ТРЕЋЕ ОБРТЕЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

Треће обретење (грч: Τρίτη εύρεσις της κεφαλής), десило се у време упада мухамеданаца у Византију и иконоборачке јереси. Кад наступи иконоборачка јерес, глава је пренешена у Коман у Кападокији, где је опет била закопана док не прође опасност од те јереси. Ту је остала све до 850. године, када је поново пронађена након што је цариградски Патријарх Игњатије (847-857) имао сновиђење о месту где се глава налазила. Патријарх је вест пренео цару Михајлу III, који је послао делегацију у Коман да донесе главу. Тако је глава поново доспела у Цариград, где је 25. маја постављена у дворском храму. Управо тај датум, 25. мај, Црква прославља као Треће обретење главе.

Након пљачкашких похода латинске јереси, познатих под називом "крсташки ратови", глава је пренешена на запад, где се и данас налази. Део главе (лице) је у Француској, а други део је у Риму.

Тропар (глас 4):

Као божанско благо сакривено у земљи, Христос нам откри твоју главу, пророче и Претечо. Сви који смо се сабрали да прославимо проналазак твоје свете главе, песмама дивним Спаситељу певамо, који нас спасава од пропасти твојим молитвама.

 

Света Петка Ђунис Глава Иоанна Крестителя в тутаевском храме Иоанна Милостивого

 

Света Петка Ђунис Део главе св. Јована Крститеља се налази и у француском граду Амијену.

 

Света Петка Ђунис

  

Када причамо некоме о нечему, а неко трећи нас прекине у тој причи, не би требало да наставимо даље са причом.
То значи да онај коме смо говорили не би требало да чује оно што смо хтели да му кажемо.
То прекидање је дело Ангела.

Старица Гаврила (Папајанис)

10 NAJBOLJIH RAKIJA SA BALKANA: Sve o vrstama i lekovitosti..

  

Većina slavlja na Balkanu se ne može zamisliti bez ovog pića. Uvek je prisutno na trpezi, u kafani, na svakom slavlju i proslavi.
Rakiju nazivaju narodskim pićem, ali nosi i ime “vatrena voda”. Zašto? Jer nakon prvog gutljaja osjetimo vrelinu u telu. Budi uzavrelost krvi, stvara u čovekovoj svesti radosniju sliku i poboljšava raspoloženje. Naravno sve u normalnim količinama..

S druge strane, rakija je lek. Njena lekovitost poznata je iz daleke prošlosti. Služi i kao dezinfekciono sredstvo.

Produžuje životni vek.

Prevelike količine rakije, i bilo kojeg drugog alkohola, će vam definitivno skratiti životni vek, ali umerena količina vam ga može produžiti. I to zbog toga što antioksidansi pomažu u borbu protiv radikala koji su glavni uzrok starosti.

Oslobađa od stresa.

Ukoliko je pijete u umerenim količinama, rakija deluje na nervni sistem, tako da vas opušta. Ponavljamo – samo ukoliko je pijete u umerenim količinama.

Smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara.

Odlična stvar kod rakije je ta što sprečava stvaranje naslaga holesterola u vašem kardiovaskularnom sistemu, te vam pomaže da se smanji količina holesterola. A sve to drastično smanjuje opasnost srčanog i moždanog udara.

Pomaže u prevenciji prehlade.

Verovatno niste znali da rakija može da posluži kao odličan sirup za kašalj. Isto tako alkohol pomaže da se ubiju sve bakterije u grlu. Najbolji efekat ćete postići ako ga pomešate s toplom vodom i limunom.

Ne goji.

Evo odličnog argumenta – za razliku od gaziranih, pa čak i nekih „prirodnih“ sokova, rakija je alkohol s malim brojem kalorija! Ispijanjem rakije smanjujete holesterol u krvi i ne podižete kilažu.
Postoje dve vrste rakije: Obična (meka) i prepečenica (ljuta). Posle prve destilacije dobija se tzv. “meka” rakija sa manjim procentom alkohola, a ponovnom destilacijom “meke” rakije dobija se “prepečenica”. Radi ubrzanja procesa vrenja nekad se dodaje šećer što povećava količinu dobijenog destilata ali dovodi i do smanjenja njegovog kvaliteta.

