четвртак, 30. октобар 2014.

Свети Оци против магије, астрологије и вере у "судбину"

Православна заштита од магије у Житијима Светих

 

Житија Светих, та енциклопедија Светога Духа, у којој су дати животи и подвизи православних витезова вере од најстаријих времена до данас, пуна је повести о одолевању демонским силама које делују путем враџбина и магије, одолевању Духом Божјим, свесилним Заштитником. Нашем читаоцу нудимо неколико примера, на корист и утеху, препоручујући му да се моли свецима о којима је реч, као и осталим пријатељима и угодницима Христовим, да би били заштићени од демонских замки и искушења.

Сваке године, Црква Божја 2. октобра по православном (15. по грађанском календару) слави спомен Свете мученице Јустине и Светог свештеномученика Кипријана. Кипријан је, пре него што се обратио Христу, био чувени маг из Антиохије Сиријске. Од детињства посвећен на службу Аполону, он је на гори Олимпу од грчких паганских жречева научио многе магијске вештине: да изазива промене у ваздуху, пушта громове и кишу, узбуркава таласе на мору, прави штете усевима, виноградима, воћу, наводи болести и несреће на људе.

У двадесетој години Кипријан се магији учио у Египту, у граду Мемфису; у тридесетој је, пак, као врховну ђавољу науку изучио астрологију код Халдејаца. Кад је све ово постигао, био је, каже житије, "савршен у сваком злу".

На крају, по сопственом сведочанству Кипријановом након обраћења Христу, сам сатана му се јавио као прелепи кнез са златном круном на глави, похваливши његову ревност и дајући му пук демона на службу, као и обећавајући да ће му после смрти дати почасно место у царству таме.

Када је стигао у Антиохију, Кипријан се сасвим посветио црној вештини. Многе је научио свом злу - летењу по ваздуху и, уз помоћ демона, ходању по води. Многе је отровао и убио враџбинама; људе, младиће и девојке је приносио на жртву злим дусима. Помагао је паганима који су му се обраћали да се "усаврше" у блуду, гневу, зависти, мржњи, и свим осталим безакоњима.

Али, Господ ни таквог Кипријана није хтео оставити да пропадне, него га је, по Свом човекољубљу, избавио и спасао.

У то време у Антиохији је, девством и молитвом Богу посвећена, живела девојка Јустина, која је своје родитеље, благодаћу Христовом, привела вери, тако да је њен отац Едесије, крстивши се, од идолопоклоничког жреца, постао православни свештеник.

Један пагански младић, по имену Аглаид, видевши лепоту Јустинину, покуша да је саблазни и наведе на грех, али она није хтела ни да чује за њега. Онда јој понуди брак, али му она одговори да је Женик душе њене - Христос. Распаљен пожудом, Аглаид оде код црног мага Кипријана да затражи од њега помоћ у придобијању Јустининог срца. Кипријан му обећа да ће Јустину довести у такво стање да ће девојка више жудети за Аглаидом него он за њом.

Кипријан је, отворивши своје књиге, нашао формулу за призивање блудног демона, и овај се појавио, предавши му течност којом Аглаид треба да покропи Јустинину кућу да би она пошла за њим. Овај то учини, и те ноћи, при молитви, Јустину нападе блудна страст, и у мисли јој дође Аглаид. Видевши да нешто није у реду, она још усрдније припаде Богу на молитву, просећа Га да је заштити од напада злих сила и да сачува њену чистоту.

Демон, не могавши да поднесе благодат Божју која је оградила Јустину, побеже од ње, и Кипријану слага да је побегао јер није могао да поднесе неки знак који је на девици Христовој угледао.

Црни маг је слао још бесова, све једног горег од другог, али се девица наоружавала постом и молитвом и сузама, тако да ништа није вредело. На крају јој се јавио сам кнез демонски, у виду побожне жене, која јој је предлагала да се одрекне девства и уда се. Али, Јустина се осени крсним знаком, и кнез зла одступи.

Запањени Кипријан, кога до тада нико није могао победити, упита поглавицу бесова каквом им се то силом Јустина супротставља, те је не успевају савладати. Демон, гоњен силом Свете Тројице, признаде да: "Ми не можемо да гледамо у крсни знак, већ бежимо од њега, јер нас он као огањ опаљује и далеко прогони".

Кипријан се, међутим није предавао. Аглаиду је дао привидни облик птице и младић је, ношен ђаволом, мислио да слети на Јустинину кућу, да би упао код ње; Јустина, међутим, примети нечастивог, и овај побеже, остављајући Аглаида, који умало не погибе. После овога је и сам Кипријан покушавао да се приближи Јустини, прво у виду жене, а затим у виду птице; али ни то, наравно, није помогло.

Гневан као сам сатана, Кипријан, пошто није могао ништа Јустини, поче да наноси штету њеној родбини, суседима и познаницима: морио им је стоку и магијским нападима злостављао слуге. Саму Јустину је ударио болешћу, али је она у постељи, док ју је мајка неговала, певала: " Нећу умрети, него ћу жива бити, и казивати дела Господња" (Пс. 117,17). Тада Кипријан, у последњој фази безумља, пусти болештину на стоку и људе читавог града, по коме се пронесе глас да он то чини зато што му се Јустина не покорава. Угледни грађани Антиохије тражили су од Јустине да се уда за Аглаида, како би несрећа престала, али их је она тешила скором Божијом помоћу. После Јустинине молитве Богу, сила зла ишчезе, и људи прославише Христа, а наругаше се Кипријану, који изгуби сваку врачарску моћ и силу.

Видевши да се не може супротставити сили Господњој, Кипријан се обруши на свог господара ђавола, и изружи га, рекавши да више неће да му служи, као немоћном и бедном, него да ће се обратити за помоћ Хришћанима. Ђаво покуша да убије Кипријана, желећи да спречи његово покајање, али се Кипријан прекрсти и завапи: "Боже Јустинин, помози ми!", после чега демон одступи. Затим, Кипријан антиохијском епископу Антиму однесе све враџбинске књиге и предаде их да се спале, са плачем и сузама се покајавши. Он прими и Свето Крштење, због чега сви Хришћани, а нарочито Света Јустина, прославише Спаситеља и Човекољупца, Распетога и Васкрслога Христа.

Касније, Кипријан постаде епископ, а Јустина игуманија женског манастира. Обоје су страдали због вере почетком четвртог века, убијени од стране незнабожаца, да би вечно живели са Христом...

