недеља, 29. новембар 2015.

Test “11 zagrljaja”: Način na koji grlite nekoga (ili netko vas) razotkriva vaš odnos- Pogođeno!

Svi znamo da se različite vrste osobnosti izražavaju na različite načine.


Na primjer, vaš stil hodanja definitivno može otkriti puno o vašoj osobnosti.
Samouvjereni ljudi često se šepure kroz život, a introverti uglavnom hodaju žustro, pognute glave.
Ali što zagrljaj otkriva o dvoje ljudi kada se njihove osobnosti fizički susretnu u njemu?
Grljenje je, u stvari, samo prošireni oblik temeljne ljudske potrebe: dodira.
Istraživanja su pokazala da kontakt kože između majke i novorođenčadi donosi važne fizičke i psihičke prednosti, ali odrastanjem se važnost dodira ne umanjuje.
U studiji objavljenoj u časopisu „Psychosomatic Medicine“, psihologinja i sveučilišna profesorica Karen Grewen otkrila je da zagrljaj može usporiti srčani ritam i sniziti krvni tlak u situacijama kada smo ljuti i uzrujani.
Budući da su zagrljaji i fizički kontakti toliko važni ljudskim bićima, a svi se drastično razlikujemo jedni od drugih, ne iznenađuje činjenica da postoji toliko različitih vrsta zagrljaja.
Dakle, ima smisla da svaka vrsta zagrljaja može otkriti puno o odnosu dvoje ljudi koji se grle.
Ovaj test o zagrljajima otkriva iznenađujuće stvari.
Kada sam počeo obraćati pozornost na koji način grlim neke ljude, bio sam šokiran koliko je točan test bio.
Pogledajte što vaši zagrljaji otkrivaju o vašim odnosima.

Zaštitnički zagrljaj

1

Zaštitnički zagrljaj ukazuje na važnost osjećaja sigurnosti.
Osoba polaže svoje ruke oko struka osobe koja se nalazi ispred nje okrenuta leđima, pružajući stabilnost preuzimanjem uloge zaštitnika.
Ovaj položaj pokazuje veliku količinu povjerenja u odnosu.
Pokazuje da je briga jednog o drugom iznimno važna.
“Muškarac vam pokriva leđa i time vam poručuje kako želi biti vaše utočište. “, piše Patti Wood, američka stručnjakinja za govor tijela te autor knjige „Vodič za čitanje govora tijela“.

Zagrljaj s rukama na leđima

2

Ova vrsta zagrljaja pruža potporu, olakšanje, mir i utjehu.
Osobe trljaju leđa jedna drugoj i na taj način se podsjećaju koliko im je doista stalo.
Ovaj položaj ukazuje na otvorenost i ranjivost .
“Leđa su vrlo ranjiv dio tijela. Ne možete vidjeti leđa, zbog čega osjećaj dodira može biti vrlo iznenađujuć “, piše Wood.
Zagrljaj s rukama na leđima je vaš način pružanja utjehe vašem partneru.

Zagrljaj s tapkanjem po leđima

3

Ovakav zagrljaj ukazuje na prijateljstvo.
Osobe tapšu jedna drugoj leđa šaljući time signal ugode.
Tu se ne radi o stvarnoj intimnosti, romantici ili čak bliskosti.
Prije ukazuje na sličnost ili srodstvo – vrstu odnosa koji je u redu upravo takav kakav je.
“Ovo je način na koji muškarci grle svoje prijatelje; to nije nimalo romantično “, kaže dr. Christopher Blazina, autor knjige „Tajni život muškaraca”.
Kad vas muškarac često grli na ovaj način, to znači da je vaš odnos prijateljski.”

Spori ples

4

Spori ples ukazuje na romantiku, romantiku i samo romantiku.
Jedan partner stavlja ruke oko struka drugog, dok drugi partner postavlja ruke prvom partneru oko vrata, imitirajući scenario ljubavi srednjoškolskog plesa.
Ovakav zagrljaj je tipičan za mladu ljubav ili ranu ljubav.
U „Tajnom šaputanju“, V.C. Andrews piše: “Dok čitam i dok pišem, ja razmišljam o tebi.”
Kako bilo, ukoliko se još uvijek grlite na ovaj način poslije mnogo godina veze, to definitivno znači da je romantika među vama još uvijek živa.

