Катихета Бранислав Илић: Света Три јерарха – Три богоносна светитеља

 

У навечерје празника Света Три Јерарха, доносимо текст катихете Бранислава Илића "Света Три јерарха – Три богоносна светитеља". Поред житија и кратког историјата овог заједничког празника великих угодника Божјих и великих Богослова Цркве Христове, аутор посвећује пажњу и на богослужбене особености овог празника.   

Заједнички празник три велика богоносна угодника, Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоуста. Данашњи празник установљен је услед препирања и поделе међу хришћанима тога времена, који је од ова три светитеља већи. По сведочанству преподобног Јустина Ћелијског, једни су говорили да је Василије Велики највећи: јер је дубоко зашао у тајну бића; јер се врлинама уподобио Ангелима; али и јер је био више небески него ли земаљски човек. 

 

Светог Јована Златоуста сматраху мањим од Василија: јер је тобож супротност Василију, и лако је опраштао грешницима, и брзо је привлачио покајању. - Други пак, напротив, уздизаху божанственог Златоуста, и говораху да је он већи од Василија и Григорија: јер је веома човекољубив; јер разуме слабост људске природе; јер својим слаткоречивим и јасним учењем све нас води, и грешнике покајању приводи; јер оба два друга оца надмашује мноштвом својих красноречивих књига, и узвишеношћу и ширином мисли. - А трећи, волећи највише књиге Григорија Богослова, говораху да је он већи од Василија и Златоуста: јер својим дивним и китњастим стилом, узвишеношћу и дубином мисли, и свежином израза, превазилази све старе мудраце грчке и све нове мудраце црквене. И тако једни се назваше Василијани, други Григоријани, а трећи Јованити. Промислом Божијим, а захваљујући мудром и врлинском Архијереју Јовану евхаитском, ова подела је престала установљењем  заједничког празника. Тиме је Црква потврдила да су сва тројица велики, и да сваки од њих има посебни дар којим је Бога прославио и којим се прославио овде на земљи. Три светила, три светилника, три извора живе воде. Не зна се који је већи и мудрији од њих.  Поменути Епископ евхаисти Јован, себе је уградио у свештену историју Цркве, не само због преданог служења и предавању вољи Божијој, већ и због своје дивне делатности на пољу црквеног песништва. Наиме, он је један од знаметих химнографа 11. века, а посебно је познат по састављању похвалних песама на Богородичине празнике, као и на празнике Светих Ангела, Светог Великомученика Георгија, Света Три Јерарха и Светог мученика Теодора Тирона. Саставио је и многе службе и каноне. Установљени заједнчки празник потврдио је само да су Свети Василије Велики, Свети Григорије Богослов и Свети Јован Златоуст, заједнички по много чему: Заједничка је њихова неизмерна љубав према Господу, заједнички је њихов подвиг, заједничка је и њихова вера, заједничка је њихова оданост Цркви, заједничка је и њихова испуњеност Духом Светим, али пре свега заједнички је њихов крајњи циљ, а то је сједињење са Господом, те слободно можемо рећи да је ово празник сједињења разједињеног човечанства. По речима једног врлинског пастира: Света Три богоносна Јерарха јесу по Божанском образу Свете Тројице сједињени у једно, јер димензија хришћанског начина постојања и јесте заснована по образу Свете Тројице. Са друге стране свако од њих имао је и неке своје специфичности: Свети Василије Велики био је велик у књижевној мудрости, реторици и философији. Свети Григорије Богослов своју величину исказао је у богословствовању и светости врлинског живота, док је Свети Јован Златоусти себе истакао дивним беседама и тумачењу Светог Писма. Заједничко је за Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог саствљање анфора Светих Литургија које носе њихова имена, а које се до данас служе у Светој Цркви. Сваки од ова три светила Цркве, поред овог заједничког, имају и свој засебни празник: Свети Василије Велики (1/14. јануара), Свети Григорије Богослов (25. јануара/7.фебруар), Свети Јован Златоусти (13/26. новембра и 27. јануара/9. фебруара).

 

Богослужење празника Света Три Јерарха

 

 

Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите: Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост. (тропар)

 

Службу Света Три Јерарха саставио је Епископ Евхаитски Јован, познати химнограф. Поред њега Свети Јован Дамаскин саставио је канон, Свети Нил Ксантопул саставио је стихире на Господи возвах, Свети Герман Патријарх цариградски саставио је и ниње на хвалитним стихирама. Међу богатом химнографијом налазе се и два похвална слова у част Тројици великих Јерараха. Важно је нагласити да се празник великих јерараха и богослова најсвечаније прославља код наше Православне браће Грка, као што васцели наш народ са сваким торжеством прославља као свог патрона празник Светога Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, тако се и у православној Јелади празник Света Три Јерарха прославља као национални празник.