У житију Светог Макарија Великог (19. јануар по православном календару) наводи се овакав случај. Један Египћанин пожеле жену свог ближњег, и покушаваше да је заведе. Пошто ова није хтела ни да чује, јер је била чиста и одана мужу, он оде код врачара, тражећи његову помоћ. Врачар је бацао чини на жену, али ништа није вредело. Онда он уради друго: омађија очи оних који је гледају да, кад је виде, уместо жене посматрају кобилу. Ово је учинио да би је супруг отерао од себе. Човек се једне прилике врати кући, и нађе кобилу уместо супруге! И сви из његовог окружења су видели кобилу, не знајући шта се то, у ствари, десило. На крају, очајни човек је поведе у пустињу Светом Макарију. Чак су и Макаријеви ученици - монаси уместо жене видели животињу! Он им прво објасни да то није тако, јер се човекова природа не може претворити у животињску, али им такође рече да су на ниском духовном нивоу, чим не виде прави лик. Затим изли свету водицу на главу жртве, и она се појави каква је и била. Тада је Свети Макарије упозори, рекавши да јој се то десило јер се у току пет недеља није причестила Светим Тајнама.

Ученик Светог Василија Новог (26. март по православном календару), Григорије, имао је на свом имању најамника Александра, који се био оженио прљавом и поганом девојком Мелитином, коју је мајка била научила свакој сатанској вештини. Мелитина је била развратница, и свог мужа је много пута преварила, због чега ју је он, по правди, тукао. На крају, она му се освети бацајући чини на њега, због чега несрећник паде у постељу и толико изгуби снагу, да ни муву са себе није могао да отера. Њена мајка, је говорило се, марви ход заустављала, и друга зла чинила помоћу враџбина. Ко год је нешто рђаво рекао о Мелитини, а она га чула, наводила је на њега помоћу враџбина болест, и људи су по два - три месеца лежали у постељи.

Ова Мелитина се окомила на Григорија, и покушавала да га чинима наведе на прељубу. Стално се мотала око њега, и мамила га. На крају, Григорије, чувајући своје девство, штапом појури на бестидницу, претећи јој батинама ако му и даље буде досађивала.

Мелитина реши да га враџбинама убије. Григорије после неколико дана оде на службу у храм Светог Георгија, који се налазио у једном винограду. Кад се служба завршила, он прилеже да мало одмори. У сну виде црн и смрдљив облак како се спушта на њега, и чу глас: "Прими што ти Мелетина спреми!" Овај тешки, ледени облак уђе у Григорија, који, кад се пробуди, осети да је тешко болестан. Унутарњи огањ који је мучио Григорија био је такав да је он често устајао из постеље, бацао се у хлад под дрвеће или у реку да ублажи муку, али ништа није вредело. "Ноћ ми је изгледала дужа од четрдесет година", говорио је Григорије. На крају крајева, кад му је изгледало да ће умрети, Григорије је завапио Светом првомученику Стефану, који га је, скупа са Светим Василијем Новим, избавио од несреће, показавши му и рајске обитељи спремљена за оне који Бога љубе.

Блажена Теодора, послушница Светог Василија, која се Григорију јавила после смрти, описала му је пут душе по њеном растављању од тела, при чему злодуси киње и муче душу, тражећи у њој своје особине. Једна група демона, на петнаестом митарству, испитује грехе враџбина и чарања. Злодуси су на том митарству нарочито одвратни: личе на гмизавце, шкорпије, жабе и аспиде, и у пакао стрмоглављују све који се баве чарањем, бајањем, тровањем и призивањем ђавола (спиритизмом); наравно, ако се нису покајали и исповедили за живота.

Свети Патрикије, просветитељ Ирске (рођен око 390 на Западној обали Енглеске или Велса), по једном чудесном виђењу позван је у Ирску која још није била сва крштена да дође и проповеда веру Христову. Тамо је стигао 432, као епископ, и одмах почео да обраћа Ирце Христу. Када је стигао у област Таре, престонице ирских краљева, краљ Лојгуир, који је био незнабожац, решио је да га убије. Претходно је са собом повео двојицу друида, Лукетмајла и Локруа, вичних свакој чаробњачкој вештини. (Друидска магија била је једна од најстрашнијих; друиди су, да би стекли демонске моћи, без зазора приносили људске жртве. Сада се њихови култови обнављају у оквиру Њу Ејџа.)

Када су стигли до Светог Патрикија, Локру је почео да ружи Христа и веру Његову најпогрднијим именима. Патрикије га је погледао страшним погледом, и помолио се Богу да покаже Своју силу, као што се негда Свети Петар помолио да Господ сакруши Симона мага. И десило се исто: сила Божја је подигла Локруа у ваздух, и треснула о земљу, после чега је овај испустио своју црну душу. Војници, који су са краљем дошли у бојним кочијама, насрнули су на Светитеља, али их је изгинуло седам пута седам због земље која се под њима отварала. Краљ је, са својом пратњом, у страху побегао.

Сутрадан је био Васкрс, и Свети Патрикије је отишао на Лојгуиров двор, да би проповедао Васкрслога. Уплашени краљ га је примио за трпезу, где се нашао друид Лукетмајл, који је преживео сукоб са Светитељем на Велику Суботу. Да би га искушао, он му је сипао отров у пехар са вином. Свети Патрикије је то приметио, и благословио чашу. Сва течност се следила, осим капи отрова које је друид усуо. Кад је отров просут, Свети Патрикије је поново благословио чашу, и вино се вратило у природно стање. Лукетмајл га је онда изазвао на двобој чудима, као што су то некад чинили фараонови жреци, кушајући пророка Мојсеја. Патрикије је пристао.

Изашли су напоље, праћени мноштвом знатижељног народа. Друид је предложио Светитељу да призове снежне облаке (био је Ускрс!) који ће снегом покрити сву земљу. Патрикије му је одговорио: " Нећу чинити оно што је у супротности са вољом Божјом". Тада је сам Лукетмајл то урадио, и висораван се прекрила снегом. Онда је Свети Патрикије од њега затражио да уклони снег, али је друид одговорио да то не може учинити до сутра. Свети га укори: "Можеш да чиниш зло, али не и добро. Није тако са мном". И благослови предео, и снег неста, као да га није ни било, што све задиви и наведе да прославе Бога.

Лукетмајл је онда, уз помоћ демона, навео таму на читав крај, али ју је Свети Патрикије одагнао. Последњи предлог упућен обојици био је проба ватром. Друид се побунио, тврдећи да је Патрикије човек који се клања ватри као богу, и да је ватра његова стихија, па га од ватре и сама одећа штити. (Он је, несрећник, мислио да је Светитељева одећа магијска.) Светитељ је онда предложио да се направи кућа пола од сировог, а пола од сувог дрвета, да се у суви део постави његов ученик Бенигнус одевен у одећу друидову, а у сирови део дома постави Лукетмајл коме је Свети Патрикије дао своју одећу. Тада нека се све запали, па шта Бог да. Друид је на ово пристао, а сложили су се и Ирци.

Кућа је направљена, ватра упаљена: Лукетмајл је, у делу куће од сировог дрвета, изгорео, - остала је читава сама одећа Светитеља. Бенигнусу није било ништа, осим што је изгорела друидова одећа која је била на њему. Видевши ово чудо, краљ Лојгуир и његови дворјани су се крстили, и напустили друидско безбожје...

