Devojke, obratite pažnju: Stari običaj za Badnje veče otkriva za koga ćete se udati

 

Naši stari tvrde da Božić donosi ljubav u naš dom, ali i lik osobe sa kojom ćete provesti čitav život.

eliki deo naše tradicije vezan je upravo za božićne praznike. Međutim, ono što možemo primetiti jeste da većina ovih običaja počiva na prizivanju sreće, ljubavi i zdravlja u naš dom, ali i izbegavanju nekoliko stvari koje tu istu sreću mogu narušiti.

Stari običaj unošenja slame u dom na Badnje veče simbolično oživljava scenu Hristovog rođenja u slami. Ipak, naš narod prema ovom ritualu ima poseban odnos, te postoje mnogi običaji koji govore o tome šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo činiti sa njom.

Jedan od tih običaja govori o tome da se slama ne treba gaziti bosim nogama, te je većina ukućana uglavnom obuvena ili u čarapama. Onaj ko prekrši ovo pravilo, osećaće bolove u nogama tokom čitave godine.

Kako je Božić praznik ljubavi i rođenja, nekoliko običaja se vezuje upravo za ljubav, a u nekim delovima Srbije veruje se da se na ovaj dan može predskazati osoba koja nam je suđena za ceo život.
Upravo zbog toga, devojke i momci imju običaj da prespavaju da božićnoj slami, jer se veruje da će onaj kojeg te večeri budu sanjali biti baš ta osoba za koju će se udati.

 GLOSSY.RS

 

Kako se slavi treći dan Božića: Na Stevanjdan obavezno ovo iznesite iz kuće!

Foto: Youtube Printscreen / Glossy.rs

Trećeg dana Božića slavimo Svetog Stefana, krsnu slavu velikog broja Srba i prvu krsnu slavu u godini.
 
Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. 

Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.
 
Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim.

Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. 

Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.

Narodna verovanja i običaji na Stevanjdan
 
Sveti Stefan se uvek slavi 9. januara, trećeg dana Božića i jedna je od većih slava u našem narodu.
 
Najrašireniji običaj je da se na Stevanjdan iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i skupljena, ostavlja u štalu, privredne objekte, voćnjak ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.
 
U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.
 
(Stil.kurir.rs)

Sveti Stefan Prvomučenik prvi je stradao za veru hrišćansku

Sveti Stefan je veoma poštovan praznik i česta slava kod srpskog naroda. U crkvenim spisima poznat je i kao Prvomučenik Stevan, jer je prvi koji je stradao za veru hrišćansku.

Sveti Stefan je je bio Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prozvan je arhiđakonom jer je prvi od sedmorice koga su rukopoložili sveti apostoli i postavili u službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Snagom svoje vere činio je mnoga čudesa.

Prvi je stradao za veru hrišćansku, i tako je nazvan i Prvomučenik Stevan. Kao propovednik u Jerusalimu, kamenovan je do smrti. Njegovo telo tajno je uzeo i sahranio jevrejski knez i potajni hrišćanin Gamalil.

Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Stevanjdanu. Najvažniji posao danas je iznošenje božićne slame iz kuće. Slama se ne baca, već stavlja, radi roda i napredovanja, u raklje voćnog drveća, pčelinjak ili privredne zgrade.

Veruje se da božićna slama štiti od grada.

U Vojvodini se božićna slama uklanja već po ponoći na Stevanjdan. Slamu uklanjaju žene, po pravilu ćuteći - da se ne čuje kako odlazi Božić.

Slama se iznosi najčešće u vinograd i posipa ispod čokota, radi boljeg roda grožđa. Stavlja se u gnezda da kokoške bolje nose jaja i legu više pilića. Metla kojom je slama u kući pometena ne upotrebljava se tokom godine, već se, radi zdravlja, čuva.



Izvor: RTS

Други дан Божића – Сабор Пресвете Богородице

Другог дана празника Рождества Господа и Спаса нашег Исуса Христа, 8. јануара по новом а 26. децембра по старом календару, Православна Црква порославља и Сабор Пресвете Богородице.

Мир Божји! Христос се роди!

