Ja sam skorpija u horoskopu...

. Prestanite prositi ljubav

  

Prije šest godina, moj dragi prijatelj, sa kojim imam bliske i iskrene odnose, rekao mi je frazu: "Prestani da voliš sebe u muškarcima. Ti njih miluješ, a činiti se da Oni tebe miluju. " A to je bilo u samu tačku! 

Kod mene, ta osviješćenost je preokrenula mnogo - osviješćenost svojih postupaka i izbora, shvatanje razloga mojih neuspjeha i stradanja u odnosima.
Ova tema je i danas prisutna u mom životu, ali u drugačijem statusu - to je česta tema u radu sa klijentima - kako kod žena tako i kod muškaraca.

Kako se ovo "prosjačenje ljubavi" manifestuje?
Ako težite da pomognete svima i sve bez razmišljanja i računanja svojih djela - mnogobrojnim prijateljima, rođacima, partneru - i osjećate se odlično upravo zbog osjećaja potrebe, neophodnosti, njihove zahvalnosti. Pri tom su ugroženi vaši interesi, i ne možete reći "ne".
Ili se to može ispoljiti da uvijek inicirate razgovor sa određenim čovjekom, a on je bez inicijative. Ili samo vi uvijek pokrećete "važne razgovore" o vašim odnosima. Ili razbijate glavu, kako još da zaslužite, privučete, zadržite pažnju čovjeka. Trudite se da napravite stanje, da bi se zadovoljile potrebe voljenog čovjeka, ali i to mu nije dovoljno. Odustali ste od ličnog života i ogrezli u radu da zaslužite odobrenje nadređenih.
Ili, kao što je bilo kod mene, na vašoj kipećoj energiji je sve - i zbližavanje, i razvoj odnosa, a partner je ili "prihvatio" ili "odbio" vaša očekivanja.
I tu je trenutak da se shvati! Ne vole Vas, već vi volite sebe u drugom čovjeku. Ovdje dobro odgovara poređenje sa psom, koji dolazi do vlasnika i aktivno dira njegov dlan nosom, kao da govori"pomiluj me", i vlasnikova ruka klizi niz glatko meko krzno, milujući ljubimca.
Dobro je znati zamoliti partnera za bilo šta - pažnju, brigu, pomoć, itd, to je siguran element bliskih odnosa sa povjerenjem. Dobro je, kada žena preuzme inicijativu u odnosu, kako u početku, tako i kasnije, ili inicira seks kada ima želju, i nije "Snježna kraljica" iz principa. 
Pomagati drugima - generalno je jedna od vrijednosti u duhovno razvijenom društvu. Ali važno je tu primijetiti upravo iskrivljenost, jednostranost. Vrlo je vjerovatno da "dobijate" ljubav - preko bezgranične pomoći, zavođenja i seksa, saglasnosti i ustupaka, inicijative za oboje, itd.

Šta je u tome "loše"?
​

  

• Takvi odnosi stvaraju bezbroj iluzija, a samim tim i razočarenja.
• Ovi indirektni načini nijesu u stanju da vas upotpunosti nahrane, ne donose duboko zadovoljstvo.
• Možete se udaljiti suviše daleko od sebe, u smislu od svojih vrijednosti i potrebe, ne živjeti svoj život.
• I često posledica toga je - gubitak oslonca, vjere u svoju vrijednost kao ličnosti, apatija.
Od čega početi kako bi se promijenile stvari?
Pa, promjena je već počela, pošto ste obratili pažnju na naslov ovog članka i pročitali ga do sada. Znači, već možete da primijetite kako stvari stoje kod vas. Ako ste primijetili u čemu je kod vas iskrivljene, počinite da posmatrate sebe i češće postavljajte sebi pitanje: "Zašto sada ovo radim?".
Dalje je vaša stvar - da li ćete ostaviti sve kako jeste, ali sada svjesno, preuzeti odgovornost za izbor i posledice. Ili rizikovati da odustanete od ljubavnog "fast-fuda", a moguće je i ljekovito gladovanje, čišćenje od toksina, da se nauči više cijeniti sebe i ne odrađivati u odnosu posao i za sebe i drugog. I upoznati bogat ukus hranljive i kvalitetne vrhunske kuhinje.
Obilje kojim sam svojevremeno proglasila "fast-fud" sada izaziva odvratnost kod mene. Dobar "poklon" od tog iskustva, te odvratnosti postala je pažljivost, osetljivost, razumljivost i samopoštovanje. Gladan sve jede, greške nije uopšte glupo raditi, ali produžavati ih raditi - to blago rečeno, izaziva pitanja.
Posmatrajte ...
Litvinenko Marina Aleksandrovna