Оваква велика чуда која су се дешавала у прошлости Цркве била су на уразумљење и корист оновременим паганима, којима је Бог показивао Своју свемоћ и љубав да би их привео Себи. Данас, мада таквих чуда на први поглед нема, има их и даље; то јест, враџбине и чини, ма како јаке демонске силе да наводе на православног Хришћанина, само су паучина пред силом Божјом која исповеђене и причешћене слуге Христове штити од свакога зла. И Кипријан, и врач из Египта, и Мелитина, и друиди сломили су се, а нису успели да сломе људе Богочовекове.

Међутим, не треба заборавити ни ово: враџбине и чини имају утицаја на оне који не живе побожно, који нису крштени и венчани у Цркви, који не посте, не кају се и не исповедају, не причешћују Светим Тајнама, не воде чист и честит живот. Онда демон полаже права на њих, и крха их како му се свиђа. Зато се треба обући у свеоружје Божје, и вапијати Оцу и Сину и Светоме Духу, нимало не сумњајући у победу Светлости над тамом и Правде над безакоњем.

среда, 29. октобар 2014.

Ozračeni smo i šta sada?


Koje namirnice pomažu kod zračenja?
Tek 14 godina nakon bombardovanja izašli su u novinama prvi članci, u kojima se otvoreno piše o tome koliko smo kontaminirani i koliko su radioaktivne materije odgovorne za porast broja obolelih od raka u Srbiji, ali i u okolnim zemljama. Do sada se samo izokola pominjala mogućnost kontaminacije. Dakle,  šta možemo uraditi protiv zračenja?

One, koji se bave lečenjem, ta stvarnost mnogo je ranije ošamarila. Pored naglog širenja kancera, pojavilo se i mnogo novih bolesti. Tačnije, nisu nove, ali su atipične i teško se dijagnostifikuju.

Closterium moniliferum alga
Closterium moniliferum alga

Dakle, čime se može sada reagovati i šta možemo uraditi protiv zračenja?
5. pektin iz jabuka  - iz neprskanih, naravno. Pektin je u stanju da veže cezijum 137, stroncijum, barijum i otrovne teške metale. On ne dozvoljava resorpciju preko debelog creva i znatno može smanjiti njihovu koncentraciju. Ukoliko uzmemo u obzir da se jabuke prskaju preko 22 puta u sezoni, pitanje je kako doći do jabuke koja nam neće štetiti svojim otrovima i teškim metalima. Pektin ipak nije univerzalan lek protiv radioaktivnih čestica, to se mora napomenuti. Samo zajedno sa ostalom zdravom hranom u stanju je da izbaci oko 60-65% navedenih materija. Takođe, ne može vezati čestice, koje se već nalaze u tkivu ili plućima, već samo one koje unosimo kroz ishranu.
4. vitamin E i klice – prirodni vitamin E iz hladno ceđenih ulja i nepečenog semenja. Hladno ceđena treba koristiti svakodnevno, po 2-3 supene kašike. Sam vitamin E je veoma bitan u prevenciji i lečenju raka dojke. Ipak, ceo spektar dobrih masnih kiselina pozitivno utiče na imunitet i pravilan rad organa. Klice se smatraju najkoncentrovanijim izvorom svega :) Pored toga što su bogate prirodnim uljima iz semena, sadrže visoke koncentracije svih vitamina i minerala, zbog čega se smatraju vrednim za podizanje životne energije.
3. crno i crveno bobičasto voće – znamo svi: aronija, acai, borovnica, neko pominje i ribizle. Ipak lista je mnogo veća. Treba pomenuti i višnje, kupine, maline, drenjine, kleku, brusnicu, ogrozd, vučja bobica (gou qi zi), pasji trn (jeste narandžast ali sadrži najviše vitamina C). Mislim da se ne treba voditi propagandom. Svaka propaganda će Vam prodati nešto što je užasno skupo a leči sve. Tako nešto ne postoji, postoje samo trendovi i svaki put biljka, koja se reklamira, leči sve. Ovo je uglavnom kontraproduktivno, jer kada ljudi ne vide delovanje, koje im je obećano, okreću se ponovo hemijskim lekovima.
Redovan konzum bobičastog voća će telu obezbediti visok nivo antioksidanata, vitamina, voćnih kiselina. Sve ovo vraća telu baznu sredinu. Bobice ne vezuju radioaktivne materije, ali mogu pomoći da se tkivo regeneriše i izbace otrovi.
2. samoniklo i začinsko bilje – svo samoniklo bilje, koje je jestivo, sadrži pravu snagu prirode i neizmenjen sastav. Pored širokog spektra lekovitih sastojaka, najbitnija su eterična ulja. Dok jedna grupa bilja jača čišćenje bubrega, jetre pa i kostiju (kopriva, maslačak, sremuš, potočarka, virak, krušina, bela hrizantema-hang bai ju) druga grupa etiričnim uljima utiče na ubrzanu regeneraciju tkiva i vraća telu prvobitnu frekvencu (frekvencu kao kad smo zdravi). Redovan unos najprirodnije hrane izbaciće radioaktivne materije iz krvi i sprečiti da se odlože u kostima. Ukoliko ne poznajete bilje, vredi naučiti o njemu, bar ima dovoljno informacija na internetu. Ukoliko pak niste blizu čistih šuma ili livada, nekoliko saksija sa začinima bi moglo pokriti najveću potrebu tela za ovim materijama.
1. alge – osim što mirišu na ribu, šta još znamo o njima? Alge sadrže alginate, želatinastu masu koja vezuje sve što je strano telu. Pogotovo vrsta Closterium moniliferum odlično vezuje radioaktivne supstance. Alge odvajaju radioaktivni stroncijum (oslobođen u Černobilu kao i za vreme bobardovanja 1999.) od kalcijuma pa se na taj način sprečava ugradnja stroncijuma u kosti. Jod iz algi aktivno zamenjuje radioaktivni jod iz štitaste žlezde i odstranjuje ga iz ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, pa se on na siguran način izbaci kroz stolicu.
Za sada nema mogućnosti da se na ovaj način (mehanički) izbace radioaktivne čestice i iz pluća, već se mogu izbaciti samo one koje dospeju u digestivni trakt i krv i tkivo. Treba uzeti u obzir da se radioaktivne čestice unose i pušenjem, jer cigarete sadrže olovo 210 i polonijum 210. Jedina ispitivanja do sada, pokazala su da bi Disodium cromoglycate mogao vezati radioaktivne čestice, ako se udahne u obliku praha. Kromoglicinska kieselina se koristi u mnogim kapima za oči i nos kao i u lekovima protiv astme a ima protivupalno dejstvo (smanjuje upalni proces i inhibira histaminsku reakciju).
Ipak ovo treba prvo dobro ispitati, pošto se radi o hemijskoj supstanci, čija se upotreba mora obaviti na klinici, kada su u pitanju pluća.
Kako su pluća najosetljiviji i veoma nežan organ, treba ih dobro zaštititi (ne izlagati se zračenju ukoliko znate da je neka lokacija bombardovana – ostaviti pušenje – da, ozbiljno). Trenutno ne možemo uraditi više, osim da ojačamo organizam koliko možemo i onda se oslonimo na čudesnu moć samoizlečenja. Naš imuni sistem je veoma inteligentan. Umesto da ga isključujemo iz procesa zaštite i izlečenja (veštačkim lekovima, recimo – to je kao pucanje topom na mušice), potrebno je ojačati ga i usmeriti u dobrom pravcu – ne protiv sebe, nego protiv agresivne materije u telu.
Ni jedan od gorepomenutih „lekova“ nije lek sam za sebe, ipak zajedno mogu učiniti mnogo toga. Pored aktivnih materija, mogu se koristiti i pasivne, kao što je glina za unutrašnju upotrebu i zeolit. Zeolit je poznat po svom svojstvu da vezuje sve otrove i radioaktivne materije.
Pored svega ovoga, ukoliko zračenja već ima, kao i teških metala, koji su se već odomaćili, moram da preporučim homeopatiju kao možda jedinu ozbiljnu opciju. Jako je bitno da se raspitate kod homeopate da li je imao već iskustva sa trovanjem teškim metalima. I tu ima raznih stručnjaka, od onih koji se orijentišu na lečenje dece, preko onih koji se drže samo lakših oboljenja pa do onih koji se bore protiv svega, pa čak i zatrovanja.
Prevencija i sprečavanje da dođe do oboljenja je najbitniji period za sve nas, koji smo izloženi radijaciji. Ukoliko dođe do bolesti, tu je pitanje kako će svaki pojedinac reagovati, koliko je koja bolest uznapredovala i koliko volje/znanja/novca (nažalost veoma često se baci na stvari koje ne pomažu kao i na bezobrazno skupe proizvode, koji ne čine baš ništa) neko ima.
Prvi korak je uvek poricanje da smo u problemu. Iako svako od nas zna bar jednu osobu koja je obolela od raka ili neke druge sistemske bolesti, a kao posledica radijacije. Znamo, ali je lakše da kažemo da se ne zna šta je tačno i da se uporno nadamo (iako u to i neverujemo) da će sve biti kako treba. Poricanjem se ne može ništa postići, već samo pravovremenim reagovanjem i zaštitom.
Mali savet: Alge rastu na čistom. Koliko god da neki časopisi insistiraju na tome, alge ne mogu opteretiti telo metalima iz okeana. Ukoliko takva alga i dospe u industriju, ona sama veže što je u njoj. Ipak, najveće sakupljanje se obavlja u zaštićenim oblastima i alge su obično čiste. Ukoliko ne živite u Beogradu a u Vašem mestu ne postoji prodavnica kineske hrane, možete se dogovoriti sa vlasnicima kineskih radnji da donesu kutiju algi za Vas. Ukoliko se sakupi nekoliko ljudi, na to će sigurno pristati. Takve alge su istog kvaliteta, kao i one koje kupujemo u bio radnjama po desetostrukoj ceni. Naravno, ne dovoze sve vrste (obično se nalaze wakame, arame i hidžiki), ali to je dovoljno za početak. U Beogradu se alge mogu naći u prodavnicama u bloku 70 kao i u drugim radnjama koje prodaju i hranu.