 

Данас, сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част. Цела природа и сва твар поклонила се Христовом рођењу, а први од људи, који су му пришли, били су пастири. Чувајући стражу код стада својих, изненадили су се појавом анђела и славом Господњом, која их је обасјала. И гле, небески благовесник им рече: „Не бојте се, јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас, у граду Давидову, роди Спаситељ, који је Христос Господ".
И одједном се појавило мноштво анђела који хваљаху Бога најлепшом песмом која се икада чула: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!" Изненађени и уплашени пастири, су одлучили да пођу до Витлејема и виде шта се догодило. „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио." Када су стигли, угледали су дете где лежи у јаслама и поклонили му се.
Овај сусрет са Христом, oзначио је преокрет у њиховом животу. Новим ритмом закуцала су њихова срца и неискуственом топлином загрејале су се и обрадовале њихове душе. „И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели како је било речено."
Други пак који су се поклонили Новорођеном Христу, били су учени и славни мудраци са Истока. Ови „звездочитачи" посматрали су небеска тела и угледали нову, Месијину звезду, коју су пророци наговештавали. Одмах су пошли Новорођеноме да му се поклоне. "И гле, звезда коју видеше на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде над местом где беше дете" Угледавши Христа, поклонили су му се као Богу и даривали га: златом, тамјаном и смирном. Истину коју су до тада тражили међу звездама, пронашли су у новорођеном детету, у Ономе који је дошао са неба: Сунцу Правде, Истоку са висине, Ономе који јесте од пре настанка времена и пре створеног света. „И пошто су у сну поучени да се не враћају Ироду, вратили су се другим путем у своју земљу."
Мудраци, дакле, нису хтели да се врате истим путем и сретну са Иродом, који је хтео погубити Богомладенца, већ су, како сведочи Свето Јеванђеље, у своју земљу отишли другим путем и на тај начин омели Иродове зле намере. Али они су променили не само пут већ и начин живота. Ова њихова духовна промена била је истинита поука и порука свима, па и нама данас - да сви који се одлуче да пођу Христу и да му се поклоне, одлазе даље кроз свој живот другим, лепшим, бољим, истинитијим, и безбеднијим путем, од онога којим су Му дошли. Одлазе преображени, препорођени, покајани. Једном речју, бивају нови људи.
Зато и ми пођимо у сусрет Христу и поклонимо му дарове свога срца: веру, наду и љубав, а Он ће их преобразити и умножити у нама. Веру ће учинити још чвршћом, наду поузданијом, а љубав искренијом, чистијом и плодотворнијом. Ако овако поступимо, онда ћемо и ми, попут пастира и мудраца, као и свих других који су се Господу поклонили, осетити радост овог сусрета, срећу и лепоту коју нам нико и никад неће моћи узети. Јер Он, живи и истинити Бог, биће са нама.
Христос, Син Божији, Цар љубави, оваплотио се да својом већном младошћу подмлади свет, да својом неизмерном љубављу загреје хладна срца, да пламеном Светог Јеванђеља осветли наш род и да својим речима спали царство Сатане, оца лажи, и сваког зла на земљи.
Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост разума, у којој, они који се звездама клањаху, од звезде научени беху да се поклоне Теби - Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока; Господе, слава Ти! 

 

Информативна служба Српске Православне Цркве 

 

Наталья Бучинская/Молитва

             

Мир Божји, Христос се роди !

 

Драга моја браћо и сестре,

желим вам благословљене мисли,

мир у срцу и души

и сваког добра и здравља у изобиљу

и да се и ја са вама,

сваког дана подсећам на то да смо позвани да сведочимо и да будемо сведочанство Љубави једни према другима...

Нека  је сретно ово Бадње вече и Божић.

Мир Божји,

Христос се роди!

Ваистину се роди!  

НАВЕЧЕРЈЕ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ

 

Стиже Бадњи дан, припремамо се за прославу Божића - рођење Исуса Христа, најрадоснијег празника у хришћанском свету. Службама бденија у храмовима и паљењем бадњака у портама, али и на градским трговима, најављује се рођење Спаситеља, чији се долазак на свет слави као почетак новог времена. Срећан Бадњи Дан и Бадње вече!
Стиже Божић радујте се људи, нек све добро у вама буди!