Postranični zagrljaj

5

Ovdje se radi o dvoje ljudi koji su pravi “partneri u zločinu”.
Jedna osoba stavlja  ruku oko druge na rame i stvara polu – zagrljaj.
Doe Zantamata nadahnuto piše: “Dobri prijatelji će vam pomoći pronaći važne stvari kada ih izgubite … vaš osmijeh, vašu nadu i hrabrost.”
Kada koristite postranični zagrljaj s bliskim prijateljem, trenutačno se čvrsto fizički povezujete kao što ste povezani emocionalno.

Petlja

6

Petlja je zagrljaj koji ‘lomi tijelo’ i graniči sa strahom od puštanja druge osobe.
U ovakvom zagrljaju, ljudi se čvrsto isprepliću, što jače mogu, istiskujući zadnju kap zraka što ih razdvaja.
Ovde se radi o položaju koji predstavlja duboku odanost, osobe ne žele biti razdvojene.
Autor Caroll Bryant piše: “Ljubav treba pružati osjećaj kao bakin ručno ušiveni jorgan, u koji ste umotani u hladno zimsko jutro.”
Grleći se na ovaj način, odajete strah od napuštanja. Radije bi ostali u zagrljaju upravo tu gdje jeste.

Leteći zagrljaj

7

Leteći zagrljaj je zagrljaj strasti i požude.
Jedan partner opkoračuje drugog dok sjedi ili dok ‘lebdi’ u zraku.
Bez obzira na dubinu vaše povezanosti, ovaj položaj otkriva da osjećate stalnu fizičku žudnju jedan prema drugom.
Gabriel Garcia Marquez piše: “Seks je utjeha koju imate kada ne možete imati ljubav.”
Ne možete odoljeti da ne skočite jedno drugom u zagrljaj u nastupu strasti.
Dakle, čak i ako vaša ljubav ne potraje, fizički odnos je dobar u međuvremenu.

Londonski most

8

Londonski most je zagrljaj koji odražava želju za što većom distancom.
Obje osobe se grle gornjim dijelom tijela, dok održavaju donje dijelove udaljenim.
Ovaj položaj pokazuje veliku količinu neslaganja u vezi.
Luis Miguel piše: „Čuvam svoj razum održavanjem optimalne distance. „
Ovakvom vrstom zagrljaja, pokazujete da nijedno od vas dvoje ne želi biti blizu druge osobe.
Nekim ljudima jednostavno nije suđeno da budu ništa više od poznanika.

Zagrljaj s pogledom u oči

9

Ovakav zagrljaj govori o povezanosti duša.
Bez obzira na oblik ovog zagrljaja i njegovo trajanje, održavanje kontakta očima je od najveće važnosti.
Ovaj položaj govori o dubokoj ljubavi i osobnoj povezanosti.
Sanober Khan piše, “Ti si ocean za moje oči.”
U vašoj vezi, možete vidjeti sve puteve ka dubini duše onog drugog.
Važa povezanost je jaka i nepokolebljiva.

Krpena lutka

10

Ovaj zagrljaj je u principu pokazatelj jednosmjerne veze.
Jedna osoba čvrsto grli drugu osobu koja za to vrijeme jednostavno opušteno stoji, poput krpene lutke.
Ovaj položaj pokazuje duboku neravnotežu između te dvije osobe.
Svi smo upoznati sa starom poslovicom, „Prijateljstvo je dvosmjerna ulica“.
Ukoliko je to istina, onda to vjerojatno nije pravo prijateljstvo.

Džepar

11

Ovakav zagrljaj govori o udobnosti i jednostavnosti.
U ovom zagrljaju, jedna ili obje osobe drže svoje ruke u džepovima druge osobe.
Ovaj položaj pokazuje koliko je opušten i ugodan vaš odnos.
Ne morate se puno truditi kako bi ovo partnerstvo uspjelo.
Ritu Ghatourey piše: “Kada je tišina između dvoje ljudi ugodna, znate da ste pronašli ljubav.”
Isto vrijedi i za vaše zagrljaje.
Kada s lakoćom možete staviti ruku u džep vašeg partnera, znate da je to savršen sklop.

Promatranjem načina na koji se dvoje ljudi grle, možete dobiti ogroman uvid u njihov odnos.
Na koji način se vi najčešće grlite? Javite nam u komentarima.