Prevod teksta: http://www.transurfing-real.ru/2018/01/blog-post_917.html
​Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com
​

. Neuronauka pjevanja. Pjevanje nam donosi radost, samopouzdanje i sposobnost da izdržimo stres

  
Neuronauka pjevanja pokazuje da kada pjevamo naši neurotransmiteri se sjedinjuju na novi način. 

To pokreće desni temporalni režanj u mozgu, oslobađajući endorfine koji nas čine pametnijim, zdravijim, srećnijim i kreativnijim. Kada pjevamo sa drugim ljudima ovaj efekat se pojačava.
Dobra osjećanja koja dobijamo od pevanja u grupi su neka vrsta nagrade za timski rad.

Istraživanja govore da stvaranje muzike u grupi se koristilo kao instrument društvenog života. Grupe i plemena pjevali su i plesali zajedno da bi izgradili lojalnost, prenijeli važne informacije i otjerali neprijatelje.
Nauka podržava pjevanje
Ono što do nedavno nije bilo jasno, je da pjevanje u grupama izaziva oslobađanje serotonina i oksitocina - hormona, i čak sinhronizuje  naš srčani ritam.
Grupno pjevanje bukvalno je stimulisalo zajednicu na "ujedinjenje svakog stanovnika pećine". Oni koji su pjevali zajedno bili su snažno povezani i preživljavali su.
U svojoj knjizi "Nesavršena harmonija: traženje sreće, pjevanje s drugima" (Imperfect Harmony: Finding Happiness Singing With Others) Stacy Horn kaže da je pjevanje:
"Infuzija idealnog smirujućeg sredstva koje umiruje vaše nerve i podstiče vaš duh."
Pjevanje usrećuje
Već deset godina, nauka naporno radi pokušavajući da objasni zašto pjevanje ne samo da ima tako umirujuće dejstvo, već i energetsko dejstvo na ljude. Brojne studije su pokazale da pjevanje oslobađa endorfin i oksitocin, koji oslobađaju od napetosti i stresa i koji su povezani sa osjećajem povjerenja i vezivanja.
Pjevanje pomaže ljudima sa depresijom i smanjuje osjećaj usamljenosti, čini ljude mirnijim, srećnijim i povezanijim.
Britanska pjevačica i direktor hora Sofija Eftimiu opisuje pjevanje kao proces svjesne kontrole našeg disanja i grla, kada sjedinjujemo to sa ritmom i stihovima za stvaranje pjesama.
U grupnoj postavci, svaki član grupe osjeća muzičke vibracije koje istovremeno prolaze kroz njihovo tijelo. Naši srčani ritmovi postaju sinhronizovani. Sofija objašnjava:
"Mi bukvalno formiramo ujedinjen srčani ritam."
Svako može pjevati
Jedna od velikih stvari pjevanja je u tome, da možete dobiti dobro stanje, čak i ako nijeste dobri u tome. Jedna studija pokazala je da:
"Grupno pjevanje može donijeti zadovoljavajuće i terapeutske senzacije, čak i kada zvuk koji se stvara vokalom ima osrednji kvalitet."