Izvor

понедељак, 27. октобар 2014.

† Sveta Petka †

  

Svim pravoslavnim vernicima, širom vaseljene, srećan praznik, svečarima srećnu slavu PREPODOBNU MATI PARASKEVU - SVETU PETKU 


недеља, 26. октобар 2014.

Света Петка - Sveta Petka

+++ Света преподобна мати Параскева – Света Петка


 ОВА славна, равноангелна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату, између Силимврије и Цариграда. Родитељи свете Петке беху имућни и побожни људи: живљаху у свему по заповестима Божјим и живот свој украшаваху милостињом и добрим делима. Осим Петке они имађаху и једнога сина, Јевтимија. Децу своју они васпитаваху у побожности: учаху их свакој врлини и животу по Богу. Једном Петка као десетогодишња девојчица, када с мајком беше у цркви, чу речи Божанског Еванђеља: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде (Мк. 8, 34). И ове јој се речи дубоко урезаше у срце. По изласку из цркве она срете просјака, и кришом од мајке она скиде са себе своју скупоцену хаљину и даде је просјаку, a caма обуче његове дроњке. Када дође дома и родитељи је угледаше у дроњцима, они је изгрдише и строго јој запретише да то више не чини. Но она продужи и даље то чинити. На грдње због тога, она је родитељима одговарала да она другачије не може живети.

Брата Петкиног Јевтимија родитељи дадоше на школе. Жељан савршенијег живота духовног Јевтимије се, уз пристанак родитеља, замонаши. Као монах он се прочу због свог подвижничког живота, и би изабран за епископа Мадитског. Као епископ он се прослави врлинама и борбом са јеретицима. Упокоји се у дубокој старости, и би сахрањен у саборној цркви. За живота и после престављења он сатвори многа чудеса.

По смрти родитеља девица Петка, вазда жељна подвижничког живота Христа ради, одаде се строгим подвизима: угледајући се на живот светитеља, она постом и бдењем умртвљиваше тело своје и потчињаваше га духу. Но сва горећи жељом да живи само Господу и ради Господа, она не могаде дуго остати у многометежном свету, него напусти родитељски дом, остави свет, и отпутова у Цариград да се поклони тамошњим светињама. Обилазећи те светиње, она срете многе ревносне подвижнике и доби многе драгоцене поуке од њих. И по њиховом савету она се настани у Ираклијском предграђу при цркви Покрова Богородице, и ту проведе у молитвама, посту и сузама пет година.

Испуњавајући своју давнашњу жељу она отпутова у Палестину, и поклонивши се светим местима, освећенима Спаситељевим животом, она се настани у Јорданској пустињи. И ту провођаше равноангелни живот. Подражавајући Боговидца пророка Илију и Јована Крститеља, она се храњаше једино пустињском травом, у врло малој количини, и то по заласку сунца. Постепено се топећи и од жеге и од мраза, она упираше очи само к Јединоме Боту који смирене срцем може спасти од малодушности и од буре. Ко би могао исказати све трудове, и патње, и муке, и искушења демонска, која претрпе света Параскева у току многих година? Ко би могао знати колико је она суза пролила, и колико уздаха к Богу послала? Ко би могао описати њене свакодневне борбе које је са телом, са помислима, и са ђаволима водила док их није потпуно победила? - Једино свевидећи Бог, јер је само Он могао видети и знати све њене подвиге. Тамо у ње не беше бриге о таштим стварима овога света: она се бринула једино о очишћењу своје душе о одговору на будућем суду, и о сусрету са Небеским Жеником. "Тебе, Жениче мој, тражим", - говораше преподобна Параскева, и стално имађаше на уму речи из Песме над песмама: Покажи ми се ти кога љуби душа моја (1, 6). Њена главна и непрекидна брига беше: како украсити жижак свој, и с мудрим девојкама изаћи у сусрет Женику Небеском, и чути слатки глас Његов, и насладити се гледањем красоте Његове. Да, само се око тога она пашташе, и говораше: Кад ћу доћи и показати се лицу Божјем? (Пс. 41, 3).