Razlika je, naravno, u jačini. Ljuta je jača, ima više stepeni, odnosno gradi. Meka je dobra za kuvanje. Savršena za zimske dane. Šljivovica je dobra aperitiv, otvara apetit.
Rakija je žestoko alkoholno piće. Dobija se jednostrukom ili dvostrukom destilacijom mase koja se dobija alkoholnim vrenjem voća, raži, krompira i sličnog. U slučaju kada se rakija proizvodi od voća koje ima nešto niži procenat šećera, kao što je jabuka, vrši se višestruka destilacija mase, da bi se dobila željena koncentracija alkohola i čistoća napitka. Jabukova masa se uglavnom destiliše tri puta i takvim postupkom se dobija rakija jačine 45° (procenata alkohola).

Ovo je 10 vrsta najboljih rakija:

Šljivovica
Šljivovica, tip rakije, je jako i bezbojno ili žućkasto alkoholno piće koje se pravi od šljive. Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja komine (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove destilacije. Rakija se dobija putem destilacije u kazanu za pečenje rakije pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve destilacije se dobija tzv. „meka“ rakija, a posle druge destilacije „prepečenica“. Meka rakija se koristi za kuvanje „Šumadijskog čaja“, a prepečenica kao piće.
Ovo piće je nastalo na prostorima Srbije, a ime je izvedeno iz srpske reči šljiva. Proizvodnja je koncentrisana u Srbiji i Republici Srpskoj.
Šljivovica se takođe proizvodi u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji. U mnogo manjoj meri šljivovica se proizvodi i u Australiji, Nemačkoj, Italiji …

Šljivovica je nacionalno piće Srbije, gde oko 70% prinosa šljive (prosečno 424300 tona godišnje) odlazi u njenu proizvodnju. Sadržaj alkohola (etanola) kod meke rakije iznosi oko 5% dok kod prepečenice može da varira od 40 do 70%. Šljivovica, kao i neke druge rakije, se često drži u drvenim (hrastovim) buradima radi bolje arome i boje (zlatno braonkasta).  Za razliku od vina ne traži poseban nadzor i što duže stoji tim je bolja. Svaka rakija, pa i ova, je predviđena da se pije iz specijalnih malih čaša (od 0,3 do 0,5 dl) ili specijalnih malih flašica koje se u Srbiji zovu čokanji (čokanjčići), a u Vojvodini fićok (fićuci).
Dodavanjem lekovitih trava i drugih plodova dobijaju se rakije pod imenom travarica, klekovača i sl.

FOTO PROFIMEDIA

Klekovača
Klekovača je vrsta rakije, prepečenice, koja se dobija kada se na 1 litar šljivovice doda 15-20 zrelih plodova biljke koja je poznata pod imenom kleka. Ne sme se staviti više, jer rakija dobija nagorčast ukus. Rakija u staklenoj prozirnoj flaši se stavi da odstoji na suncu 40 dana. Potom dobija žućkastu boju.
Klekovača je ili bi trebala da bude „robna marka“ užičkog kraja. Najpoznatija je „BB Klekovača“ tj. klekovača iz Bajne Bašte.
Jabukovača
Jedno od najomiljenijih voća-jabuka svi vole i jedu tokom cele godine. Gaje se mnoge sorte, razliitog sastava, mirisa i ukusa. Kisela, opora ili slatka, ona je vrlo dobra, prijatna i zdrava hrana, puna vitamina A,B,i C, pektina, šećera, jabučne kiseline, galotanina, eterskog ulja i drugih sastojaka. I divlja jabuka, koja raste po šumama, kao nakiseo i opor plod, koristi se za spravljanje različitih preparata.
Jabuka ima široku upotrebu kao hrana, ali ima i lekovitih svojstava. Pektini i drugi sastojci su blago i neškodljivo sredstvo protiv hroničnog zatvora i proliva, naročito letnjih, krvavih dijareja dece.
Narodna imena: diva jabolka, divlja jabuka, divljaka itd.

  
Komovica
Ova rakija se dobija destilacijom prevrele grožđane komine plemenite vinove loze ili pikea. Mnogi se, međutim, ne pridržavaju osnovnih pravila i čine greške koje smanjuju količinu i kvalitet dobijene rakije. Osnovna pravila kojih se treba pridržavati odnose se prvenstveno na sprečavanje česte pojave zagorevanja rakije. Zbog suve komine, zagorevanje je vrlo često, što pogoršava kvalitet komovice. Da bi se to sprečilo, pre punjenja kazana kominom sipa se malo vode.

