петак, 14. октобар 2022.

Покров Пресвете Богородице!



 Црква од најстаријих времена прославља Пресвету Богородицу, Ону благословену Дјеву Марију која се удостојила да роди Спаситеља света Господа нашег Исуса Христа, Ону која је заштитница и покровитељка васцелог рода човечјег. Празником Покрова Пресвете Богородице прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама.


Међу празницима Пресвете Богомајке прибројан је и празник Покрова Пресвете Богородице, који је установљен у спомен благословеног догађаја у 10. веку (911. године), за време византијског цара Лава Мудрог, у цариградском храму Влахерни. Богородичин храм у Влахерни налази се у северозападном делу Цариграда покрај Златног рога. Овај знаменити храм саградила је супруга цара Маркијана, царица Пулхерија, док је цар Лав Велики поред главног храма подигао мањи храм у који је положио ризу Пресвете Богородице, која је 469. године донесена из Светог града Јерусалима, а која је чувана у раскошном кивоту обложеном златом и сребром. Крај овог кивота са ризом Пресвете Богородице служило се свеноћно бденије у част Пресвете Богомајке.

У четврти час ноћи, изнад сабраног верног народа  појавила се Пресвета Богородица са раширеним омофором на рукама, као да покрива сав народ. Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видевшии то јављање Пресвете Богомајке показа руком свом ученику, блаженом Епифанију, и упита га: „Видиш ли, чедо моје, Царицу света како се моли за сав свет?“ Одговори Епифаније: „Видим,  оче свети, како је покрила својим часним покровом, који је светлији од муње, сав народ који је у храму!ˮОвим благословеним јављањем Пресвета Дјева је потврдила молитвено заступништво и утеху за васцели свет.

Када је у питању служба овог празника, који је вероватно установљен од стране Руса, занимљиво је да се у Грчкој Цркви и грчким богослужбеним књигама не помиње, али је мисао о овом празнику била присутнау јелинском народу, што нам потврђују неке од богослужбених химни које Пресвету Богородицу називају покровом и покровитељком сваке хришћанске душе. Као што мало дете сву безбедност и заштиту види у својој мајци, тако свака душа хришћанска прибегава Пресветој Богомајци која нас својим покровом закриљује и чува од сваког искушења и зла. У тропару празника молимо се да нас наша Молитвеница својим Покровом избави од свакога зла:

Данас као благоверни народ светло празнујемо, обасјани и осењени Твојим доласком, Богомати, и гледајући Твој пречисти лик, са умиљењем говоримо: Закрили нас славним Твојим Покровом и избави нас од свакога зла, молећи Сина Твога, Христа Бога нашег, да спаси душе наше.

Професор Лазар Мирковић у својој Хеортологији напомиње да у Русији већ од 12. века постоје многи храмови посвећени Покрову Пресвете Богородице. У српским месецословима и типицима из 15. и 16. века не помиње се празник Покрова Пресвете Богородице, што значи да је у Српској Цркви служба овог празника ушла захваљујући руским богослужбеним књигама  крајем 17. и почетком 18. века.

Занимљиво је да, поред 12. великих празникâ, једино празник Покрова Пресвете Богородице и празник Обрезања Господњег у типику имају знак +, зато што на јутрењу ових празника појемо само празнични канон. Празник Покрова, за разлику од осталих Богородичиних празника, нема ни претпразништво ни попразништво. У освештаној традицији Цркве увек се након великих празника наредни дан прослављају светитељи који су учесници тог празника. Такав случај је и са празником Покрова Пресвете Богородице, где наредног дана прослављамо Светог Андреја Христа ради јуродивог.

Дјева данас у цркви предстоји и невидљиво се са свима светима моли Бога за нас. Ангели се са архијерејима клањају, а Апостоли се са Пророцима веселе, јер Превечног Бога за нас моли Пресвета Богородица.
 
Бранислав Илић,
дипл. студент Православног богословског факултета
СПЦ


четвртак, 13. октобар 2022.

Беседа на дан Покрова Пресвете Богородица

 Архимандрит Jован Крестjанкин


Величамо Те, Пресвета Дјево, и поштујемо Твој часни покров...
        
      
Данас прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама. Од оног времена, када је воља божанственог Страдалника и Спаситеља света у лику Његовог љубљеног ученика Јована Богослова учинила људски род чедима Пресвете Богородице, то покровитељство није се прекидало ни једног јединог дана. Тако је било у свим временима историје човечанства Мајка и чедо. Замислите се над тим речима, над најдубљим и најсветијим сродством, од којег чистије и светије не постоји на земљи. 