Док такав живот у пустињи вођаше преподобна Параскева, лукави враг јој завиђаше на врлинама и покушаваше да је сањаријама и привидима заплаши. Често пута узимајући на себе обличје разних звери, он кидисаше на свету подвижницу, еда би је омео на путу подвига. Али дивна невеста Христова Параскева "изабра Вишњега себи за уточиште" (Пс. 90, 9), и Његовом помоћи, а знамењем светога крста, одгоњаше враге и као паучину кидаше све ђаволове замке, и потпуно победи ђавола. Јер она, при женској природи својој, стече мушки разум, и победи ђавола као Давид Голијата. Украсивши душу своју таквим подвизима и врлинама, света Параскева постаде возљубљена невеста Христова, те се на њој испуни пророчка реч: Цару ће омилети лепота твоја (Пс. 44, 12). Јер се тај Цар усели у њу са Оцем и Светим Духом и пребиваше у њој као у светој цркви Својој. Јер света Параскева, сачувавши душу своју од греха и оскврњења, заиста начини себе црквом Бога живога.

Тако, живећи дуги низ година у пустињи, преподобна Параскева, када једне ноћи по обичају свом стајаше на молитви и са умилењем пружаше руке своје к небу, угледа ангела Божија у облику пресветлог младића који дошавши к њој рече: Остави пустињу, и врати се у твоје отечество; потребно је да тамо предеш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу. Удубивши се у смисао овога виђења, преподобна разумеде да је то наређење од Бога. И радоваше се она што ће се ускоро разрешити од тела, али и туговаше што ће се растати са пустињом: јер ништа тако не очишћава душу и не приводи је к Прволику као пустиња и усамљеничко молитвено тиховање. Но, покоравајући се небеској вољи, преподобна крену у своје отечество. Допутовавши у престони град Цариград она посети дивну цркву Свете Софије; исто тако посети и цркву Пресвете Богородице што је у Влахерни, и поклонивши се чудотворној икони Богоматере, отпутова у своју постојбину Епиват. Ту она проживе још две године, не мењајући начин свог пустињског живота, него проводећи сво време у труду, посту и молитви. А када дође време њеног одласка к Богу, преподобна се усрдно помоли Богу за себе и за сав" свет и тако у молитви предаде Богу блажену душу своју. Тело њено би од стране верних сахрањено по хришћанском обичају, али не на општем гробљу, већ одвојено, као тело странкиње која никоме не беше казала одакле је. Бог, хотећи да прослави угодницу Своју, откри свете мошти њене после много година, и то на следећи начин. Близу места где преподобна мати Параскева беше сахрањена подвизаваше се на стубу у молитвеном тиховању неки столпник. Догоди се да тамо би таласима избачено тело некога морнара који се за време пловидбе тешко разболе и умро. Од тога леша стаде се ширити страховит смрад, да је просто било немогуће проћи тим путем. Смрад тај није могао трпети чак ни столпник, те због тога би принуђен да сиђе са стуба и да наложи неким људима, да ископају дубоку рупу и усмрдели леш закопају. Копајући рупу ти људи, по промислу Божјем, нађоше нетљено тело где лежи у земљи, и зачудише се томе. Али као прости и невјеже, они не обратише на то потребну пажњу и не схватише како треба. И говораху међу собом: Када би ово тело било свето, Бог би то открио преко каквих било чудеса. - Са таквим расуђивањем они поново затрпаше нетљено тело земљом, бацивши тамо и смрдљиви леш, па отидоше својим кућама. А кад паде ноћ, један од њих, неки Георгије, човек христољубив, мољаше се Богу у својој кући. И заспавши пред зору он виде у сну неку царицу где седи на пресветлом престолу, а около ње стоји велико мноштво светлих војника. Видевши то, Георгија обузе страх, и он паде на земљу, пошто не беше у стању гледати тај сјај и лепоту. А један од тих светлих војника узе Георгија за руку, подиже га и рече му: Георгије, зашто тако омаловажисте тело преподобне Параскеве и погребосте поред њега смрдљиви леш? Сместа извадите тело преподобне и положите на достојном месту, јер Бог хоће да слушкињу Своју прослави на земљи, - Тада и та светла царица рече Георгију: Похитај те извади моје мошти и положи их на чесном месту, не могу више да трпим смрад онога леша. Јер и ја сам човек, и постојбина је моја Епиват, где ви сада живите.

Те исте ноћи имађаше такво исто виђење и једна благочестива жена, по имену Јевтимија. Сутрадан они обоје испричаше свима о својим виђењима. Када то чу благочестиви народ, сви са свећама похиташе к моштима преподобне Параскеве и, извадивши их са великим страхопоштовањем из земље, радоваху им се као неком скупоценом благу. Свете мошти бише свечано положене у цркви светих и свехвалних апостола Петра и Павла, у Епивату. Молитвама преподобне Параскеве даваху се од светих моштију њених многа исцељења болесницима: слепи прогледаху, хроми прохођаху, разноврсни болесници и бесомучници добијаху здравље.

Два века после престављења преподобне матере наше Параскеве Цариград и околина беху под завојевачком владавином крсташа папских. Године 1238. благочестиви бугарски цар Јован Асен реши да свете мошти преподобне Параскеве ослободи из руку тиранске власти крсташа. И када цар Асен достави крсташима своју намеру да свете мошти преподобне Параскеве пренесе у своју престоницу Трново, крсташи одмах пристадоше да му их даду, јер се бојаху моћнога цара. Тада цар посла блаженог Марка, митрополита Перејаславног, са многим епископима и свештеницима, да свете мошти преподобне пренесу у Трново. У Трнову свете мошти бише свечано дочекане и положене у придворној цркви, где оне, почивајући нетљено, точаху разноврсна исцељења свима који им са вером притицаху.

После доста времена, када турски султан Бајазит заузе Трново, тада све драгоцености и светиње бише разграбљене. Тада чеоне мошти свете Параскеве бише пренете у Валахију. А када Турци освојише и Валахију 1396 године, на заузимање српске царице Милице код султана Бајазита ове свете мошти бише пренесене у Србију у Београд. У Београду је затим подигнута црква Свете Петке која и до данас постоји (у Калемегданској тврђави), у којој се налази и извор Св. Петке са чудотворном водицом. Побожни Београђани и други верници одлазе често, а особито петком, у храм и на извор Св. Петке и добијају од ње благодатну помоћ по вери својој.