Projekat organizacije "One Voice" ujedinjuje mnogo različitih ljudi da pevaju. Tania kaže:
"Jedna od sjajnih stvari u pjevanju je što vas povezuje sa desnom stranom mozga. To je strana odgovorna za intuiciju, imaginaciju i sve naše kreativne funkcije. To nas povezuje sa svijetom mogućnosti. U savremenom životu, stalno nas bombarduju sa toliko mnogo informacija koje obrađujemo i analiziramo. Uglavnom smo zaglavljeni u lijevom dijelu našeg mozga. Zato je od suštinskog značaja da se obrazuju atributi koji nas razlikuju od mašina. Najbolji način za to je pjevanje."
Pjevajte bilo gdje i u bilo koje vrijeme
Ove pogodnosti su besplatne i dostupne svima. Svi imamo glas. Svi možemo pjevati, čak i ako ne mislimo da možemo.
Bilo je vrijeme kada smo svi pjevali. Pjevali smo u crkvi, oko logorske vatre, u školi. Od tada kada je grupno pjevanje stvaralo preporod, mnogi od nas ne pevaju. U nekom trenutku, neko nam je rekao da budemo smireni ili da razmislimo o našem nesavršenom pjevačkom glasu.

​Dignite svoj glas
Američka operska pevačica Keti Ket želi sve nas da podstakne da pjevamo češće, bez obzira na naše umjeće.
"Pjevanje povećava samosvijest, samopouzdanje i sposobnost komuniciranja sa drugima. Smanjuje stres, umiruje nas i pomaže nam da jačamo naš identitet i utiče na naš svijet.
Kada pjevate, muzička vibracija se kreće kroz vas, mijenjajući vaše fizičko i emocionalno stanje. Pjevanje je staro koliko i brda. Ovo je zaista jedna od najaktivnijih stvari koje možemo učiniti." Keti nastavlja:
"Međutim, društvo je iskrivilo stavove o vrijednosti pevanja. Pjevanje je postalo nešto što je rezervisano za elitne talente, ili zvijezde sa visokim performansama, menadžmentom, datumima koncerata, ostavljajući sve nas sa destruktivnom kritikom naših sopstvenih glasova." 

 

 Ona tvrdi da je pjevanje instinktivno i neophodno za naše postojanje. Nije obavezno da ste izuzetan pjevač koji će imati koristi od osnovnih bioloških prednosti pjevanja.

​Prevod teksta: http://www.brainum.ru/2017/09/blog-post_83.html
Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com
​

. Tri nivoa svijesti - tri različita nivoa života

  

Svi prosvijetljeni ljudi znaju da ako želite da promijenite svoj život, morate da promijenite sebe, svoj način razmišljanja, promjene u životu su rezultat promjena u svijesti. 

 Stručnjaci su identifikovali tri nivoa svijesti koji se upadljivo razlikuju jedan od drugog i svaki od njih određuje kvalitet života čovjeka. Svaki nivo svijesti podrazumeva prisustvo određenih mehanizama, životnih pravila i vjerovanja. ​​

​Prvi nivo svijesti  "Žrtva"​
Na žalost, veoma je mnogo ljudi sa nivoom svijesti "žrtva". Ljudi koji su na ovom nivou svijesti, žive na osnovu instinkta preživljavanja i straha za svoj život. Od njih se često može čuti kako se žale na šefa, državu, na život uopšte, doživljavaju sebe kao žrtvu okolnosti.
Oni vjeruju da je sve u našem životu predodređeno i ne vjeruju da se bilo šta može promijeniti. ​
 Za ljude sa sviješću žrtve veoma je važna udobnost, odsustvo rizika, prisustvo garancija, zato oni po pravilu biraju državne poslove, da bi imali stabilnu platu i penziju.
Bilo kakve promjene u životu doživljavaju kao opasnost, a ne kao mogućnost da promijene svoj život na bolje. Njihovo ubjeđenje je da se za sve u životu mora boriti, pa se bore sa samim sobom i sa životom. Sve sfere u njihovom životu - karijera, odnosi, blagostanje, zdravlje su na ivici, jer se osjećaju kao žrtve okolnosti, a ne gospodari svog života.
​

​Drugi nivo svijesti "Gazda"
Za ljude sa nivoom svijesti "Gazda", ništa nije nemoguće, oni vjeruju u sebe i svoj uspjeh u životu. Oni znaju da je život - more mogućnosti koje se može koristiti da dobiju dobra koja su im potrebna. Ljudima sa sviješću gazda je svojstveno da donose odluke, deluju i ostvaruju postavljene ciljeve.
Oni se osjećaju kao gospodari svog života, kada se suoče sa problemima, oni traže način za njihovo rešavanje, ne pate, ne jadikuju: "Zašto mi se to dogodilo?". Po pravilu, ovi ljudi imaju svoj biznis ili se bave individualnim radom. Da bi se prešlo sa nivoa svijesti "žrtva" na nivo "gazda" treba promijeniti način razmišljanja i svoju životnu paradigmu, samo tako se može poboljšati kvalitet života.