Жено, ето ти сина, одјекују са Крста речи божанственог Страдалника (Јн. 19; 26). И шта значе те речи? 

Од сада ће све, што се буде догађало Твом усвојеном сину, проницати Твоје срце. Од сада ће његове ситне радости бити Твоја срећа, а његов бол, несрећа и патња Твоја велика жалост и сузе. Што је најважније, то значи непрестану мисао и бригу о чеду, бригу која не зна за умор, која не зна за предах. Све то је, као завештање, Пресвета Дјева примила од Свог јединородног Сина, Који је умирао на Крсту. 

Од тог доба, свет се напунио многим знамењима покровитељства Пресвете Богородице - знамењима Њене материнске љубави. Ти примери су безбројни, почев од дубине времена па до наших дана. 

Помен данашњег празника, Покрова Пресвете Богородице, потиче из 10. века, када је у години несреће која се надвила над грчком државом њена пропаст била предодређена читавим током догађаја "и када не би никога ко би нас заступао". Варварско племе Сарацена (народа сродногданашњимТурцима, мухамеданаца по вери), подстакнуто мржњом према хришћанима, опколило је Константинопољ сјединим циљем да га збрише са лица земље, да поруши његове многобројне храмове - од којих је већина била посвећена Царици Небеској, да житеље изложи суровој казни и да неке од њих одведе у ропство, изругујући се њиховој вери. 

Сав народ, од малих до великих, сабрао се у Влахернској цркви. Очајање их је натерало да се са силшш вапајем и сузама молитвено обрате Пресветој Богородици. Била је то њихова последња и једина нада. 

Замислите како су се они молили, загледавши се у свој сутрашњи дан, одакле је провејавао дах смрти. Све земаљско било је заборављено. Испред њих су била врата која воде у вечност, на чијем су се прагу налазили мученичка и насилна смрт. 

Дубина покајничког осећања скрушености због грехова, који су узроковали несрећу што се надвила над Грке, била је толико велика да је сама Царица Небеска похитала да се јави покајницима и да их утеши. Њен омофор, блиставији од сунчевих луча, постао је њихов покров пред надолазећим несрећама. 

Нису, међутим, сви својим сопственим очима видели Њену појаву. Само су се њих двојица, чији је живот био предан Богу, правди и истини и чије је срце било код Спаситељевих ногу, задивили овим виђењем. Били су то свети Андреј, Христа ради јуродиви, пореклом Словен, и његов ученик Епифаније. 

Блажени чисти срием, јер ће Бога видети (Мт. 5; 8). Двојица су видели Пресвету Богородицу, а сви, који су се молили и покајањем очистили своја срца, безусловно су могли да им поверују. За вером је уследило дело и непријатељ је изненада, без икаквог видљивог разлога, одустао од своје намере. 

Сви они, који у свом срцу чувају помен на овај догађај, од тог времена поју: "Радуј се, Радости наша, и прекриј нас од сваког зла часним омофором Твојим." 

Силни покров Пресвете Богородице је за сва времена прекрио хришћански род. Православна Русија је удео Пресвете Богородице. У руској земљи, Она Сама се јављала оним светитељима, чија душа није знала за сенку порока: преподобном Сергију Радоњешком, Серафиму Саровском и другима. Њих је било много и сада не можемо све да их набројимо. Она је многострадалну, али верну Богу, Русију посећивала Својим многобројним иконама, њима је руском народу показивала Свој покров. За Пресвету Богородицу се одважно може рећи да је Она неисцрпни океан чудеса, која су се јавила у Русији. 

Најпоштованије иконе код нас су Казањска и Владимирска. У животу руског народа, њихов значај је огроман. Оне су постале свенародна светиња и знамење небеског покрова над Руском Црквом и нашом отаџбином. Архиепископ херсонски Инокентије (Борисов, + 1857) назвао је Казањску икону "руским покровом" - покровом Пресвете Богородице над Русијом. 

У бурном времену 1612. г. војска Димитрија Пожарског носила је у својим редовима копију чудотворне Казањске иконе и истерала из Москве пољске интервенте. Као сећање на тај догађај, у Русији је 1649. установљен празник сверуског прослављања Казањске иконе, које се савршава 22. октобра. Током 1709. године, уочи Полтавске битке, Петар се са својом војском молио пред Казањском иконом и извојевао је победу. Та иста икона је и 1812. осењивала руске војнике, који су одбили налет Француза. И управо је на дан 22. октобра руска војска нанела противнику први крупан пораз. 