 

Примио си, Господе, у место насладе и одмора Твојих угодника,
свештене и Богоносне проповеднике, и велике учитеље,
јер си Ти Једини Који прослављаш Своје Свете:
Примио си њихове подвиге и смрт више од сваког изобиља. (кондак)

 

катихета Бранислав Илић 

 

 

Dan zaljubljenih i običaji širom svijeta

  
Dan Svetog Valentina, poznatiji kao Dan zaljubljenih, u zapadnoj varijanti i Valentinovo, praznik je koji se proslavlja 14. februara svake godine. Posredno ili neposredno ga obilježava veliki broj ljudi širom svijeta, iako je ovaj dan obično radan. Dan zaljubljenih je danas sekularan, dok je, u današnjem obliku, izvorno u pitanju praznik Protestantske i Rimokatoličke crkve.

Sem zapadnih, ovaj dan obilježava i Pravoslavna crkva, ali pola godine kasnije, 12. avgusta. Svetac kojeg pravoslavci slave 14. februara po gregorijanskom, odnosno 1. po julijanskom kalendaru, jeste Sveti Trifun, zaštitnik vinove loze, te vinogradarstva i vina. Taj praznik se naziva Trivundan.

Pogubljen zbog promovisanja ljubavi

Proslava Valentinova (dana) u početku je bila namijenjena nekolicini istoimenih ranohrišćanskih svetaca. Najpoznatija martirologija (način na koji neko postaje svetac-mučenik) Valentina jeste ta da je pogubljen jer je vjenčavao vojnike, što je tadašnji rimski car Klaudije II strogo zabranio, smatrajući da su oženjeni muškarci loši vojnici. Prema vjerovanju, dok je odlazio da mu odrube glavu, Valentin je slijepoj tamničarevoj ćerki poslao pismo sa žutim šafranom u znak zahvalnosti za ukazanu pažnju. Bilo je potpisano „od tvog Valentina”.

Engleski pjesnik povezao Valentina sa romantičnom ljubavlju

Dan Svetog Valentina je prvi put sa romantičnom ljubavlju povezan u četrnaestom vijeku u krugovima bliskim Džefriju Čoseru, engleskom pjesniku poznog srednjeg vijeka. U to vreme, među uglednim ljudima bila je popularna tzv. otmena ljubav. Do petnaestog veka, ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvijećem, slatkišima i čestitkama. Savremena obilježja Dana zaljubljenih su crveni srcoliki pokloni, golubice i igračke ili figure u obliku Kupidona (starorimskog boga strasne ljubavi). Još od devetnaestog vijeka, rukom pisanim čestitkama mjesto na tržištu oduzimaju masovno proizvedene čestitke.

Svaka kultura je unijela nešto svoje

Poklanjanje crvenih ruža postalo je popularno i u arapskoj, indijskoj, kineskoj i japanskoj kulturi. Svaka kultura je unijela nešto svoje, pa se danas Dan zaljubljenih slavi na različite načine širom planete.

Kina

Dan zaljubljenih prepliće se sa kineskim tradicionalnim praznikom Festivalom fenjera. Pada na petnaesti dan od Nove godine. Širom Malezije i Singapura zaljubljene žene na ovaj dan ispisuju svoje brojeve telefona na pomorandže koje zatim bacaju u potok, reku ili jezero. Muškarci koji pronađu ovo voće, obavezno se jave devojkama da zajedno pojedu pomorandže.

Ekvivalent Danu zaljubljenih u Kini ritual za udaju i zove se Ćisi. Na ovaj dan, žene pripremaju hranu nadajući se da će naći dobrog muža dok mnogi parovi idu u hramove da se mole za sreću u braku.

Poznata je kineska legenda o ovom danu. Naime, Zina, ćerka boga i Niulang, gonič stoke su se zaljubili, par se vjenčao i dobili su blizance.
Kada je Zinin otac saznao za njihov brak, poslao je vile da Zinu vrate natrag na nebo. S obzirom na to da je tokom odlaska čuo krike djece i ostavljenog Niulanga, bog je dozvolio da se Zina viđa sa njima jednom godišnje.

Čokoladni dan u Japanu

U Japanu sve žene poklanjaju muškarcima čokolade na ovaj dan. I to daruju sve, od kolega, komšija, muževa do šefova i poznanika. Muškarci uzvraćaju pažnju, ali mesec dana kasnije tako što ženama poklanjaju belu čokoladu. Taj običaj se zove Bijeli dan.