 Treći nivo svijesti "Čarobnjak"

Ovo je najviši nivo svijesti. Ljudi koji su u svom razvoju dostigli ovaj nivo, uvjereni su da u životu postoji sve što je potrebno. Njih odlikuje specifično razmišljanje - nemaju predrasude, negativno uvjerenje, a ako se i pojave, oni ih brzo osvijeste i transformišu. Kao rezultat takvog razmišljanja njihov život je ispunjen izobiljem. 
Oni su shvatili da bi se nešto promijenilo u sudbini, treba promijeniti to "nešto" u sebi, jedino tako se mogu privući određena blaga u svoj život. Probleme u životu "Čarobnjaci" doživljavaju kao način da poboljšaju sebe i svoj život, koji su založeni u bilo kom problemu. Takav način razmišljanja pomaže im da se kreću kroz život i ostvaruju sve ono što žele preko unutrašnjeg dejstva, a ne preko spoljne aktivnosti i borbe sa realnošću.
Po pravilu, ljudi sa nivoom svijesti "Čarobnjak" imaju više dobara nego što im je potrebno. Zbog toga, oni uvijek imaju nešto da podijele - odnos, novac, dobrotu ili ljubav.

Ispostavilja se da, kako neko misli, tako i živi. Ako želite da poboljšate kvalitet svog života ne treba odmah sprovoditi spoljna dejstva, boriti se sa životom ili sobom. Zavedite red prije svega u svojoj glavi, u svojim stavovima, vjerovanjima i vrijednostima.
Preispitajte svoju životnu paradigmu, šta mislite o sebi, o ljudima i o životu uopšte. Možda pretendujete na kvalitet života kao "Gazda", a mislite kao "Žrtva"? Odredite kakav želite da vidite svoj život, a onda pogledajte kakav nivo svijesti treba formirati i djelujte.

Prevod teksta: econet.ru 
Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com​​​​​

. Tri uzroka bolesti - priča

  

Jedan kineski car iz dinastije Đin razbolio se od neizlječive bolesti. Niko od ljekara nije mogao da mu pomogne, svakog dana stanje cara se pogoršavalo. Jedan od dvorana mu je savjetovao da se obrati jednom mladom mudracu.

Kada je car došao kod mudraca, rekao mu je: "Izliječi me!".
Mudrac je rekao: "Ja nijesam ljekar, ja ne liječim bolesti, ali vam mogu otkriti tri razloga, zbog kojih se dešavaju sve bolesti  uopšte, ako se budete pažljivo odnosili prema ovome što ću vam reći, možete da pomognete sami sebi."
Car sjede pored noga mudraca i poče pažljivo da ga sluša.
Mudrac je počeo da govori:

• Prvi uzrok - je nedostatak svrhe i smisla u životu.

 

• Drugi uzrok - je prisustvo pogubnih misli i emocija u duši.

 

• Treći uzrok - je nepoznavanje zakona Univerzuma.

Prema tome:

• spoznajte ko ste i zašto ste došli na ovaj svijet,
• oslobodite se razornih misli,
• spoznajte prave zakone ovog svijeta.

Samo u tom slučaju možete da povratite zdravlje. Pošto ćete na taj način početi da živite u harmoniji sa Univerzumom, a on je izvor svega, i radosti, i uspjeha i zdravlja.