KADA OSTARE

Razmišljam o devojkama koje danas gaze sve pred sobom, o vulgarnosti koja izbija iz njih na svakom koraku, o potrebi da zavode i okreću sve oko malog prsta, i da, uz minimalno ulaganje, uzimaju sve za sebe.
Kakve li će biti kada ostare?
Kada od seksualnosti ostanu samo fotografije i sećanja?
Da li će iz njih ikada progovoriti mudre starice?
Fine, otmene dame, koje govore ćutanjem, posvećuju se svojim unucima, mnogo više daju nego što traže. Spremne da se žrtvuju za decu, porodicu, ideale…
U kakva džangrizala će se pretvoriti današnje devojke?
Kada danas odjekuje ovakva praznina iz njih, nedostatak pažnje i ljubavi, šta će se deseti kada do kraja ostanu same?
Od čega će živeti i sa kim?
Koga će trpeti i ko će njih moći da trpi?
Kada ih tek očekuje tržište rada, loši brakovi, razočarenja, sve ono čega danas nisu ni svesne.
Žena je žena i u starosti…
Tada dolazi do izražaja ona životna energija koja se godinama skuplja, mudrost, strpljenje, blagost i ostalo.
Ako to izostane, ostaju samo jed i gorčina…
Ako to izostane, najčešće ne ostaje ništa…

Stefan Simic


субота, 28. новембар 2015.

Молитва за Србију, Деспот Стефан Лазаревић.

  

Помози Господе, да, оборена у прах, из праха устане, да се расута сабере, да ослепела прогледа, да убијена, мучена и спаљена, да заклана, згажена, обешена и распета, у знане и незнане гробове сахрањена, из свих гробова и мука васкрсла, цела СРБИЈА стане под један венац!

Молитва за Србију, Деспот Стефан Лазаревић.
 

петак, 27. новембар 2015.

Svadbarski običaji u Srba

svadba  

10. Materina pogača

Pogacha(1)
 

Mladina majka (u nekim krajevima umesto majke to čini tetka) trebalo bi da ispeče pogaču, koja se tako i zove – materina pogača. Mladencima se uručuje pre svečanog ručka da je lome zajedno. Ko odlomi veće parče pogače, biće gazda u kući.

9. Bacanje sita

Sito-za-svadbu
 

Kada mladenci nakon venčanja dođu u svoj novi dom, mlada uzima od svekrve sito u kom se nalazi jabuka. Jabuku baca sebi iza leđa preko krova kuće za sreću. U nekim krajevima običaj je da se jabuka napuni novčićima kako bi mladence pratilo blagostanje. Sito se baca na krov kuće. Ukoliko se sito zadrži na krovu – i mlada će se zadržati u kući.

8. Puškom u jabuku

tenk
 

Kada mladoženja ide po mladu, običaj je da tast postavi jabuku na najviše drvo u mladinom dvorištu. Kapija od dvorišta ostaje zatvorena sve dok mladoženja ili stari svat ne obore jabuku pucnjem iz puške. Običaj je jako star i simbolizuje mladoženjinu sposobnost kao muškarca i lovca. Obaranjem jabuke dokazuje da je sposoban brinuti o svojoj budućoj ženi

7. Kićenje mladine kapije

torta
 

Mladina kapija se kiti svežim cvećem ili tilom u obliku cvetova, a može i da se dekoriše raznim ukrasnim mašnama. Tako okićena kapija se dugo čuva posle venčanja i reprezentuje odlazak devojke iz kuće svojih roditelja. Dekoracija bi trebala da se čuva makar do mladenaca, poznatog verskog praznika koji je posvećen mladim bračnim parovima koji su u toj godini započeli zajednički život.

6. Biseri

Lepa-biseri
 

Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere, jer oni simbolizuju suze. Predanje kaže da će, ako ih bude nosila, proliti mnogo suza tokom braka.

5. Biće muško

muško-dete
 

Pre odlaska na venčanje mlada prima blagoslov od roditelja i nazdravlja sa svatovima. Mlada pije iz staklene čaše, a zatim je baca. Ako se čaša razbije, rodiće muško dete, a ukoliko ostane cela – biće žensko. Običaj je da mlada pre odlaska sa svatovima iz svoje kuće, odigra kolo kako bi je pratila sreća u životu.

4. Prenošenje preko praga

mlada-preko-praga
 

Prenošenje mlade preko praga je opšte prisutan običaj svugde u svetu. U našem narodu se objašnjava verovanjem da svaka kuća ima svoju zmiju zaštitnicu koja živi ispod kućnog praga. Kako je nova osoba u kući (mlada) ne bi uvredila dok je zmija zaštitnica ne upozna mlada izbegava gaziti prag. Zato je mladoženja i prenosi preko njega.