Sveti Valentin u Finskoj

U Finskoj se ovaj dan dovodi u vezu sa prijateljstvom. Tog dana dijele se sitni darovi, čestitke i čokolade prijateljima i porodici. Onaj ko šalje poklone ostaje anoniman, pa je vrlo zanimljivo pogađati ko je kome šta poklonio.

Pisma Juliji u Italiji i čitanje poezije

Originalno su Italijani proslavljali Dan zaljubljenih kao Proljećni festval. Mladi i zaljubljeni bi se okupili u vrtovima i uživali u čitanju poezije i muzici prije nego što bi otišli u šetnju sa voljenima.
Još jedna tradicija za ovaj praznik je da se mlade, neudate djevojke probude prije zore, da bi primijetile svog budućeg muža.
Vjerovalo se da će se u roku od godinu dana udati za prvog čovjeka kojeg vide tog jutra.
Danas, Italijani slave Dan zaljubljenih na romantičnim večerama i razmjenjujući poklone. Najpopularniji poklon je "Baci Perugina" – lješnik prekriven čokoladom na čijem omotu su ispisane romantične poruke na četiri jezika.



Na Dan zaljubljenih Verona je prepuna pisama. Italijani ispisuju ljubavne poruke svojim voljenima, a oni koji bi želeli da se zaljube i pronađu srodnu dušu šalju svoja pisma Juliji – simbolu tragične ljubavi. Najlepša pisma se nagrađuju.

Danska snježna pahulja i ljubavne kartice

Dan zaljubljenih je relativno nov praznik u Danskoj, jer se prema zvaničnim podacima Ministarstvima spoljnih poslova Danske obilježava od ranih devedesetih, pa su ga prihvatili sa nekim izmjenama. Umjesto crvenih ruža, kod njih je popularan presovani bijeli cvijet koji nazivaju "snježna pahulja".
Još jedna popularna danska tradicija za ovaj praznik je razmjena "ljubavnih kartica" na kojoj se nalazi fotografija onoga koji je poklanja. Takođe, muškarci poklanjaju "gaekkebrev" - "šaljivo pismo" koje sadrži smiješnu pjesmicu, na zanimljivo isječenom papiru i potpisano samo tačkicama.
A ako žena koja dobije pismo otkrije ko je pošiljalac, zaradila je na poklon Vaskršnje jaje kasnije te godine.

Francuzi, vječiti ljubavnici

Pariz se smatra najromantičnijim gradom na svijetu. Sa tom reputacijom, malo je čudno da je u Francuskoj ovaj dan dugo proslavljan kao dan za ljubavnike.

Postoji i priča da je prva čestitka za Dan zaljubljenih, koje su sada postale tradicija u Francuskoj i u svijetu, nastala kada je Čarls, vojvoda Orleanski, poslao ljubavno pismo svojoj ženi dok je bio zatvorenik u Londonskom tornju 1415. godine.
Nekad je postojao običaj za ovaj dan "loterie d'amour" - ljubavna lutrija. Muškarci i žene bi se okupljali u kući i upoznavali se.
Ako bi našli odgovarajući par ostajali bi zajedno, dok bi se dame koje su ostale bez partnera okupljale oko logorske vatre.
Tu bi ubacivale fotografije svojih bivših ili muškaraca koji su im učinili nešto nažao, dok su ih istovremeno klele i vrijeđale. Ti običaji su postali toliko nekontrolisani, da ih je na kraju Francuska vlada zabranila.

Na ovaj dan Francuzi obnavljaju ljubavne zavjete
U Francuskoj pokrajini Indre postoji selo koje se zove Sveti Valentin. Uoči praznika, logično je da ovo selo oživi brojnim posjetiocima koji baš u ovom mjestu obnavljaju svoje ljubavne zavjete. Ljubav se u ovom selu proslavlja tri dana.

Južna Koreja

Dan zaljubljenih je popularan praznik za mlade bračne parove u Južnoj Koreji, a oni praznik proslavljaju svakog 14. u mjesecu od februara do aprila.
Prvi dan praznika je dan za poklone, kada žene poklanjaju svojim muškarcima slatkiše i cvijeće. Idući dan praznika, "Bijeli dan", 14. marta, stvar se okreće, pa muškarci obasipaju svoje voljene sa čokoladom i cvijećem, ali pored to dvoje obavezno kupe i još neki poklon.
A za one koji nemaju puno razloga za slavlje na Dan zaljubljenih ili Bijeli dan, postoji i treći praznik. Crni dan, 14. aprila je dan za usamljene koji oplakuju svoj samački život tako što tradicionalno jedu jajangmyeon - špagete sa crnim prelivom.