Izvor:  logosaum.com

​Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com​​​​​

17, 18, 19, 20. и 21.2 СВЕТКОВИНЕ КОЊА - КОЊСКИ ДАНИ

Коњски дан је у хришћанству познат као Тодорова субота, Коњски велигдан или Тодорови коњи. Празник нема никаве везе са свецем за којег га је везала црква (великомученик Теодор Тирон), па чак се ни не слави на тај дан, већ у суботу прве недеље поста. Нормално, стари празник чије трагове видимо у Тодоровој суботи није имао никакве везе са ускршњим постом. Пост може почети у сечку (фебруару) или дерикожи (марту). Могуће је повезати ову светковину са Велесовим периодом пошто су коњи (поготово хроми) хтонска бића у вези са подземним светом. Не смемо заборавити ни суботу као задушни дан.
„Тога дана, они који имају коње, месе колач за здравље коња. Колач се меси округао, а на средини пробушен, тако да би га човек могао натаћи на руку. Тога дана ваља да се коњи јашу или прежу. Обично се искупе повише коњаника, сваки коњаник ваља да натакне на леву руку онај колач и тако са колачом мало пројаше коња. Пошто се коњ мало пројаше, изломи се онај колач и даде се мало и коњу, да од њега поједе.“
Грбић, С.М. Српски народни обичаји из среза бољевачког. 1908.

В.Чајкановић је тврдио се коњи јављају као атрибут оних светаца који су заменили нашег бога мртвих. Познато је да је у Триглавовом храму у Шћећину (Штетину) чуван црни коњ. Хроничари Ебo, Хербoрд и мoнах из Прифлингера нас извештавају да су Триглаву били пoсвећени црни коњи, пoмoћу кoјих се гаталo и прoрицала будућнoст. Погледајмо шта кажу неки аутори о коњима у словенској старој вери и повезаности са богом Триглавом:

„За хтоничну природу словенског Триглава говори не само његова очевидна сродност са Хермесом, Одином и галским Меркуром, већ и чињеница да је он бог коњаник. Коњ је и код Словена, као и код Германа и Грка, животиња која стоји у вези са доњим светом, а коњаник у митском језику и симболици значи или мртвачког бога или демона, или самог мртваца"
Лудолф Малтен, немачки филолог и историчар религије

„У коње се претварају грешне душе, вјештице, мора и вукодлак, по чему се види да је коњ примарно био носилац душа покојника. Изразитог хтонског демона представља црни коњ који помаже приликом откривања и копања скривеног блага, као и црни коњ који помаже приликом откривања вампира. Вјеровање да црни коњ никада неће нагазити на гроб у којем је вампир јасно открива његову хтонску природу..."
Кулушић, Ш. Религија Старих Словена у светлу нових истраживања

„Цар Тројан са три главе, који се помиње у једној скаски, вероватно је божанство блиско Триглаву јер је описан као ноћни коњаник.“
Срејовић, Д. Цермановић-Кузмановић А. Лексикон религије и митова древне Европе. Београд: Савремена администрација, 1992.

У вези са овим празником је и прича о „трачком коњанику“. Право име се не зна, назив ''трачки коњаник'' дали су научници изучавајући пронађене споменике (плоче захвалнице) на којима је представљен коњаник. Постоје бројни нађени споменици, а неки од њих овог коњаника представљају са три главе. Плоче су пронађене у Банату, источној Србији, источној Македонији, западној Румунији и западној Бугарској. Коњаник има огртач, штит и копље, око њега су пас, лав и змија, дрво живота и рог обиља, симболи који указују да би то могло бити и божанство плодности. Верује се да се ноћ пред Тодорову суботу појављују невидљиви јахачи, или коњи без јахача, које предводи коњаник, који има огртач. Те ноћи је забрањено, нарочито девојкама, да излазе из куће, да им на челу неби остао белег од копита, ако их коњ удари.

