јованка Орлеанка, Перикле, Леонида, Његош..., а камоли Џорџ Вашингтон, Абрахам Линколн, Винстон Черчил, Шарл де Гол или Махатма Ганди... не могу никако да се пореде са овако мистичним, а, опет, реалним и трезвеним светитељем и народним вођом. Једним јединим таквим у читавој историји човечанства. Оживљеним спојем многих међу најбољим особинама најслављенијих великана у читавој историји човечанства.

Зашто смо Га баш ми добили за представника, симбол, путовођу и заштитника не знам, нити то ико може одгонетнути. 

Али да је тиме нешто наговештено, јасно је и најнеупућенијем, најнеобјективнијем посматрачу.

Наш првоначални светитељ нас, без икакве сумње, држи на окупу и у историји, упркос свим нашим манама и свим туђим непријатељствима.
Толика је моћ појединца, ХЕРОЈА.

На који нам начин Он данас помаже и шта, рецимо, БАШ НОЋАС РАДИ, у нама невидљивом свету, остаће нам непознатио, али да није посустао, уморио се ни престао да нас воли, води, усправља и саветује - у то нема никакве сумње.

С тим мислима се тешим и рвем уочи одласка у постељу и сан, а пред Његов дан и литургију коју ћемо провести са Њим на уму и у срцу, нашим христоликим заступником пред Престолом Творца. 

Свети Савo, помози, благослови и моли Бога за нас.
Од Тебе сад толико тога зависи у нашим животима, јер нам Ти све време преводиш јеванђелску благовесну Објаву у наша слова и нама разумљив језик.

Наша српска Славо. Наша последња Надо. Наш Оче, пастиру и исповедниче.

Погледај доле на нас, утешитељу благи.

P. S. 

Ово је део моје неизговорене светосавске беседе, предвиђене за данашњи Празник, а после литургије у нашој цркви у Паризу. 

Божија Промисао управља нама и нашим поступцима, а не наша воља, договори и (увек тако крхки) планови.

Најважније је да је Свети Сава и даље, после толико векова и грехова, са нама - више и јаче него ми сами са собом!

Драгослав Бокан 

 

 

 

 

СВЕТИ САВА — ХОМО УНИВЕРСАЛИС

  

Свети Сава је наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Сви Срби знају о њему понешто, али нико не зна све, јер је његова биографија истовремено биографија Бога и Цркве у свету и историји. У великој мери, то је биографија целог овог народа.

Свети Сава је конкретна историјска личност, Србин од крви и меса, становник земље, али и грађанин Неба и човек будућег века. Он је, као што је рекао Владика Николај, "најлепше српско дете" које је даровано Богу, али и најлепши српски лик кроз који се Бог нама показује. Кроз њега је биће овог народа најбоље видело и предосетило Царство Божије и вечни живот. Непознати и далеки светови који се скривају иза завеса овог света у њему су се открили на најлепши начин. Кроз њега је наш дух доживео најдубљу катарзу, а мисао највећи узлет. Наша бурна природа, често склона разузданости и деструктивној стихији, Светим Савом се оплемењивала и припитомљавала.

Српски народ нема неспорнију личност и већег просветитеља. Свети Сава се умом уздизао докле су стизали најумнији људи његове епохе, а срцем до самог Божанског престола. Напустио је царски двор, одрекао се раскоши и отишао у "земљу Пресвете Богородице" да поправи и просвети себе, како би касније могао да поправља и просвећује друге. Целим бићем је тежио ка Небу, саживљавао се са чудесним васионским световима откривајући свет као чудесну поему Вечног уметника. Живот му је био непрестана егзистенцијална дијалектика божанског и човечанског. Он није само "имитирао" Христа. Он је са Њим у свему "сарађивао".

Свети Сава је био "небески ангел у телу". У њему је горео пламен вечне божанске љубави. Његовим бићем су струјале чудотворне енергије Духа Божијег, шириле се вечне врлине и мисли. Целог живота је сакупљао "божански мед", хранио се божанском храном, пио "божанско вино", и све то несебично давао другом не тражећи признање, плату и награду.

Према себи је целог живота био строг, а према другима благ. Све што је имао давао је другима — живео је за друге. За себе ништа није тражио, а све је добијао и имао. Могао је многима да влада, али је он изабрао да служи свима. Што се више одрицао од често неограничених потреба људске природе, то је боље потврђивао себе као личност. Код њега је све било универзално, саборно, свечовечанско и свеобухватно — ум, воља, осећања, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера. Њоме се ослобађао окова смрти, ускости природног раста и процеса, ограничености националне историје и идеологије.