Vels

Na Velsu ljudi ne slave dan zaljubljenih 14. februara, nego 25. januara na Svetog Dvinvena, velškog sveca zaštitnika ljubavi.
Običaj je, još od 17. vijeka da se za taj dan poklanjaju izrezbarene drvene kašike kao znak ljubavi. Simboli urezani na ovim "ljubavnim kašikama" imaju različita značenja, tako potkovica predstavlja sreću, točkovi podršku a ključevi ključeve muškog srca. Danas, kašike se poklanjaju i za proslave kao što su rođenje djeteta, svadbe, godišnjice…

Engleska

Uoči Dana zaljubljenih, žene u Engleskoj postavljaju pet lovorovih listova na jastuk – jedan na svakom uglu i jedan u sredini, kako bi i im u snove ušetao budući muž. U nekim krajevima, te listove prvo potope u ružinu vodicu.
U Norfolku, djeca čekaju Džek Valentajna, neku verziju Djeda Mraza ili Svetog Nikole, koji im ostavlja poklone na balkon ili trijem.

Filipini

Dok su običaji za ovaj dan na Filipinima dosta slični onim u zapadnim zemljama, jedna tradicija je zaludila mlade u ovoj zemlji. Naime, na ovaj datum, na svim trgovima se okupljaju hiljade parova i vjenčaju se ili obnavljaju zavjete.

Brazil

Pošto se poznati festival u Riu održava u februaru ili martu svake godine, Brazilci preskaču proslavu 14. februara, pa umjesto toga slave Dan zaljubljenih 12. juna.
Pored uobičajenih davanja poklona, cvijeća i čokolada svojim parovima,  na ovaj dan se pokloni daju porodici i prijateljima.
Sljedećeg dana je Dan Svetog Antonija, koji je zaštitnik braka. Na ovaj dan, neudate žene obavljaju rituale koji se zovu "simpatias" u nadi da će im Sveti Antonije dovesti muža.

Južna Afrika

Kao i u mnogim dijelovima svijeta, u Južnoj Africi se takođe slavi Dan zaljubljenih. Pored poklanjanja cvijeća, slatkiša i ostalih simbola ljubavi, uobičajeno je da žene 14. februara zakače srce na rukav.  Na tom srcu ispišu ime osobe za koju su zainteresovane i tako muškarci saznaju ko im je tajna obožavateljka. Taj običaj potiče od Rimskog običaja koji se zove "Lupercalia"

Za zaljubljene - "Volim te" na deset jezika:

Francuski – Je t“aime
Nemački– Ich liebe Dich
Havajski – Aloha I“a Au Oe
Irski – Taim i“ ngra leat
Italijanski – Ti amo (ljubavniku, suprugu)
Poljski – Kocham Cie
Portugalski – Amo-te
Ruski – Ya vas liubliu
Španski – Te quiero
Japanski – Kimi o ai shiteru 

Tekst u celosti preuzet sa sajta Nezavisne.com

Света Три јерарха – Три богоносна светитеља

 

Епископ евхаитски Јован имаде једну визију у сну, наиме, најпре му се јавише сваки од ова три светитеља у великој слави и красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше – ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог. Још посаветоваше светитељи Епископа Јована, да им он напише једну заједничку службу, и да им се одреди један заједнички дан празника. (из житија Светих преп. Јустина ћелијског)

Заједнички празник три велика богоносна угодника, Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоуста. Данашњи празник установљен је услед препирања и поделе међу хришћанима тога времена, који је од ова три светитеља већи. По сведочанству преподобног Јустина Ћелијског, једни су говорили да је Василије Велики највећи: јер је дубоко зашао у тајну бића; јер се врлинама уподобио Ангелима; али и јер је био више небески него ли земаљски човек. Светог Јована Златоуста сматраху мањим од Василија: јер је тобож супротност Василију, и лако је опраштао грешницима, и брзо је привлачио покајању. – Други пак, напротив, уздизаху божанственог Златоуста, и говораху да је он већи од Василија и Григорија: јер је веома човекољубив; јер разуме слабост људске природе; јер својим слаткоречивим и јасним учењем све нас води, и грешнике покајању приводи; јер оба два друга оца надмашује мноштвом својих красноречивих књига, и узвишеношћу и ширином мисли. – А трећи, волећи највише књиге Григорија Богослова, говораху да је он већи од Василија и Златоуста: јер својим дивним и китњастим стилом, узвишеношћу и дубином мисли, и свежином израза, превазилази све старе мудраце грчке и све нове мудраце црквене. И тако једни се назваше Василијани, други Григоријани, а трећи Јованити.
Промислом Божијим, а захваљујући мудром и врлинском Архијереју Јовану евхаитском, ова подела је престала установљењем  заједничког празника. Тиме је Црква потврдила да су сва 