„Према доступним археолошким налазима а и неким писаним изворима, коњ је у протословенских племена представљао изразито хтонско биће. На неким етрурским споменицима, где је приказан пут у подземни свет, значајну улогу има коњ, који обично и носи покојника.“
Сретен Петровић/Систем српске митологије

У разним старим записима можемо видети да је коњ код наших предака спаљиван заједно са власником после његове смрти. То је још један податак који повезује коње са „оном светом“ овај пут као пратиоце умрлих:

„Племе које споменусмо, што се назива Сернин (Сербин), спаљује се у огњу, када им умре вођа и спаљују своје јахаће коње. Њихов поступак је подобан поступању Индуса.“
Ал Бакри

„Племе које споменусмо под именом Сарбин (највероватније Србин), спаљује се на огњу, када им умре владар (кнез) или старешина (жупан); они спаљују и његовог јахаћег коња. Они имају обичај, сличан обичајима Индуса.“
Ал Масуди, Златни лугови

Из овога видимо да је коњ повезан са старим, протословенским племенима, па се намеће питање на који начин су повезани троглави трачки коњаник и бог Триглав и да ли постоји могућност да се ради о истом божанству из доба када су тзв. индоевропски народи живели у заједничкој прапостојбини?

Склони смо веровању да се иза празника Тодорова субота крије стари словенски претхришћански празник посвећен коњима али и богу Триглаву. Трачки коњаник, митски Тројан, Тримурти и Триглав највероватније представљају једно исто, индоевропско, божанство које, због удаљености и раздвојености грана једног истог народа и касније доласком хришћанства, добија мало другачије називе изведене из истог корена.

Ако узмемо у обзир да је цео сечко (фебруар), као и готово цела зима, у знаку света мртвих, можемо довести овај празник у везу са Велесовим периодом и одредити датум у односу на Велесов дан. Такође, почетак хришћанског поста може бити у ово време и дешава се да Тодорова субота и по православном календару буде баш на данашњи дан. Дани посвећени животињама су били вишедневни, како сматра В.Чајкановић, а у прилог томе је и постојање још једног „коњског дана“ - Тодорове среде. Можемо бити прилично сигурни да је некада постојао вишедневни празник посвећен коњима (исто као и празници посвећени мишевима, змијама, псима, вуковима итд.), односно, празник посвећен душама умрлих које се налазе у коњима. У овом месецу имамо још један празник посвећем умрлима - задушнице (Мишје дане) које су покретне и падају у суботу деветог уторка после родноверног Божића. То значи да су дани посвећени коњима између Велесовог празника и Мишјих дана. Једни период за празник је прва субота после Велесовог дана. Празник посвећен коњима траје пет дана (као и већина сличних празника) и завршава се у среду чиме се спајају два празника о којима имамо записе: Тодорова субота и Тодорова среда.

Аутор текста УРС "Старославци"

21.2. ТРИГЛАВОВ ДАН

 

Триглав, врховни бог града Шћећина (Штетина) био је обожаван претежно међу балтичким и полапским Словенима. Међутим, трагове његовог култа можемо наћи и у Померанији, Русији, као и на територији бивше Југославије: планина Триглав у Словенији; Троглав, врх код Ливна,БиХ; Троглав, планина код Богутовца, Србија итд. Наш стари троглави бог имао је своје храмове у Шћећину, Волину, Бранибору и Аркони, а остаци храма, за који се претпоставља да је Триглавов, пронађени су и у Скрадину, месту које се налази северно од Шибеника.

Триглавова животиња био је црни коњ. Гатање се у Триглавовом храму вршило на сличан начин као гатање у храму Световида: црни коњ био би пуштен да прође између девет копаља, а од исхода гатања зависило је какве ће потезе повући племенски старешина и његов народ. Коњ би пролазио три пута у оба смера, а ратни поход би се предузимао само у случају да коњ не дотакне копља при проласку. Триглавовог коња нико није смео да јаше и један жрец посебно се брунуо само о њему.

Храм који је саграђен у близини Волина налазио се на највишој планини у окружењу, а по старом словенском обичају био је саграђен од дрвета. Поред светилишта био је засађен храст, а у самом светилишту налазио се Триглавов кумир. Кип Триглава који се налазио у овом храму имао је на себи мараму, прошивену златом, која му је прекривала очи и уста.

Друго светилиште посвећено Триглаву, Шћећинско, такође се налазило на планини. Њега је подигао пољски кнез Болеслав, а светилиште је зналачки украшено сценама из живота које су по мишљењу многих посетилаца деловале изузетно реалистично. У средини храма налазило се дрво храста, које је је за Словене одувек било свето, због чега се храм вероватно градио око већ израслог дрвета.