Године 1521. султан Сулејман II, заузевши Београд, заплени и чесне мошти преподобне Параскеве, пренесе их у Цариград и постави у својим палатама. И ту биваху многобројна чудеса од богосилних светих моштију, те се света мати Параскева слављаше не само међу хришћанима него и међу муслиманима. Али то и узнемири муслимане, и они бојећи се да се вера у чудотворну силу светих моштију свете Параскеве не прошири још више међу муслиманима, а и због молбе и заузимања хришћана, они предадоше ове свете мошти цариградским хришћанима, и ови их чесно положише у Патријаршијској цркви.

Године 1641 благочестиви Василије Лупул, војвода и господар земље Молдавске, добивши вест да се свете мошти преподобне Параскеве налазе у патријаршијској цркви у Цариграду, свим срцем жељаше да се оне чесно пренесу у његову православну државу. Ову жељу његову потпоможе Господ, прослављан у светима Својим, и желећи да и у Молдавији прослави светитељку Своју, Он стави у срце Цариградском патријарху Партенију мисао да изађе у сусрет жељи Молдавског господара. Тада патријарх, уз сагласност целог свештеног сабора и пристанак других пресветих патријараха, посла чеоне мошти преподобне матере наше Параскеве благочестивом господару, војводи Василију, у престони град његов Јаш. Тамо, са великим слављем и уз огромну радост житеља целе Молдавије, свете мошти бише положене у цркви Три Света Јерарха, дана 14. октобра 1641 године. Дивним чудесима својим ове свете мошти непрекидно прослављају Господа, увек дивног у светима Својим.

Молитва Светој Петки

Света Петко, Божја Светитељко, моли Бога за нас.

Удостојила си се гледања лица Божијег као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетима здравље, малаксалима снагу, и свима бодрост и радост, Христова девственице, наша помоћнице.

Буди и надаље престономе граду српском, утврди га у Православљу, помози вернима, подигни недужне и тужне, у уснулим у Господу прецима нашим, браћи и деци, измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божија Светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројици, у векове векова. Амин.


Молитва преподобној матери нашој ПАРАСКЕВИ

О, преподобна мати Параскево, наша топла заступнице и свагда у невољама брза помоћнице! Помози нама грешнима и малаксалима у овом садашњем животу. Умоли Господа Бога да нам подари опроштај свих наших грехова, које смо у овом животу починили делом, речју, помишљу и свим осећањима нашим, а на исходу душе наше помози нам недостојним да се да се избавимо од митарстава ваздушних и вечитих мука, да величајући твоје милосрдно заступништво увек прослављамо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.



Чисто срце Господ жели,
Јеванђеље тако вели:
Чиста дева ти остаде,
Чисто срце Богу даде —
О предивна светитељко,
Наш узоре, света Петко!
Ум пречисти Господ тражи,
Без маштања и без лажи:
Ти му даде ум пречисти.
К'о анђелски — такав исти.
О предивна светитељко,
Чуј нам молбе, света Петко!
Душу чисту Господ иште
К'о небеско светилиште;
Такву душу ти одгаји,
Што на небу сад се сјаји,
О предивна светитељко,
Помози нам света Петко!
Помози нам молитвама
У животним невољама:
У облачној земној тузи
Засветли нам слично дузи —
О предивна чедна дево,
Света мајко Параскево?
Тропар, гл. 4.

Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, Твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу: Моли се за нас који поштујемо Твоју часну успомену.

Кондак, гл. 6.

Прославимо сви побожно најчаснију Параскеву, свету заштитницу у невољама, јер она оставивши пропадљиви живот, прими вечни непропадљиви. Због тога, по Божијој заповести, нађе славу благодат да чини чуда



АКАТИСТ преподобној матери нашој ПАРАСКЕВИ


Кондак 1.

Изабрана од Господа да на тврђави Цркве засијаш, преподобна мати Параскево, житијем твојим ангелима сличним, засијала си целом свету као пре светло сунце и онима који су у телесним и духовним болестима јавила си се као исцелитељка. Због тога ти са вером кличемо:
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Икос 1.

Показавши ангелску ревност, вредну дивљења, житије своје врлинама си на земљи украсила, удостојила си се да на небесима будеш са ангелима. Са њима дакле, усрдно моли Човекољупца да избави од невоља и беде све који ти овако вапију:
Радуј се, јер си својевољно прихватила благи јарам Христових заповести!
Радуј се, јер си животом твојим укорила сујету света!
Радуј се, јер си срце своје од свих страсти сачувала!
Радуј се, јер си вршењем заповести задобила према себи љубав Божју!
Радуј се, јер си нас учиш ношењу крста у следовању за Христом!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 2.

Видевши променљивост земаљских ствари, оставила си светске метежи и у пустињу си се уселила, где си многим постом и молитвама као миомирном храном душу своју хранила, побожно кличући: Алилуја!

Икос 2.

Задобивши ум и праву веру и савршену љубав, Богомудра Мати, уздржањем и смирењем себе си украсила, због чега си и била храм Божји и обилни извор чудеса. Тога ради, побожно ти певамо:
Радуј се, савршени обрасцу јеванђелског самоодрицања
Радуј се, јер си дуготрајним сиромаштвом стекла славу и вечно богатство!
Радуј се, јер си заветом сиромаштва показала висину духа!
Радуј се, светла висино смирења!
Радуј се, јер си подвизима својим уништила силе које упропашћују душе!
Радуј се, јер си висином подвига својих све задивила!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 3.

Укрепљена силом Духа Светога, одважно си издржала испосничке подвиге, преподобна, и сузама својим победила си гордог непријатеља, певајући са благодарењем Богу: Алилуја!

Икос 3.

Имајући свагда у уму изображење будућег суда Христовог и проливајући топле сузе, Преблажена, украсила си свећњак душе своје, који је спреман да сретне најправеднијег Судију. Њега, дакле, моли да удостоји стајања на десној страни и нас који ти вером певамо овако:
Радуј се, стану Пресветога Духа!
Радуј се, јер си цео живот свој освећивала непрестаним призивањем имена Божјег!
Радуј се, јер си успела у молитвеним стајањима према Богу!
Радуј се, јер си силом молитве победила ђаволска искушења!
Радуј се, јер си последњим помињањем од греха себе сачувала!
Радуј се, јер си Богу савршено угодила!
Радуј се, преподобна мати Параскево, утехо ожалошћених!

Кондак 4.

Буру садашњег живота одбацила си, преподобна, задобивши добровољно сиромаштво Христа ради, великим врлинама си се обогатила, и многе у ревности начином живота си подигла, учећи их да кличу Христу Богу: Алилуја!

Икос 4.