 

тројица велики, и да сваки од њих има посебни дар којим је Бога прославио и којим се прославио овде на земљи. Три светила, три светилника, три извора живе воде. Не зна се који је већи и мудрији од њих.  Поменути Епископ евхаисти Јован, себе је уградио у свештену историју Цркве, не само због преданог служења и предавању вољи Божијој, већ и због своје дивне делатности на пољу црквеног песништва. Наиме, он је један од знаметих химнографа 11. века, а посебно је познат по састављању похвалних песама на Богородичине празнике, као и на празнике Светих Ангела, Светог Великомученика Георгија, Света Три Јерарха и Светог мученика Теодора Тирона. Саставио је и многе службе и каноне. Установљени заједнчки празник потврдио је само да су Свети Василије Велики, Свети Григорије Богослов и Свети Јован Златоуст, заједнички по много чему: Заједничка је њихова неизмерна љубав према Господу, заједнички је њихов подвиг, заједничка је и њихова вера, заједничка је њихова оданост Цркви, заједничка је и њихова испуњеност Духом Светим, али пре свега заједнички је њихов крајњи циљ, а то је сједињење са Господом, те слободно можемо рећи да је ово празник сједињења разједињеног човечанства. По речима једног врлинског пастира: Света Три богоносна Јерарха јесу по Божанском образу Свете Тројице сједињени у једно, јер димензија хришћанског начина постојања и јесте заснована по образу Свете Тројице.
Са друге стране свако од њих имао је и неке своје специфичности: Свети Василије Велики био је велик у књижевној мудрости, реторици и философији. Свети Григорије Богослов своју величину исказао је у богословствовању и светости врлинског живота, док је Свети Јован Златоусти себе истакао дивним беседама и тумачењу Светог Писма. Заједничко је за Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог саствљање анфора Светих Литургија које носе њихова имена, а које се до данас служе у Светој Цркви. Сваки од ова три светила Цркве, поред овог заједничког, имају и свој засебни празник: Свети Василије Велики (1/14. јануара) , Свети Григорије Богослов (25. јануара/7.фебруар), Свети Јован Златоусти (13/26. новембра и 27. јануара/9. фебруара).

Богослужење празника Света Три Јерарха

Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите: Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост. (тропар)

 

Службу Света Три Јерарха саставио је Епископ Евхаитски Јован, познати химнограф. Поред њега Свети Јован Дамаскин саставио је канон, Свети Нил Ксантопул саставио је стихире на Господи возвах, Свети Герман Патријарх цариградски саставио је и ниње на хвалитним стихирама. Међу богатом химнографијом налазе се и два похвална слова у част Тројици великих Јерараха. Важно је нагласити да се празник великих јерараха и богослова најсвечаније прославља код наше Православне браће Грка, као што васцели наш народ са сваким торжеством прославља као свог патрона празник Светога Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, тако се и у православној Јелади празник Света Три Јерарха прославља као национални празник.

Примио си, Господе, у место насладе и одмора Твојих угодника,
свештене и Богоносне проповеднике, и велике учитеље,
јер си Ти Једини Који прослављаш Своје Свете:
Примио си њихове подвиге и смрт више од сваког изобиља. (кондак)

Бранислав Илић, теолог 

Osjetljivost: najelegantnija haljina inteligencije

Ako moje suze teku i kvase moje lice pred nekim, osjećam se ranjivo. Ako te zagrlim pred drugim ljudima, i ti me odbiješ , osjećam se slabo. Ako te poljubim a ti se odmakneš, osjećam da ne smijem da ti pokažem svoja osjećanja. 

 Ali osjetljivost prema drugim ljudima, životinjama, muzici, ljepoti slike ili skulpture nije znak slabosti, već inteligencije, razlog zbog kojeg se nikada ne smijemo sramiti da pokažemo ko smo i da pokažemo naša osjećanja.
​

​"Sjećanje je lako za one koji imju dobro pamćenje, zaboravljanje je teško za one koji imaju dobro srce."
-Gabriel Garcia Marquez-

​Jako osjetljivi ljudi

Postoje ljudi koji reaguju sa puno osjetljivosti na ono što ih okružuje. Oni su u stanju da razumiju sve što se oko njih dešava, pažljivo gledaju i ponekad se i emotivno uključe u osjećanja drugih ljudi. Jako osjetljivi ljudi imaju posebne karakteristike, a to su:
 
Osjetljivost na kritiku

Kritika upućena izuzetno osjetljivoj osobi može da je povrijedi, jer su to ljudi koji mnogo pate od negativnih mišljenja drugih ljudi i tako bivaju povrijeđeni. Međutim, to ih ne sprečava da dobiju konstruktivnu kritiku, komentare ili inteligentna mišljenja.
 