Хроничар Херборд описује Триглавово светилиште:
„Храм је био подигнут изненађујућом брижношћу и одржавао је велику уметност, зидови су му били украшени споља и изнутра скулптурама људи, птица и животиња, који су изгледали као да су живи, а боје на спољним зидовима нису оштетиле не кише ни снег.“
Триглавово светилиште У Шћећину порушили су хришћански мисионари, а позлаћене и посребрене главе овог божанства послате су папи у Рим као доказ да је хришћанство наметнуто балтичким Словенима.

Светилиште у Волину такође је срушено, о томе нам сведочи хроничар Ебо:

„И како је Отон био разорио храмове и уништио кипове боговске, они однеше ван ове области један златан кип Триглава, који бејаше њихов главни бог. Повере га на чување једној удовици, која живљаше у једном сеоцету, где се ово драгоцено благо тешко могаше пронаћи. Удовица увије идола у хаљине, изврти рупу у стаблу једнога врло дебелога дрвета, и ту сакри ову светињу тако, да се није могла ни видети ни дотаћи. Оставила је само један мали отвор, кроз који „незнабошци“ могаху принети жртву и понуде. И нико к њему не прилазаше, осим онај који приноси жртву. Отон дозна за овога идола. Побојао се, да после његовог одласка он допринесе, да се народ још неучвршћен у хришћанској вери врати паганизму, те потражи начина да га се лукавством дочепа. Да су незнабожачки свештеници случајно дознали за његову намеру, можда би сакрили свој паладијум у какво још неприступније место. Ову деликатну мисију повери епископ неком свом другу Херману. То беше вешт човек, који разумеваше и језик мештана. Он му нареди, да се преобуче у словенско рухо, па да оде к удовици, као да жели Триглаву принети жртву. Херман послуша. Исприча удовици, да је недавно избегао једну страховиту буру, захваљујући једино Триглавовој заштити, и зато хоће да му принесе жртву. Удовица му покаже свето дрво и рупу, где може ставити своје понуде, препоручујући му да ником не казује то место, ако мисли на свој живот. Он уђе и једну тајанствену ограду, баци кроз онај отвор један сребрни новац, тако да се могао чути и његов звек, те да се верује, да је заиста принео жртву; по томе га опет извуче. Па да би показао све своје презрење према Триглаву, он уместо жртве, баци му један велики испљувак. Затим прегледа свуда, не би ли могао дићи идола. Али он беше тако добро и стаблу затворен, да га беше немогућно извадити. Гледајући око себе, опази Триглавово седло обешено о ограду. Било је врло старо и потпуно неупотребљиво. Диже га и сакри, па га после однесе као доказ напора који је учинио, да се дочепа идола.“

Као што смо могли да видимо у нашем народном календару постојали су празници посвећени троглавом божанству – коњанику. Узевши у обзир Тодорову среду и среду као трећи дан у недељи - повезан са бројем 3 и троглавим божанством, а знајући да је 3 Триглавов број, празник овог бога би могао да буде баш тога дана. О повезаности бројева 3 и 9 (3x3)са Триглавом остао нам је сачуван један народни обичај из 19. века у коме учествује деца и млади:

„...Обиђу девет пута око села, а негде се разделе па обилазе око једног сокака, а негде сви заједно око села, и ако могу трипут мало даље од села, које рачунају као да су обишли цео атар свог села. Овај атар или мало већи простор од села обилазе не девет него трипут и опет се враћају одакле су и пошли. Ту одиграју трипут, а негде и сад први пут по девет пута и одпевају горње и идуће песме, па се разлазе кућама.“

Једна од песама које су певали је и ова:

„Слини вељи Триглаву!
Триглаву!
Вишњи боже свесилни!
Свесилни!
Погледај нас нејачке!
Нејачке!
Твоје створе слабачке!
Слабачке!
Ми смо деца грешна ти!
Грешна ти!
Кад умеремо узми нас!
Узми нас!
Слаби мали нејачки!
Нејачки!
Удржи нас боже наш!
Боже наш!
Боже богов великих!
Великих!
Спаси наске и живи!
И живи!
Дуго млого година!
Година!
Кад умеремо узми нас!
Узми нас!
Твојим светлим палатам!
Палатам!“

Данас (21.2.) завршавају се Светковине коња - Коњски дани, Триглав је повезан са коњима, можда је чак коњ један од његових облика.