3. Bokal s vodom

mladenci-običaji
 

Stari, skoro zaboravljeni običaj. Pre nego što mlada uđe u svekrvinu kuću, na prag se stavi bokal s vodom. Pri ulasku, mlada treba da ga obori nogom za dobrobit kuće. Običaj povezan sa paganskim verovanjem da se za putnikom prosipa voda za srećan put.

2. Da se mlada lakše porodi

porodjaj
 

Mladi se nakon oblačenja venčanice vezuje tanak crven konac oko struka. Onog momenta kada se začuju sirene kola i dolazak svatova devojke brzo kidaju konac. Prema verovanju, s lakoćom kojim je pokidan konac, i mlada će se lako poroditi.

1. Ispraćaj kuma kući

kum
 

Pred kumovom kapijom i kapa se skida je izreka koja oslikava poštovanje koje uživa kum. Kada kum reši da krene kući, ne sme da dotakne zemlju. Zato se uzimaju dve stolice po kojima kum gazi naizmenično jednom pa drugom nogom, a da mu pri tom niko ne pomaže. Ne treba spominjati da je po starom srpskom običaju kum tada u najmanju ruku pripit te je ovaj običaj svojevrstan spektakl.


среда, 25. новембар 2015.

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/originals/b2/a3/d1/b2a3d1fc1cef759b2565024c4df6e66c.gif

Канон светом краљу Стефану Дечанском

 



Молитвама светога Великомученика краља Стефана, Милостиви, очисти мноштво сагрешења наших.
Стихира глас 6.

Данас западна страна весели се моштима твојим красећи се, и ми, слуге
твоје, ове окруживши из душе вапијемо ти: Угодниче Христов и предстатељу
топли, Стефане, немој заћутати молећи се за нас Господу.



Бог је свеприсутан и када то не осећаш

”Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње.” (Књига о Јову 1, 21)


Када смо бебе хришћани, кад смо још почетници, Бог даје своју благодат и осећамо се радосно, пуни ентузијазма и чини нам се да је цео свет наш и да ћемо вером у Бога, увек и до краја живота, са лакоћом прескакати преко сваке препреке. Али како духовно сазревамо, благодат се полако повлачи и Бог нас одваја од свог сталног, благодатног покровитељства. Циљ повременог Божијег ”повлачења” из нашег живота је да нас редовно ставља на испит и провере, које узрокују духовни раст. А заправо се Бог никада не повлачи из нашег живота, већ по Његовом промислу улазимо у периоде када нам се само чини да смо од Њега остављени.
Божије свеприсуство и спознаја, доживљавање Божијег присуства су две различите ствари. Ово прво је чињеница.Ово друго је лични доживљај, осећај. Бог је увек свеприсутан, чак и када ви уопште не доживљавате и не осећате Његову присутност. Божије присуство је тако дубоко да је немогуће мерити га само нашим меоцијама.
Тачно је да Бог жели да ви осећате Његову присутност. Ипак, Њега много више интересује колика је ваша вера у Њега, а мање колико осећате Његово присуство. Вера, поверење и преданост је оно што угађа Богу, а не осећања.
Периоди када се највише тестира ваша вера и када највише учите у којим скривеним кутовима душе можете појачати веру, јесу периоди тешкоћа, периоди када вам се чини да вам се живот распада, а Бога као да нигде нема, па се осећате сасвим Богоостављени.
Управо то се десило праведном Јову. У једном дану је изгубио све – своју породицу, своје имање, све своје послове, своје здравље, буквално све што је поседовао. А онда читамо како у наредних 37 поглавља Бог не говори ни једну реч страдалном Јову. Обараћа му се тек на крају и враћа му умножене благослове.
Како се ви односите према Богу, како Га славите и величате када никако не разумете тешкоће које су вас задесиле, а Бог вам ничим и никако не одговара?  Како остајете повезани са Богом у кризним периодима?  Како држиш своју пажњу и свој погледа на Христа када су ти очи пуне суза?
Реците онако како је Јов учинио; ”Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње.” (Књига о Јову 1, 21)
Реци Богу тачно како се осећаш. Излиј све своје тешкоће и муке пред Њим. Искажи сваку емоцију која те изједа.  И праведни Јов је то учинио кад је рекао; ”Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа својега, нарицати у јаду душе своје.” (Књига о Јову 7, 11)
Јов је узвикивао када се Бог чинио тако далеким и дистанцираним; ”О да бих био као пређашњих месеци , као оних дана када ме Бог чуваше…” (Књига о Јову 29, 2)
Бог може да реши твоју сумњу, твоју љутњу, страх, тугу, збуњеност животним дешавањима и може одговорити на сва твоја питања. На Светој Литургији парче неба силази у наше душе и Бог се побрињава за нас, за наше телесне и душевне болести, за све збуњености и ране које добијамо у свакодневици.