Vezanost za okruženja i mjesta

​Osjetljiva osoba uočava bilo koji mali detalj u svakom okruženju, miris, boju ili zvuk. Jaki zvuci i masa ljudi često mogu učiniti da se osjeća neprijatno.

Štaviše, oni su posebno osjetljivi i njihov kapacitet posmatranja  čini da su u stanju da na poseban način cijene ljepotu mjesta, mir, nježne zvuke.
​

"Kada neka osoba obraća pažnju na sve, postaje osjetljiva i to  znači da ima unutrašnju percepciju ljepote, posjedujući osjećaj za ljepotu."
​-Jiddu Krishnamurti-

Uživaju u trenucima samoće

Jako osjetljivim ljudima su potrebni trenuci da uživaju u samoći, razmišljaju o njihovom postojanju, postavljaju pitanja i sami uvide male stvari koje čine život.

Strastveni su u onome što rade

Ako je osjetljiva osoba  strastvena u nečemu, njegov stepen učešća će biti veoma veliki i  prenosiće ovaj entuzijazam na  ljude oko nje, jer je njena strast  zarazna. Na taj način, prenosi veoma pozitivna osjećanja  drugima i uživa u svakom trenutku života.

Daju se drugima

Visoko osetljiva osoba je empatična, identifikuje se sa drugima i može se staviti u cipele drugih. To su ljudi koji pomažu drugima i brinu o tome šta se dešava sa ljudima oko njih.

Imaju veliku maštu

Osjetljivi ljudi često ostaju očarani dok posmatraju pejzaže, umjetnička djela, ljepotu ljudi ... Oni imaju tendenciju da imaju veliku maštu : zbog toga  im je ponekad potrebno da ostanu sami, u cilju povezivanja u potpunosti sa svim svojim snagama i svim svojim idejama.

Osjetljivost i inteligencija

Osjetljivost na ljepotu, na ljude, na mjesta, na ono što ih okružuje obično je karakteristika inteligentnih ljud. U tom smislu, neke studije pokazale su da posebno nadareni odrasli ljudi pokazuju veliku osjetljivost, zbog svoje sposobnosti, kao i zbog činjenice da su se u nekim trenucima svog života osećali drugačijim.

Neophodno je biti osjetljiv na našu patnju i na patnju  drugih ljudi. Bez osjetljivosti, nismo mogli da se suočimo sa problemima i pronađemo rješenja. Mi smo skloni da omogućimo svakodnevnim problemima da napadnu naš um, ali je važno prnaći trenutak za sebe, tako da možemo da podignemo svijest našeg unutrašnjeg bića.

Osetljivost je jedna od manifestacija inteligencije, našeg svijeta i uživanja u svijetu; iz tog razloga, neophodno je da prodremo u pore na našoj koži, da  osmijeh krasi naša lica ili da se suza  spusti preko njega ... da zaključimo, potrebno je osjetiti. 

"Prava inteligencija nije u znanju, već u mašti."
-Albert Einstein-

​Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/sensibilita-abito-elegante-intelligenza/
​ Prevele: Ana i Beba Muratović - Bebamur.com​​​

Telo je ogledalo naše duše.

Koliko su emocije snažne i kako utiču na naše celokupno zdravstveno stanje?!:

• Ako ne poslušate svoje nezadovoljstvo, telo će vam odgovoriti glavoboljom
• Ako ne poslušate ljutnju, odgovorit će gastritisom
• Ako ne poslušate svoj strah, odgovorit će zatvorom
• Ako ne poslušate svoj nagon da biste rekli "ne", odgovorit će želučanim problemima
• Ako ne poslušate svoju strast, odgovorit će vam infekcijom
• Ako ne slušate svoju kreativnost i svoj talent, odgovorit će povećanjem težine
• Ako ne poslušate svoja osećanja, odgovorit će vam dermatitisom

Svaka potisnuta emocija ostavlja znak na telu. 
Telo je ogledalo naše duše.”