Триглава можемо упоредити и са Тројаном. Доласком хришћанства успомена на Триглава није могла бити тако лако заборављена па вероватно, под притиском цркве, демонизован и табуиран постаје Тројан (имамо Тројана као цара и Тројана као троглаво биће које прождире људе, животиње и рибе). Већ смо писали у тексту о Коњским данима да: трачки коњаник, Тројан, ведски Тримурти и наш Триглав највероватније представљају једно исто, прастаро божанство. Из народне песме можемо закључити да је Триглав заиста старо божанство:

„Ми слависмо прослависмо,
Прослависмо величасмо.
Величасмо силна Бога!
Силна Бога великога.
Држитеља створитеља!
Створитеља рушитеља!
Бога нашег највећега.
Највећега Пра Пра Бога!
Који нас је сатворио.
Сатворио и одрж'о.
Коме ћемо и отићи.“

Још један разлог имамо зашто је Триглавов празник у време хладних зимских дана. Постоји занимљив природни феномен познат под називом „пархелион“ или „сaндогс“. Овај феномен јавља се искључиво на севером делу Земљине полулопте. У време веома хладних дана, сунчеви зраци преламају се о кристале леда у ваздуху што резултира чудесним метеоролошким феноменом појављивања три сунца.

„Претпостављамо да је овај атмосферски феномен праидеја о тројности сунчевог бога у многим религијама, праузор политеистичког тројства, које је код Словена познато као Триглав.“
Бајић, А. Календар предака. Београд: Пешић и синови, 2011.

По неким ауторима (Јанковић, Ебон, Хербор и др.) Триглавове главе симболизују владавину овог бога над три света: небеским (светом богова), земаљским (светом живих) и подземним (светом мртвих). Осим тога Триглав управља прошлим, садашњим и будућим временом, као и рађањем, живљењем и умирањем. Сличан концепт постоји и у другим митолошким системима: нордијски Один има три лика која су повезана са три сфере, као и ведски Тримурти.
Уз помоћ наших народних песама откривамо која су то три божија лика. Триглав је: створитељ, држитељ и рушитељ. Он ствара, помаже рађање, клијање, одржава људе у животу, одржава стабилним цео природни поредак, али и руши, убија и уништава. Слично као ведски Тримурти који има три облика (Брама – створитељ, Вишну – држитељ, Шива – рушитељ).

„...Нашем силном Триглав бору
Те гледала што нам чини
Што нам чини заповеда.
Шта чињаше наш господар,
Наш господар Триглав вељи,
Наш Створитељ и Држитељ
И велики Уморитељ?“

Милојевић, М.С. Песме и обичаји укупног народа српског - обредне песме. Београд: Државна штампарија краљевине Србије, 1869.
Триглава смо овде описали као хтонско божанство - рушитеља и владара Нава, међутим, по ауторима које смо навели, Триглав управља и Јавом и Правом. По томе би Триглав могао бити и соларно божанство. Уопште подела богова на соларна и хтонска не може бити у потпуности прихваћена. Сама подела на Прав, Јав и Нав, такође, је дискутабилна због контраверзне Велесове књиге у којој се о томе говори. Све ово су само претпоставке аутора на које се позивамо, постоје различита мишљења, па ће бог Триглав, ипак, остати недовољно објашњен још неко време.

Триглавовим даном завршавају се Коњски дани, па је Триглавов празник уједно и растурњак. Растурњак је дан који постоји код свих вишедневних празника посвећених прецима. Душе умрлих (које се у овом случају налазе у коњима) су се гостиле, јеле и пиле и последњег дана морају да се растурају.

Аутор текста УРС "Старославци"