Kajsijevača
Za pravljenje rakije od kajsija koriste se, kao i kada se radi o pravljenju rakije od ostalog voća, uglavnom plodovi koji zbog svog lošeg izgleda, usled mehaničkih oštećenja, natruli ili prezreli, nemaju komercijalni značaj kao sveže ili prerađeno voće.
U našoj zemlji rakija se proizvodi od kajsija sorte kečkemetska ruža i madžarska najbolja i to, uglavnom, u Vojvodini. Sorta madžarska najbolja sazreva početkom jula meseca i u punoj zrelosti osnovna boja se menja u intenzivno žutu sa dopunsko tamnocrvenom bojom.
Viljamovka
Rakija od kruške u narodu je poznata pod nazivom Kruškovača. Danas se u svetu, a i kod nas sve više traže rakije proizvedene od čistih sorti, pa je tako i Kruškovača dobila svoje zavidno mesto na tržištu. Najpoznatije sorte za proizvodnju rakije su: Viljamovka i Boškova bočica.

FOTO PROFIMEDIA

Dunjevača
Za proizvodnju rakije dunjevače koriste se zreli, zdravi, relativno slatki i aromatični plodovi čuvene Leskovačke, ili drugih autohtonih sorti, među kojima je nešto manje kvalitetna Vranjska dunja, sa velikim sadržajem kamenih ćelija i pektinskih materija. Plodove treba brati u punoj zrelosti. Ako je potrebno, izvesno vreme ih treba ostaviti na kraće dozrevanje kako bi se povećao šećer i povećala aroma.
Višnjevača
Domaća liker rakija dobijena dodavanjem lozove rakije u sirup koji se pravi od ploda višnje sa šećerom. Višnjevača se odlikuje tamno crvenom bojom što odlikuje i boju njenog ploda.

Klekovača
Rakija klekovača se proizvodi od najkvalitetnijih sorti šljiva po tradicionalnom tehnološkom postupku, uz dodatak odabranih plodova (bobica) kleke.
Po završetku destilacije, sazrevanja i odležavanja rakije u hrastovim buradima, rakija se puni i pakuje u finalni proizvod.  

FOTO PROFIMEDIA

Orahovača
Orahovača je veoma zdrav liker, bogat jodom, koji i lekari preporučuju kao suplement u lečenju problema sa štitnom žlezdom. Mi vam preporučujemo orahovaču kao veoma ukusno piće i aperitiv.
Medovača
Medovača je tradicionalni prirodni napitak. Spada u kategoriju likera i ima lekovito dejstvo. Povoljno deluje na cirkulaciju, protiv bakterija i virusa, poboljšava apetit i varenje. Idealna je za aperitiv i konzumira se rashlađena.
Da podsetimo na spisak najboljih rakija:
1. Šljivovica 2. Loza 3. Komovica 4. Kajsija 5. Viljamovka 6. Dunjevača 7. Višnjevača 8. Klekovača 9. Orahovača 10. Medovača

Tekst u celosti preuzet sa Alternativno.net

Срећан и Богом благословен почетак Петровског поста!

Зато што се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост. Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили (Дап 13,2-3). Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

Начин поста

Суботом и недељом пости се на риби, уторком и четвртком на уљу, а понедељком, средом и петком на води. Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље и једемо једанпут дневно. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, разрешени су уље, вино и риба (Типик, глава 33).

 

Света Петка Ђунис 

 

РОДНОВЕРНИ КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ ТРЕШЊАР (ЈУН)

  

7.6. ЈАРИЛО ЛЕТЊИ

Јарило је представљан као младић изузетне лепоте који, обучен у бело, јаше белог коња. Јарило је симбол бујања природе, рађања, раста и плодности уопште. Симбол је људског сазревања и буђења сексуалне моћи. Пре примања хришћанства, у пролеће али и почетком лета, у свим словенским земљама одржаване су разне народне светковине у част бога Јарила. Певане су песме које су најављивале Јарилов повратак из далеке земље преко мора, повратак пролећа, плодности и успешну жетву која ће доћи. Трешњар је месец када дозрева жито и управо Јарило, који је обезбедио клијање и раст жита најављује његово дозревање и успешну жетву. Јарилов празник - „Јарило“ остао је запамћен у нашој народној традицији баш под тим именом. Јарило као сеоска заветина обележаван је у многим селима Србије.
Више о Јарилу Летњем на дан празника.

15.6. ВИДОВДАН - СВЕТОВИД

Широм словенског простора Световид је био слављен као један од најзначајнијих богова и остао је у живом сећању до данашњих дана. Посебно је поштован у Аркони на острву Рујан али и у нашим крајевима Световид заузима веома значајно место. Световид је у нашем народу познатији као Вид или Бели Вид, а касније примањем хришћанства и као Свети Вид. Сећање на Вида остало је у многобројним народним песмама које су временом христијанизоване али воде порекло из старих времена.
Народни песник оставио нам је податак да је Бој на Косову био на Видовдан. На Мраморном стубу, који је подигао деспот Стефан Лазаревић око 1402. пише када је била битка:
„...И си васа речена савршише се ва лето 6897,
индикто 12, месеца јунија 15. дан, ва вторник,
час же сушту или 6. или седмому,
не веде, Бог вест“
Више о Световиду на дан празника.