http://svetatrojicaroterdam.com/ 

 Не само да срећа мужа зависи од жене него и развој и раст његовог карактера. Добра жена је благослов Неба, најлепши дар мужу, његов анђео и извор безбројних блага: њен глас је за њега најслађа музика, њен осмех му обасјава дан, њен пољубац је чувар његове верности, њене руке су блазам за његово здравље и цео његов живот, њена вредноћа је залог његовог благостања, њена стидљивост је његов најбољи економ, њене усне његов најбољи саветник, њене груди најмекши јастук на којем се заборављају све бриге, а њене молитве његов адвокат пред Господом.

Света мученица царица Александра Ф. Романова

Света Петка Ђунис

понедељак, 23. новембар 2015.

Sveti Stefan Dečanski

 





Sveti Stefan Dečanski beše sin kralja Milutina, a otac cara Dušana. To čedo pobožne kraljevske porodice, još od najranijeg detinjstva bi vaspitan u hrišćanskoj veri. Preživeo je mnoge nedaće i nevolje, jer po naređenju očevom bio je oslepljen, a kasnije po naređenju svog lakomislenog sina, cara Dušana bi udavljen.
Kada je postao punoletan, oženiše ga kćerkom bugarskog vladara, Marijom i time je dobio na upravu Zetu. Umiljat, dobar, krotak, milosrdan prema sirotinji, car Stefan je uživao veliku ljubav i poštovanje. Oklevetan je kod svog oca Milutina, od svoje maćehe kako sprema zaveru protiv njega. Otac naredi da mu u manastiru Svetog Nikolaja Čudotvorca u Ovče Polju izvade oba oko, ali javi mu se ovaj čudotvorac (Sveti Nikolaj) držeći u svojoj ruci njegove oči i nakon pet godina, koje Stefan provede u sužanjstvu u Carigradu, povrati mu se vid. U znak zahvalnosti, on podiže hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjevekovne arhitekture na tlu srpske države.
Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagougodnošću izazivao je divljenje i monaha i ostalih ljudi. Svoj vek prožive ovaj sveti kralj srpski, kao pravednik i mučenik i tako ga je i skončao, 1336. godine.
Sa Svetim Savom i knezom Lazarom, Sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagodarnijih ličnosti i svetitelja koje dao Srpski narod.
Sedam godina nakon smrti, javi se u snu igumanu manastira Visoki Dečani, te ga oni izvadiše iz groba i pokaza im se telo netruležno iz koga se širilo miro. Pod dejstvom svetih moštiju ovog svetitelja, dešavaju se mnoga čudesa; slepima se vraća vid, hromi, nemi, gluvi, bolesni i raslabljeni isceljuju se dotičući se sa verom svetih moštiju ovog svetog mučenika.
Telo se nalazi i dan danas u kivotu pred ikonostasom u hramu manastira Dečani i čini mnoga čudesa.

Tropar (glas 4):
Carstvo ježe na zemlji dobrje okormljaja stradalče i bagrjanicu nosja, smireno stjažal jesi mudrovanije, niščih posješčaja i svim hljeb razdrobljaja, tjemže prebožestvenaja Trojica carstvija kupno i mučeničestvo vjenec uvjeze tja.

  


Na današnji dan, 1331. godine umro je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina, pod čijom je vladavinom Srbija osigurala premoć na Balkanskom poluostrvu. Posle očeve smrti u borbi za presto nadvladao je brata Konstantina i rođaka Vladislava, sina kralja Dragutina, i krunisan je 1322. u manastiru Žiča. Prethodno je, posle pokušaja da zbaci oca, delimično oslepljen i proteran u Carigrad. Pobedio je 1329. vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i Vizantija sklopile..vojni savez protiv Srbije, ne čekajući napad potukao je Bugare kod Velbužda (danas Ćustendil) 1330. i osigurao prevlast nad Makedonijom, što je učvrstilo Srbiju kao najmoćniju zemlju u ovom delu Evrope. Kao uspomenu na tu bitku podigao je u Metohiji manastir Dečani po kojem je i nazvan Dečanski..