(preuzeto s jedne francuske stranice kako piše jedna dama sa fb-a)

Odlazite na vrijeme

  

Odlazite na vrijeme. Kući, čak i ako vas niko tamo ne čeka, sa lude zabave, iz gostiju bez "oproštajne votke", iz neodgovarajućih veza i od loših navika. Od depresije i mračnih misli, od bolnih uspomena, iz prevaziđenih veza, od ljudi koji vas uništavaju ili od čovjeka pored vas.

Dajte šansu i njemu i sebi da pronađe tog (a možda, i samog sebe) sa kim će mu biti bolje, udobnije, spokojnije u tom obliku, koji je potreban svakome od vas. Ako iz nekog razloga nijeste u stanju da to date jedni drugima, ne lišavajte jedni druge pokušaja i nade da nađe to u drugim vezama i u samom sebi.

​Ne budite pohlepni, ne uskraćujte drigima šansu da budu srećni tako kako je oni shvaćaju, i ne uskraćujte sebi svoju. Jer svako od nas se nalazi na svojoj tački evolucije, kreće se u svom ritmu, emituje na svojoj frekvenciji, vibrira na svojim talasima i dobija svoje iskustvo.
A ako ste ušli sa nekim u rezonancu - našli ste se i plešite zajednički ples. A ako ste u dugotrajnoj disharmoniji - tada primite potrebno iskustvo, potpišete se, zahvalite se i odlazite na vrijeme.
Ne pokrećite mehanizam koji će vas pridaviti žestokim jarmom okolnosti, kada budete primorani da donosite odluke u uslovima koji su mnogo manje pogodni za vas; gdje ćete morati da upanete između zrvnjeva veoma površnih, ali bolno povređujućih "javnih" osuda, kojih nije briga za vaše istinske, iskrene i životne motive, za vaše iscrpljujuće trpljenje i brojne pokušaje da se nešto "sačuva", neko "spasi".
Odlazite na vrijeme, dok na tijelu vašeg života ne ostanu duboki ožiljci, dok ne inficirate svoju dušu proždrljivim virusom krivice - osjećanjem, koje sa nevjerovatnom revnošću vas odvaja od svog samo jedinog života i od samog sebe. Odlazite na vrijeme, ne urezujte crteže na krhkom tkivu vaše sudbine. I ne povređujte tuđu kožu.

Cijenite svoj život više nego što ga drugi cijene. Odlazite na vrijeme, i ako neko stavlja svoj život iznad vašeg, zato što ste prvenstveno odgovorni za svoj život, a tek onda za nečiji drugi.

Niko nije došao u ovaj život, da bi legao na žrtveni oltar. I život se ne daje čoveku da bi prinosio kao žrtvu velike darove: sam život, i sposobnost da voli.

Nije teško izgubiti sebe, nije teško rastopiti sebe, u nečijem drugom životu, u nečijem drugom svijetu, u nečijoj drugoj stvarnosti. Nije čak teško ni to zahtijevati i željeti.

Osvijestiti sebe - je teško. Samo mi možemo odrediti mjeru i dopustiti iskorišćavanje sebe. Jer, žrtvujući se uzaludno, iznad dodijeljene vam mjere učešća u nečijem životu, vi ne dodajete automatski sebi snagu (a možda ni nekome kome je istinski potrebna), možda će vam u nekom drugom intervalu vašeg života nedostajati veoma malo - upravo te uzaludno potrošene snage.
Bilo koji odnosi su plodotvorni, kada u njima postoji razmjena, uzajamno dejstvo, davanje. To je ples u dvoje. Ali ako počnete da gazite noge jedni drugima do bola i krvi, neophodno je prekinuti taj ples, zaliječiti rane, početi novi lijepi ples, možda sa novim partnerom. To važi u bilo kom odnosu - partnerskom, porodičnom, radnom.
Naučite da odlazite na vrijeme kako od unutra stvorenih situacija, tako i od samih situacija i okolnosti u svom životu. Vi uvijek znate kada je pravi momenat: povjerujte sebi, ne ubjeđujte sebe, ne obmanjujte sebe i ne obmanjujte druge.
Ne postoje loši ljudi, bez obzira što bi željeli da sporimo o tome. Postoje ljudi koji su drugačiji od nas. Pošto je istinski smisao tog svetog rituala pod sakralnim nazivom život nama nedostupan, ali njime je ispunjeno apsolutno sve, što je unutra i spolja, iznad našeg poimanja njegovih predjela, oduhovljeno i neoduhovljeno.

Ne postoji druge odgovornosti osim odgovornosti pred samim sobom, i jednih pred drugima, ali na prvom mjestu - pred samim sobom.