21.6. КУПАЛО - ЛЕТЊА ДУГОДНЕВНИЦА

Купало је један од четири најбитнија словенска празника у току године. Ове године празник је 21. трешњара (јуна). Maлo je oстaлo сaчувaних пoдaтaкa o Купaлу, зaпaмћeнo је дa сe вeoмa вaжaн прaзник слaвиo у врeмe лeтњe дугoднeвницe. Кaсниje, у периоду разних црквених забрана, кaдa je Купaлo зaмeњeн свeтим Joвaнoм (Ивaњдaн) и дaтум празновања пoмeрeн нeкoликo дaнa касније, сaм прaзник дoстa губи нa вaжнoсти. Oсим ритуaлнoг купaњa, нa Купaлов дан пaљeнe су и свeтe вaтрe на врховима брда кoje су стaри Слoвeни ритуaлнo прeскaкaли рaди прoчишћeњa. Осим прескакања ватре људи су газили по врућем пепелу „да ноге не боле“. Taкoђe, игрajу сe и кoлa oкo вaтрe, a чoбaни пaлe „лилe“ oд коре брезе или дивље трешње, зaтим oбилaзe тoрoвe дa би oтeрaли злe силe, пa сe пeњу нa брдa и нaстaвљajу дa игрajу рaзнe обредне игрe oкo вaтрe дo дубoкo у нoћ. Купало је најважнији празник посвећен Сунцу у ово доба године.
Више о Купалу на дан празника.

Родноверни календар

Свети цар Константин и царица Јелена

  

По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274 године, у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив: РАВНОАПОСТОЛНИ. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград). И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе. Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Константин да се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу. То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест. Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену. Оде она на поклоњењеХристовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом часног Крста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 храмова. Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај 14 септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења. Ова света царица се упокојила 327 године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још 10 година од упокојења своје мајке, те се и он представи Богу 337 године у 65. години живота. Његово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у цркви Светих Апостола у Цариграду. И данас, после толико година, Свети равноапостолни Цар живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и исцељење.

Тропар Константину, глас 8.

 Видевши знак Крста Твога на небу, и као Павле примивши позив не од људи, међу царевима апостол Твој, Господе, царствени град положи у руке Твоје: Чувај га увек у миру, молитвама пресвете Богородице, Једини Човекољупче.

Кондак Константину, глас 3.

 Константин данас с матером Јеленом показује Крст, свеславно дрво, истинско посрамљење свих Јевреја, оружје против противника верних царева: Нас ради се јавило ово велико знамење и штити нас од навале зла.

Света Петка Ђунис

 

Радост, пропаст туге

Бол, брига, стрепња, трагедија душе резултати су пада људског до којег је дошло због самољубља човековог. „Испарења“ ега рађају бригу у души, док је природно стање човека радост, јер је Бог радост, а душа је дах Божији, Он ју је створио и она ка Њему иде. Према томе, брига је страна људском животу и за њу не постоји никакво оправдање.

Али, данас не можеш наћи радосног човека, што значи и да не можеш наћи уравнотеженог, мирног, природног човека. Брига је страшна болест која хара васељеном, можда највећа мука човечанства, највећа његова драма. Она не само да је предворје пакла, него доживљавање пакла већ од овога живота.

Одсуство радости значи одсуство Бога, док је радост доказ присуства Његовог. Ако је неко човек овога света и упућен је на привремено, радује се страстима, пролазноме и узалудном, он можда и има неку насладу, неко задовољство, али у ствари, ако мало обратимо пажњу, видећемо да у његовом животу има невоља и брига, као што и Свето Писмо каже: „Невоља и туга на душу свакога човека који чини зло.“ (Рим.2,9) Није могуће да тамо где се преступа заповест Божија има радости, као што није могуће да уз примењивање закона Божијег постоји брига.

Радост је нешто ретко, али то не значи и да је она нешто велико: она је природна, као што је и природно да човек гледа. Неко ко је слеп могао би да каже: „О! Ти видиш?“ Тако, када је неко радостан, остали се чуде и питају: „Радостан си?“ – јер су, одрекавши се Бога у свом свакодневном животу, навикли на јад, лаж, грех, на тмине подсвести људског бића. Према томе, радост није нешто ново. Она је један елемент који нам помаже у духовном животу.

Архимандрит Емилијан Метеоритски и Светогорски

Света Петка Ђунис