Када је први пут стигао у манастир Светог Саве Освећеног у Јерусалиму, у сусрет му је кренула Богородица Тројеручица. Она му је, према предању тог манастира, откључала и отворила врата. Ту је икону добио на дар и однео је у Хиландар где је постала игуманиј а и његова стална покровитељка и заштитница. Јерусалим се није тако обрадовао ниједном странцу, ниједном госту.

Свети Сава није ни митско ни "магијско" биће, нити светац који стоји насупрот "профаним" људима. Он је само целовита, остварена и довршена људска личност која је свој овоземаљски век проживела црквеним стилом живота. Христос и Црква Божија су учинили да буде то што јесте, света и непролазна личност, вечна "икона" Христова. У њему се Христос оваплотио, примила се древна хришћанска, ћирилометодијевска и светогорска философија живота, наставила се сва минула хришћанска поколења. Сабрала су се у њему сва времена, повезали векови, укрстиле се људске судбине, проговорила сва наша поколења "језиком лепшим од језика и наречјем којим је Господ створио овај чудесни свет". У њему је исто тако снажно одјекнуо и будући еон. Зато већ толико векова, уверљиво и убедљиво, сведочи да Бог "хода" овом земљом и планетом, да је БОГ са нама.

За живота је био "путујући храм" и апостол, а његове мошти су биле "лек бесмртности". За живота је учинио много, али је то несразмерно мало у односу на оно што чини у животу после живота. Када је умро, као да се тек родио и почео да живи. Тада је све његово добило још чудеснију снагу и преображавајућу моћ. Током векова се његов жиг утискивао на све што је српско. Постао је заштитни знак целог народа, његов духовни крвоток и огњени стуб који спаја народ са Небом. Оно што је за Запад у средњем веку био Фрања Асишки, то је Свети Сава за Србе и за све балканске народе.

Када смо доживљавали највеће удесе и погибије, Савино смо име призивали у помоћ!

Са његовим именом на уснама долазило се на овај свет. У највећим посрнућима њиме смо васкрсавали. У злокобним добима он је мирио завађену браћу! У трагичним сеобама њега смо носили као највећу светињу и амајлију и, како каже песник, "докле смо се ми расејали, дотле се његово име протегло и пепео развејао". Ниједно српско поколење није било безбрижно и спокојно, али су га сва славила и радовала му се!

Од Светог Саве нико нас није лепше свету представио и са светом помирио. Где се он појављивао, тамо су туђини постајали сродници, непријатељи пријатељи, разбраћени браћа.

Свети Сава је, чини се, по начину мишљења савременији од наших савременика. Као да ми живимо у његовом, а он у нашем времену. Због тога он није наша прошлост него наша будућност. Он је стварао аутентичну и отворену српску културу, спремну да од других прими све оно што је достојно да буде примљено, али истовремено способну да одбаци све што скрнави људско достојанство. Циљ му је био да његова земља буде земља слободних, разноликих и различитих људи који ће међусобно да сарађују. Идеал су му били часни и свети људи којима све треба да буде подређено. Циљ му је била "света", а не "велика" Србија, јер је земља највећа када је земља светих и честитих људи.

Начела правде, права, слободе, мудрости и љубави уградио је у темеље српске државе. Његова политичка философија је објединила најбоље политичкоправне и државне традиције Атине, Јерусалима и Рима. Стварао је државу за потребе људи, а не људе за интересе државе. Настојао је да се на свим нивоима успоставе присни лични односи, а да се укину односи засновани на принципу господар — роб и претпостављени — потчињени. Градио је слободну заједницу различитих личности, а борио се против присилне заједнице сачињене од истих људи у различитим групама које међусобно ратују. Градио је Цркву Божију целог живота. Због свега тога су многа поколења била на путу Светог Саве. Њиме су се преображавала и надахњивала. Он им је био путоказ, визија, перспектива и животна философија. Који би народни и друштвенополитички идеали данас били модернији, напреднији, човечнији?

У овом веку се све преокренуло. Светог Саву смо или умртвили или отписали из живота. Можда је мањи грех оних који га отписују него оних који га умртвљују. За највећи број Срба Свети Сава је данас, у најбољем постати садашњост и велико благо за искорак у будућност. Обоготворити прошлост није ништа друго до идолопоклонство, а негирање прошлости је злочин. Трезвено и одговорно проучавање прошлости, усвајање оног што је издржало проверу времена и историје и транспоновање тога у конкретни живот — то је оно што чине одговорни и зрели народи. Ако свете Божије људе, попут Светог Саве, посматрамо само као људе прошлости, а не као људе будућности, узоре и идеале којима тежимо, на погрешном смо путу.

Протојереј-ставрофор Радован Биговић