У свим за Русију тешким временима, у свим походима и ратовима, (не искључујући ни последњи - велики отаџбински рат), руска војска је неизоставно са собом носила и иконе Пресвете Богородице - Казањску, Смоленску, Донску, и увек је наша земља осећала помоћ Усрдне Заступнице хришћанског рода. 

Као знак благодарности за помоћ у избављењу наше отаџбине од непријатеља, празновање Владимирске иконе савршава се три пута годишње. Црква се тих догађаја опомиње 21. маја, 23. јуна и 26. августа. 

Псковска област посебно обележава и 7. октобар, када је чудотворна псковскопечерска икона "Умилење", која се налази у нашој светој обитељи, оградила Псков и псковску област од најезде иновераца. Та икона је више пута спасавала и Псков и нашу обитељ од различитих непријатеља, који су од искона желели да завладају руском земљом.

Смоленска икона Пресвете Богородице ("Одигитрија" или "Путеводитељка") стигла је у Смоленск у 12. веку. Тада је руској држави враћен град, који је сто десет година био под влашћу литванских кнежева. 

У 13. веку је Теодоровска икона спасла Кострому од најезде Татара. Кнез Василије је заповедио да се ова икона носи на челу његове војске. Блиставе луче, које су истицале са свете иконе, заслепиле су непријатеље и најезда је била одбијена. Она се прославила и у време елементарних непогода, епидемија, куге и колере које су се шириле међу народом.
Небројена су чуда која су широм наше земље савршавале и копије чудотворних икона Пресвете Богородице - Теодоровске, Богољубовске и Смоленске, које су биле ношене у места захваћена страшним болестима. 

Посебно би требало поменути чудесно јављање иконе Пресвете Богородице назване "Державнаја" ("Силна", "Моћна"). Оно се догодило оне године, када се последњи руски цар одрекао престола, 2. марта 1917, у селу Коломенско код Москве. У рукама Пресвете Богородице били су царски скиптар и држава. Она је рекла да ће од сада Она Сама чувати Русију. Царство у Русији сада није од овога света, и сада уместо цара земљом влада Пресвета Богородица. Сви ми заједно осећамо изнад себе Њен моћни покров и бригу о руској земљи.
Пресвета Богородица је свагда штитила и љубила Русију. Она је кажњавала и опет враћала Своју љубав људима, који су због својих грехова прошли кроз страдања и покајањем и патњом очистили своја срца. 

Међутим, у садашњем тешком времену, кад је земља остарила и отежала од неверја, безакоња и неукости у познању заповести Божијих, зар наша Усрдна Заступница није одступила од нас, ревнујући на слави Свога Сина и Бога? Не, драги моји, то не може да се догоди. Мајци је унесрећено чедо још драже. И све док у Русији макар и "мало стадо" носи и чува верност заветима Христовим и наду у заступништво Пресвете Богородице, ми нећемо пропасти.
Не би требало да сумњамо нити да се збуњујемо свим оним што сада видимо и чујемо. "На земљи не постоји ништа обезглављено, јер је почетак свему Бог", кажу Свети Оци. И садашњи догађаји за нас нису никакво посебно откриће, него потврда да ниједна реч Божија неће пропасти и да ће се у своје време савршити све, до најситније појединости. 

Зар ви и ја не читамо пре двадесет векова записане речи апостола Павла, упућене његовом ученику Тимотеју? Сигурно је да им се апостол Тимотеј тада чудио и да их није у потпуности разумео. Нама је такође преостало да се чудимо, посматрајући како се остварују речи, изговорене у дубокој старини: Али ово знај да ће у последње дане настати тешка времена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветниии, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. Последње речи за нас представљају заповест: Клони се ових (2. Тим. 3; 15). 

Могли бисмо да не поверујемо речима; међутим, како да сви ми, који сада живимо, не верујемо делима, када су се ова већ савршила? Како да не верујемо Богу? Реч Божија - у њој је све, васцели живот у векове. Апостол је својим погледом проникао кроз двадесет векова и видео нас, који живимо у тим тешким временима. 

Погледајмо себе, погледајмо у себе и око себе. Ако смо и ми такви, завапимо Богу и Пресветој Богородици да се поправимо. Удаљимо се од безаконика и удаљимо безакоње од себе.
Постоји још један страшан бич, који разара све живо, од државе до Цркве; и њега је видео Господ, и устима верног ученика заповедио свету: клоните се подела. 

У Првој посланици Коринћанима, Господ кроз апостола кротко моли народ Божији: Молим вас, браћо... да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму (духу) и у истој мисли (1. Кор. Г, 10). 

То је толико важно, да и на другом месту, у Посланици Римљанима, апостол опет и опет моли браћу да се чувају подела: Молим вас, пак, браћо, да пазнте на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се. Јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него својем трбуху, и благим и ласкавим речима варају сриа незлобивих (Римљ. 16; 1718). 