Sve što se dešava u našem životu, sve što se dešava oko nas i na dalekim Galapagoskim ostrvima Ekvadora, dešava se sa našom dozvolom. Dozvolili smo da naš život bude takav kakav jeste, mi smo pustili to vrijeme promjena u dejstvo, mi smo povukli ručicu sa tom oprugom, koji se obrušila sa svom kompresovanom i napregnutom snagom i bije sada u konvulzivno-haotičnom slobodnom padu. Mi smo dozvolili da sive nijanse preovladaju u našem životu, mi smo dozvolili sebi da se plašimo svega, mi smo dozvolili da budemo autsajderi u svom sopstvenom životu.
Osvrnite se, možda je došlo vrijeme da odete. Nevjerovatno je teško odbaciti sve što je postalo rutina, i otići, bez obzira ko šta da piše o tome. Otići je teško, ali prosto je neophodno otići na vrijeme.

Sazrijevajte unutar svoje beskonačnosti onoliko koliko je potrebno, ali - odlazite na vrijeme.

Odlazite na vrijeme od sudova i mišljenja drugih, skrenite pogled k sebi. Gdje je tačka vašeg oslonca? Pošto, samo tako možete preokrenuti cio svijet. Ne tražite je u drugim, drugom, drugoj. Odaću vam jednu tajnu - tamo je nema! Kao što nema sreće u bilo kom, ako je nema u vama.

​Odlazite na vrijeme od opsesivnih iluzija i nametnutih strahova, ali nastavite da stremite, nastavite da sanjate, nastvite da probate. Ne plašite se da griješite - jer to znači da pokušavate. Ne plašite se reakcija drugih ljudi, jer svejedno ih ne možete stoprocentno predvidjeti, sve dok ne ostvarite zamišljeno, a i da možete - tim je više strah besmislen. A imaćete i šansu da odete na vrijeme. Da, baš da odete i idete dalje.

Mi shvatamo, da kada nemamo nešto, što bismo željeli da imamo, kada nam nešto nijesu dali, a mi smo očekivali. Ali nikada se ne zamislimo o tome, od čega su nas sačuvali, ne dajući nam željeno.

Istina je jednostavna: sve dolazi u pravo vrijeme, čak i čuda. Zato odlazite na vrijeme, ne zadržavajte nikoga. Pošto ako zadržavate, scenario života već se prepisuje i na druge ljude.

Autor: Tatjana Varuha
​
Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com

Nepopravljivo osjećanje

  

Nema ni bola, ni bijesa; samo tajno uvjerenje da ne treba ništa očekivati od ljudi. Ne treba se zanositi... 

Uvrijeđenost, bijes, čak i mržnja - nijesu najgora i "konačna" osjećanja. Oni mogu proći. Mogu se čak i zamijeniti suprotnim. Ova osjećanja ne lišavaju nas snage, nastavljamo da se borimo.

Najkonačnije i nepopravljivije osjećanje je razočaranje. Niko nije kriv. I nema se više za šta boriti. I ni za koga. Čovjek je takav kakav je. 
Nije pogriješio, nije zalutao sa puta, nije se zbunio. On je takav. I uvijek je bio takav. I uvijek će biti. Mi smo bili očarani, čekali nešto, tražili, nadali se nečemu, pokušali da popravimo slomljeno - ali ništa nije slomljeno. On je takav čovjek. I nema smisla ispoljavati zahtjeve ili ljutiti se. 
Treba prihvatiti sve kako jeste i živjeti dalje. I prestati pokušavati da se popravi i promijeni. I nema se na šta ljuti i na koga; samo na sebe zbog svojih snova i očekivanja.
Čak se i u majku može razočarati u djetinjstvu - to će uticati na cio život. Jače od uvrede ili gnjeva. I nema ni bola, ni bijesa; samo tajno uvjerenje da ne treba ništa očekivati od ljudi. Ne treba se zanositi. Ne treba nikoga previše voljeti - jer ljubav takođe "očara". 
Zbog toga neki ljudi ne mogu da vole. Nijesu u stanju. Oni nijesu loši; oni su nekada doživjeli razočaranje u najvoljenijeg čovjeka. I počeli su da žive dalje, kako svi žive. Ali su prestali da se bore i trude da nađu i sačuvaju ljubav.

Razočarenje je slomilo njihovo srce, tako su ranije govorili.
Možda se mogu iscijeliti. Ako hoće. Ali suviše se dobro sjećaju svog iskustva. I suviše dobro znaju kako su ljudi ustrojeni. Iako možda i griješe, naravno; strašna je to stvar - razočarenje ...

Anna Kirjanova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/nepopravimoe-chuvstvo 

Preuzeto sa Bebamur.com