Чувши Господ молитве и уздисања твоја, насамо и у тајности вршена, блажена Мати, на небесима пред ангелима прослави јавно трудове твоје; и сада ходећи Божанским рајем, помени и нас који ти кличемо овако:
Радуј се, вредна хвале сабеседнице ангела!
Радуј се, велика красото светитеља!
Радуј се, савршена и висока похвало преподобних!
Радуј се, украсе праведних и посницима узоре!
Радуј се, девственима и монахињама славо и богосветла круно!
Радуј се, тврђаво хришћанска и снажна заступнице!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 5.

У тишини си окончала житије своје, блажена мати Параскево, сиромаштвом се украсивши и уздржањем просветливши, биљем се самохранећи и са умилењем Владики појући: Алилуја!

Икос 5.

Видевши Пресвети Дух чисто житије твоје и неизмерно твоје смирење, показа те славну у чудима, Преблажена. Стога си из живота овог прешла у оно блаженство где са хоровима праведника посредујеш за све који ти са умилењем певају:
Радуј се, миомирисни изданче пустиње!
Радуј се, најбоља пустиножитељко!
Радуј се, јер си српом молитава својих трње страсти сасекла!
Радуј се, јер си проливањем суза својих греховни пламен угасила!
Радуј се, јер си сваки ђаволски напад одагнала!
Радуј се, јер врлинским животом својим лењивца на покајање покрећеш!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 6.

Проповеднику истине, Илији дивљења достојном, и Јовану Претечи, светиљки покајања, уподобила си се, преподобна мати, одбацивши све бриге житејске и свагда се поучавајући молчанију у горама, бдењу и сећању на смрт, појући Богу: Алилуја!

Икос 6.

Заблиста ти светлост небеска док си са умилењем стајала на свеноћној молитви и, гле, ангео Господњи стаде пред тебе јавивши ти Божје благовољење да се вратиш у отаџбину своју јер треба тамо тело своје земљи да предаш, а духом да се преселиш у насеља небеска. Због тога ти кличемо овако:
Радуј се, јер си се још у овом животу удостојила да гледаш лице ангелско!
Радуј се, јер си побожно испунила вољу Божју!
Радуј се, јер си се у цркви Влахернској Божјој Мајци жарко молила!
Радуј се, јер си себе Њеном топлом заступништву предала!
Радуј се, јер си се при исходу за цео свет усрдно молила!
Радуј се, јер си након исхода свога вечни живот пронашла!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 7.

Хотећи да се од овог века представиш као звезда си зашла од света овог, Прехвална, и заблистала у животу небеском, оставивши нам као зору врлине и савршенство житија свога, озарујући срца свих који са вером кличу Богу: Алилуја!

Икос 7.

Испунивши нови закон благодати, на небо си се кочијама врлина узнела, дивљења достојна, и сада се са чиновима небеским радујеш. Са њима се, дакле, моли Спасу Христу за све који ти овако кличу:
Радуј се, јер си се удостојила насеља лепота Христових!
Радуј се, јер си за подвиге своје од Господа вишеструку плату задобила!
Радуј се, јер си са неба примила венац неувели!
Радуј се, јер јасно гледаш Божанство Триипостасно!
Радуј се, јер са ангелима на небесима обитаваш!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 8.

Необично и чудесно виђење указа се христољубивом Георгију: мислећи да пред собом види неку царицу како на пресветлом престолу седи окружена мноштвом блиставих војника зачу те где му говориш: ”Георгије узмите мошти моје и на посебно их положите место, појући Богу: Алилуја! “

Икос 8.

Сав сабор хришћански, чувши Георгијеве речи, притече к моштима преподобне Параскеве и са великом их усрдношћу извадивши, обрадова им се као благу многоценом и часно у цркву положи, са љубављу овако појући:
Радуј се, радосна вести хришћанима!
Радуј се, блистава звездо вере, јер верне просветљујеш!
Радуј се, измирно мирисна, којом је црква Христова замирисала!
Радуј се, неистрошива ризнице дарова Божјих!
Радуј се, изворе Богом послани, из кога вернима истичу воде исцељења!
Радуј се, јер свима вернима, благодаћу Христовом, ране исцељујеш!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 9.

Велику ревност имаше благоверни цар Јован Асен примивши вест где леже твоје чудотворне и свете мошти, преподобна Параскево, и пренесе их у град свој Трново, и са великим почастима положи у цркви својој, где извираше различита исцељења онима који са вером прилазе и поју Богу: Алилуја!

Икос 9.

Красноречиво сведочи дете, које девет година од рођења не говораше, а дошавши са вером у цркву твоју одмах задоби исцељење. Тога ради са умилењем ти кличемо:
Радуј се, моћна заступнице и од недаћа избавитељко!
Радуј се, јер страдалницима мученим духовима злобним брзо помажеш!
Радуј се, јер молитвом својом вид слепима враћаш!
Радуј се, јер нероднима благословени плод од Бога шаљеш!
Радуј се, јер парализоване из кревета подижеш!
Радуј се, неућутна заступнице онима који ти са вером приступају!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 10.

Од љуте си болести спасла жену која је обећала да ће чувати заповести Божје; а ипак, када је слагала и завете своје није одржала, одмах си је казнила болешћу и смрћу да би се и други научили да не лажу Бога, већ да живе у истини и певају Богу: Алилуја!

Икос 10.

Била си тврђава и спасоносно уточиште православнима који у заробљеништву бише и у жалости својој притицаху исцелитељским и чудотворним моштима твојим и свеумилно ти овако клицаху:
Радуј се, свима вернима мирно пристаниште!
Радуј се, свима увређенима заштитнице и покровитељко!
Радуј се, јер заробљенима у жалости њиховој утеху пружаш!
Радуј се, јер се од чуда твојих агарјани и уплашише и уразумише!
Радуј се, јер се име твоје и међу другим народима прославља!
Радуј се, јер се тобом православље узвисује!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 11.

Појања и молитве приносећи пред ковчегом са твојим чудотворним моштима благоверна царица Милица са ревношћу великом пренесе их од другог народа у свој престони град на оснажење читавог рода нашег који кличе Богу: Алилуја!

Икос 11.

Као светла и новозаблистала звезда јавила си се на западу, сјајним лучама моштију својих свима вернима сијајући а особито отачаству своме, привлачећи га пресветлом блистању подвига својих и спашавајући га од невоља и недаћа, овако ти кличући:
Радуј се, помоћнице онима који тешко страдају!
Радуј се, јер помрчину жалости разгониш!
Радуј се, јер од бездана греховног човека избављаш!
Радуј се, јер тобом неизмерно милосрђе Божје одважно призивамо!
Радуј се, јер је тобом свет који се од потопа гнева избавио Бога нашао!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 12.

Благодаћу Христовом исцељујеш болести и протерујеш лукаве духове и страсти, славна Параскево, просвећујући верне блистањем чуда својих да би благодарно клицали Богу: Алилуја!

