Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и
Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу
Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије
удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу.
Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове,
тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу
Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим
бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног
времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од
тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на
словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру
благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их
свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил
разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у
Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима.
По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године -
ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на
челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида,
продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.
Тропар Кирилу и Методију, глас 4.
Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, богомудри
Кирило и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске
народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим
велику милост.
МОЛИТВА светом МЕТОДИЈУ и КИРИЛУ,
равноапостолним учитељима словенским
О, преславни народа словенских учитељи и просветитељи, свети
равноапостолни Методије и Кириле, к вама, као деца ка оцу, светим учењем
и списима вашим просвећени и у вери Христовој утврђени, сада усрдно
притичемо и са скрушеним срцима нашим се молимо. Ако и завете ваше, као
деца не усвојисмо, не сачувасмо, и да угађамо Богу како
учисте, не трудисмо се, и од једномислија и љубави према словенима, као
браћи у вери и по телу, како сте нам добро завештали, отпадосмо, као у
давнини за време живота вашег неблагодарне и недостојне нисте одбацили,
но добром им за зла узвраћасте, тако и сада, не одбаците молитве,
грешних и недостојних слугу ваших, но, као они који имају велику смелост
пред Господом, приљежно Га молите, да нас упути и обрати на пут
спасења, расправе пак и раздоре, који су изникли међу једноверном
браћом, умирите, отпале опет ка једномислију приведите и да сви ми
будемо сједињени у једном духу и љубави у једну Свету, Саборну и
Апостолску Цркву. Јер знамо, познато нам је, да много може да помогне
молитва праведника код милосрдног Владике, ако се и за грешне људе
приноси. Не оставите нас, ради грехова наших, сетну и недостојну децу
вашу. Паства ваша од вас сабрана, а сада непријатељством раздељена и
саблазнима од иноверних прелешћена, умањи се, од мислених вукова гоњене,
овце ваше словесне се растурише. Дарујте нама, вашим молитвама, да
будемо ревносни православци, да православљем загревани, отечаска предања
добро сачувамо, устав и обичаје црквене да се трудимо да одржимо, да се
удаљавамо од сваког лажног учења и тако да се трудимо живећи
богоугодним животом на земљи, и да се живота рајског на небесима
удостојимо, и тамо са вама заједно Владику свих, у векове векова, у
Тројици Јединога Бога прослављамо. Амин.
Кирило
и Методије (грч. Κύριλλος και Μεθόδιος, стсл. Кѷриллъ и Меѳодїи) су
били грчка браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу
неписменим Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. Својим
радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали
упамћени као „словенски апостоли“. Они су направили глагољицу, прво
писмо Словена. Након њихове смрти њихови ученици су наставили њихов просветитељски рад.
Године 851. Ћирило је, због свог познавања арапског и хебрејског
језика, постао члан византијског посланства арапском калифу у Самари да
би са арапским теолозима расправљао о принципу Свете Тројице и да би
побољшао односе између абасидског калифата и Византије, а 856. у доба
политичких и црквених трзавица, Методије је напустио свој положај
архонта и повукао се у манастир на планину Улдаг звану мизијски ,,Олимп"
у Малој Азији. Мало касније је за њим дошао и Ћирило.Њихово писмо се
звало глагољица
Међутим, по налогу византијског цара Михаила
III и Патријарха Константинопоља Фотијуса, оба брата су 860. отишла као
мисионари међу турско-татарске Хазаре у јужној Русији да би спречили
ширење јудаизма.Ова мисионарска мисија је била неуспешна, пошто је
касније хазарски Каган поставио јудаизам као националну
религију.Непосредно након повратка из Русије Ћирило се запослио као
наставник филозофије на цариградској високој школи, а Методије je постао
игуман у манастиру где је пребивао.Две године након мисије у Русији
(860. године) браћа су ангажовани за нову мисију код Словена. Наиме,
862. посланство моравског кнеза Растислава затражило је од цара Михаила
епископа и свештенике који ће проповедати на словенском језику
хришћанску веру. Задатак је био велики и деликатан. На подручју
простране Растислављеве државе хришћанство су ширили франачки свештеници
из регенсбуршке и пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког
утицаја, Растислав је у Византији тражио ослонац против цара Лудвига
Немачког, испод чије се власти жестоком борбом истргао. Растислављева
концепција је ишла за тим да самостална моравска црква с домаћим клером и
властитим литургијским језиком постане брана сваком страном утицају.
Византија је удовољила Растислављевој жељи и послала му Ћирила и
Методија. Браћа су се за овај посао озбиљно спремила: Ћирило је саставио
прво словенско писмо (глагољица) и на језик македонских Словена из
околине Солуна (који су од детињства добро знали) превели су најнужније
црквене књиге. На тај начин су створили први словенски књижевни језик и
поставили темеље словенској књижевности. Године 863. браћа су кренула на
пут и 864. су стигли кнезу Растиславу који их је гостољубиво примио.
Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су
реакцију латинског клера. Против словенских мисионара је почела
подмукла борба. Главни аргумент противника словенске литургије била је
тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на
којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.
Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би
епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у
Панонију, неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га
упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту
много ученика, пошли су у Венецију, где су морали да воде оштру полемику
с тамошњим „тројезичњацима“. Одатле нису кренули за Цариград, где је
уморен цар Михаило, а власт је преузео Василије I Македонац, већ су
отишли у Рим. Папа Хадријан је у словенским мисионарима видео добре
помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и
њиховог суверена, те их је свечано примио.
У Риму се Ћирило
разболео и убрзо умро. Сахрањен је у Цркви Светог Клемента, где су
сахрањене и његове мошти. Папа Хадријан је одобрио словенску службу, а
Методија је послао 869. кнезу Коцељу; чак га је приликом његовог другог
боравка у Риму посветио за панонског архиепископа. Тиме је требало да
западни Илирик буде издвојен из јурисдикције салцбуршког надбискупа и
подвргнут директно Риму.
Чим је Методије дошао у Панонију,
латински свештеници су га напали као јеретика, а када је стигао у
Моравску (где је Растислава збацио његов синовац, њитрански кнез
Светоплук) локални бискупи су Методија позвали на свој синод, осудили га
и бацили у тамницу, где је остао две и по године. Тек 873. године, на
папин налог, Методије је пуштен из тамнице, али је словенска литургија
забрањена. Како је Методије ипак наставио своју делатност, те се
словенско богослужење све више ширило по Моравској, против њега је
подигнута оптужница у Риму, те је 879. позван пред папу да се оправда.
Папа Јован VIII, настојећи да не оштети римске позиције у Моравској,
потврдио је словенско богослужење булом Марљивост твоја (Industriae
tuae) из 880. године. Исто је учинио и цариградски патријарх Фотије 882.
године.
Методије је у Моравској превео на словенски језик
Библију. Након његове смрти, у Моравској је забрањена словенска
литургија, а кнез Светоплук је прогнао његове ученике. Неки од њих су
продати у ропство, а неки су успели да се склоне у Бугарску, Македонију,
Рашку и приморску Хрватску, где су наставили свој рад.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили
темеље словенској писмености. Њихови ученици Климент и Наут су саставили
писмо Ћирилицу.
Кондак Кирилу и Методију, глас 3.
Двојицу свештених просветитеља наших поштујемо, који су нам као извор,
превођењем божанских књига, источили богопознање, из кога чак до данас
неоскудно захватамо. Прослављамо вас, Кирило и Методије, који
предстојите престолу Свевишњег и топло се молите за душе наше.