Господ поучава, одвраћа, упозорава, моли. Потребно је да сви ми напрегнуто саслушамо реч Божију, јер је истинита: наиме, у чину поделе се крије нешто уистину страшно за живот. Народ на народ, царство на царство, суседи на суседе, родитељи на децу и деца на родитеље - све устаје, и све се распада. Нема једнодушја и недостаје љубав - једини извор истинског и незаблудног знања. 

За оне, којима је реч Божија сам живот, не постоји страх. Они се неће поколебати него ће остати верни и у тешкој години искушења. Реч Божија ће их провести кроз таму и сенку смрти.
Бдијте, стојте у вери, мушки се држите, снажите се. Све да вам буде у љубави (1. Кор 16; 1314). 

Пресвета Богородица је свагда била и биће уз онога, који је веран Њеном божанственом Сину и који следујући Његов позив корача путем вечног спасења. Према речима светог Јована Златоустог, Она је прва Наследница божанствених дарова и Дароватељка тих дарова и благослова људима, који траже Господњу помоћ и Њену милост. Тако ће бити свагда, до последњег часа и тренутка живота света. 

И наше верујуће срце, које познаје велику силу заступништва Пресвете Богородице, свагда припада ка ногама Мајке Божије са својим уздасима, потребама, жалостима, у свим искушењима, у свим тренуцима плакања због греха. Нека Она, свих жалосних Радост и наша небеска Мати, распростирући Свој моћни покров, заступи, спасе и помилује све нас. Амин.
 

1. (14) октобар 1990. Г.



🌿💙🌿 Срећан празник Покров Пресвете Богородице! 🌿💙🌿

Молитва

О, Пресвета Дјево, Мати Господа Вишњих Сила,Царице неба и земље, града и државе наше свемоћна заступнице!
Прими ово благородно хвалословље од нас недостојних слугу и узнеси молитве наше ка Престолу Бога Сина Твога да милостив буде пред многим неправдама нашим и да прибави благодат Своју за све оне који поштују свечасно име Твоје и клањају се пред чудотворним Ликом Твојим.
Јер нисмо достојни милости Његове ако ли Га Ти, Владичице, не умилостивиш, Ти којој је све у Њему могуће.
Зато Теби прибегавамо као непоколебљивој и брзој Заступници нашој; услиши нас који се Теби молимо и закрили нас свемоћним Покровом Твојим, измоли од Бога Сина Твога пастирима нашим ревност и душебрижност, управитељима градским мудрост и силу, судијама правду непристрасну, наставницима разумност и смиреномудреност, супружницима љубав и сагласје, чедима послушност, утврђенима трпљење, увредиоцима страх Божји, жалоснима благодушност, радоснима уздржање и свима нама дух разума и благочестивости, милосрђа и кротости, чистоте и правде.
Да, Владичице Пресвета, смилуј се на све немоћне људе Твоје, расејане сабери, заблуделе на прави пут исправи, старе укрепи, младе оцеломудри, дечицу васпитај, и све нас погледај пажњом милосрдног заступништва Твога, из дубина греховних избави и духовне очи срца просвети и ка спасењу управи.
Милостива нам буди и сада и онда, на Страшноме Суду Сина Твог, јер Ти си, Владичице, слава небеских и уздање земаљских, и пред Богом Нада и Заступница свима који Теби као Свемоћној Помоћници сами себе и друг друга, и сав живот свој предајемо, сада и увек и у векове векова. Амин.

🌿💙🌿 (Нашом усрдном молитвом пред овом иконом Мајка Божја помаже у свим тешким животним приликама, опасностима, болестима...)🌿💙🌿

 

ПОКРОВ БОГОРОДИЦЫ

                             





ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ: Велики празник за цело човечанство и све оне који су у муци!

 Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељицу и заштитницу хришћана, која својим молитвама умилостивљава Бога према грешнима. Позната је по помоћи појединцима и народима у рату и миру, и свуда у невољама.





Догађај који црква празнује десио се 14. октобра 911. године, у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а негде у позадини стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем.

У четири сата после поноћи, угледао је свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одећом покрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру, и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.

Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види ”Царицу и госпођу, како се моли за сав свет”, што Епифаније зачуђен потврди. Покров Пресвете Богородице јесте њен омофор (покривач) који је она разастрла над Хришћанима – у виђењу које је имао преподобни Андреј Јуродиви и његов ученик.

Због тог догађаја уведено је празновање, да подсећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то од ње верници молитвено траже.

Извор:Београд.ин