Икос 12.

Појући ти усрдно, молимо те, преподобна мати Параскево, да се за цркву Христову молиш, за православну веру снажење и надвладавање јереси, а нама спасење и мир измолиш, да би те с љубављу овако величали:
Радуј се, блистави украсе цркве Христове!
Радуј се, православне вере заштитнице!
Радуј се, отаџбине наше тврђаво и од других народа избавитељко!
Радуј се, обитељи твоје покрове!
Радуј се, свима који са вером заступништво твоје траже брза помоћнице!
Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна мати Параскево!

Кондак 13.

О, преподобна мати Параскево, ожалошћених утехо и девственика украсе, прими сада од недостојних усана наших ово песмопојање и умоли Господа да се геене избавимо, да бисмо с тобом, у нашој небеској отаџбини, Њему бесконачно појали: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1. )

+ + +

Акатист је саставила на црквенословенском језику, монахиња Евпраксија (†2/15.10.1960) из манастира Свете Петке – Параскеве Изворске код Параћина. Према Светитељки је мати Евпраксија имала велико духовно поштовање а Акатист је написала пред крај свога живота, оставивши сестрама у аманет да се чита у њиховом манастиру. Акатист је превео на српски језик свештеник Животије Милојевић.
Текст преузет из књиге: Света Петка – Параскева. Житије, чудеса, акатист, молитве и песме, Београд, 2005.

Извор


субота, 25. октобар 2014.

Концерт Московского синодального хора

Концерт Московского синодального хора

ŠKORPIJE, ŠKORPIONI, MOĆNI ORLOVI JESTE LI BUDNI?...

 


Škorpije,  Škorpioni, moćni Orlovi, evo ušlo noćas Sunce, tako dragoceno, u vaš znak...Vi ionako više volite noć nego dan, odnosno funkcionišete bolje noću no danju, pa Sunce "rešilo" da vas obraduje (jeste da je bio u poziciji eklipse)  i dođe na vaš prag u vreme koje volite, u koje ste obično budni...Na noge lagane, vaše vreme je! Ne budite mrzovoljni zbog eklipse, zbog  neželjenih utisaka, jer vi ste SKENER NA DVE NOGE, registrujete svaki treptaj nečije duše, pa tako hvatate i mnoge negativne vibracije, otvorite se, evo Sunce i Venera u divnom aspektu su tu...da vas ispune novom snagom volje i moćnom energijom stvaranja...budite svoj na svome... 

ZNAK  ŠKORPIJE,  SUNCE U ŠKORPIJI - mada je i Asc-podznak slično oslikan


Neobično emotivna, ali veoma jaka ličnost. Retko ko može da uvidi da se iza ove magnetski privlačne, gotovo čelične ličnosti, skriva osoba ekstremne senzibilnosti, velike ranjivosti...Ko bi rekao?...Svi negde zaziru od Škorpija, ali, to je istina. Istina je da su hrabri, izdržljivi i neustrašivi. Nikoga i ničega se ne boje, teško ih je stvarno zaplašiti, čak šta više nečiji inat ispiriše da  naprave korak napred, a ne korak unazad.  Čudni su ti Škorpioni i Škorpionke... Oni su veliki borci, ogromne snage volje. Teško ih je nečim iznenaditi,  spremni su da prihvate neobične situacije i okolnosti, vole čuda. Njima je to normalno...zapravo, sve ono što je drugima čudno i neshvatljivo, njima je razumljivo. Takvi su oni...
Najizraženija osobina Škorpije je suzdržanost, uvučenost u sebe, odnosno oni žive unutrašnji svoj svet, više od ostalih. Ove ličnosti ne dopuštaju da se prodre duboko u njihove najintimnije i najskrivenije sfere, i uspešno kriju od drugih svoje slabe tačke. Zato što su hipersenzibilni... Ono što im u mnogim slučajevima daje prednost je duboka i snažna intuicija koja im omogućuje da lako razluče istinu od laži, i razdvoje zlo i dobrog. 
Vole iskrenost i otvorenost kod ljudi, ne vole kukavičluk i nesigurnost i ljude koji se boje života. Rizik ih privlači i sve ono što je „zabranjeno“ ili „s druge strane ogledala“. Viši tip Škorpije ima jaku unutrašnju disciplinu, sposobnost samosavlađivanja, tako iako važe za najerotskiji znak, baš oni znaju da se uzdrže, u intimnim trenucima gde drugi to nikada ne bi mogli. Idu iz krajnosti u krajnost, iz promiskuiteta u celibat. Neobičan, i tako dragocen znak...


PODZNAK U ŠKORPIJI


Specifičan šarm, magnetičnost, kreativna snaga, prilagodljvost i snažna nadljudska volja, ocrtavaju vašu ličnost. Vi ćete među prvima priznati da privlačna pojava najlakše i najbrže obezbeđuje dobar prvi utisak, ALI DA TO TRAJE SAMO TREN, ukoliko nema dublju podršku...verujete da će unutrašnja lepota zasijati i promeniti spoljašnji izgled, dajući mu izvestan sjaj koji će drugi primetiti i uvažavati. Poseban kvalitet koji posedujete i koji možete da upotrebite da usrećite i sebe i druge je VAŠA SNALAŽLJIVOST. IMATE DARA DA PRETVARATE NEGATIVNO U POZITIVNO (MADA, PONEKAD, KAD SE OSEĆATE NESHVAĆENI I NEUPOTREBLJENI NA PRAVI NAČIN, UMETE TO DA OBRNETE...TADA, DRUGIMA, BOGAMI, NIJE LAKO...) I DA NI IZ ČEGA STVORITE NEŠTO...TREBALO BI DA STALNO NEGUJETE POZITIVAN STAV, KOJI BI TREBALO DA PROJEKTUJETE SVUGA GDE SE KREĆETE.
Vaše mogućnosti za uspeh su široke i različite, te pokrivaju skoro svako područje stvaralaštva. Velika MAGNETIČNOST pomaže vam da bez vidljivog nastojanja pobuđujete interesovanje gde god da se nađete. Neizmernim dubinama svog bića intuitivno "hvatate" i dešifrujete najskrivenije misli i osećanja ljudi kojima ste okruženi. ČEZNETE ZA LJUBAVLJU, SVIM SVOJIM BIĆEM, DUBOKO I STRASTVENO, I ODANI STE ONOM/ONOJ KOGA VOLITE. Konflikt u vama nastaje između pozitivnog stvaralačkog nagona i prekomerne želje za užicima. Kada ste u negativnom izražavanju znate da budete bezobzirni prema osećanjima drugih. Kontrolišite svoju osvetoljubivost, posesivnost i ljubomoru. ISPOLJITE SVOJU DUHOVNU PRIRODU, VELIKU SNAGU PREOBRAŽAJA. 

Olga Milošević