Čudo, Sveti Stefan Dečanski






Knjiga "Stefan Dečanski": Priča o najnesrećnijem srpskom vladaru

Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Svoj život Stefan Dečanski je izmestio u um – u molitvu i kontemplaciju. Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala kao svetog kralja. Iscrpnu biografiju Stefana Dečanskog iz pera luke Mičete objavila je Laguna.
* Piše: Slavoljub Marković

   
Nijednu od mnogobrojnih sudbina srpskih vladara nije pratila takva misterija, dramski naboj i kob, kao što je to bio slučaj sa sudbinom Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji.

Ovim rečima Luka Mičeta, samo godinu dana nakon što je, takodje u izdanju "Lagune", objavio delo "Stefan Nemanja", otvara knjigu "Stefan Dečanski", iscrpnu biografiju najnesrećnijeg srpskog vladara. Upravo se, podvlači autor, na povesti Stefana Dečanskog videlo koliko može biti kratak put od sreće naslednika krune do tragike oslepljenog i prokazanog princa izgnanika – od prestola do gubilišta. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Za smrt Stefanovu se vezuje i legenda o prokletstvu Dušanovih potomaka, ali kasnije i cele srpske države.
   
Sveti mučenik i srpski kralj iz porodice Nemanjića, Stefan Dečanski, imao je - kako konstatuje Luka Mičeta - tu nesreću da vlada između dve kolosalne ličnosti: oca, svetog kralja Milutina, i sina, cara Dušana Silnog. Nastavio je širenje Srbije na račun Vizantije i stvorio od nje najmoćniju silu na Balkanskom poluostrvu.

I, mada je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih vladara, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi iza sebe monumentalno delo kakvi su Visoki Dečani i da se upiše u svetitelje. Podsećamo, Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala kao svetog kralja, a zadužbina mu je manastir Visoki Dečani, u kome počivaju njegove svete mošti, oko kojih su se, prema predanju, odvajkada dešavala mnoga čudesa.

Da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave, zašto je njegova smrt obavijena velom misterije, ali i kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića - samo su neka od pitanja kojima se bavi knjiga Luke Mičete. Posebni tekstovi posvećeni su nastanku kulta Stefana Dečanskog i manastiru Visoki Dečani, a knjigu zatvara hronologija dogadjaja iz 13. i 14. veka. Poslednji medju njima datiran je 1332. godinom, kada je prvi pomen svetosti Stefana Dečanskog posvedočen na jednom dečanskom krstu.

"Doživevši strašnu kaznu Stefan Dečanski sazreva i svoj lični svet gradi iznad, mimo stvarnosti, uveren da od nje ništa dobro nije dobio niti je od nje išta dobro, kako mu se činilo, mogao da očekuje. No ta strašna kazna, oštećuje mu vid ali ne i volju i tvrdu veru hrišćansku. Naprotiv, nedaće su udvajale njegove snage. Svoj život je izmestio u um – u molitvu, u kontemplaciju i čekanje. Bila je to duša ispunjena patnjom, koja je drugačije bila prinuđena da meri protok vremena" - piše Mičeta.



Izvor

Knjiga o Stefanu Dečanskom zbog svega ovoga zavredjuje preporuku.
   

Pravoslavno pojanje - Kanon Stefanu Decanskom

 




субота, 21. новембар 2015.

21. 11. 2015.

 


СРЕЋНА СЛАВА

Божији благослов и заштита св. Архангела Михаила свима који данас славе, а и њиховим породицама и гостима.

Божији благослов и заштита св. Архангела Михаила и онима на планети који ни не знају за данашњу славу. Да Бог да, молитвеном заштитом св Архангела Михаила, да нађу пут спасења у Христу, Сину Божијем...јер нема другог пута спасења душе осим кроз Њега - Христа. Варају се који мисле другачије.


 

Parohija Svetе Trojicе, Roterdam

Свети Арханђел Михаил

Св. Архистратиг Михаил и остале небесне бестелесне Силе.
Божји анђели били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање анђела. Јеретици су свашта погрешно тврдили о анђелима и дан данас то чине.
Неки су  у анђелима видели богове; други и ако их нису сматрали боговима називали су их створитељима целог видљивог света.
Лаодикијски помесни сабор који је био на 4 или 5 година пре Првог Васељенског Сабора 335. год, својим 35. правилом одбацио је поклоњење анђелима као боговима и установио њихово правилно поштовање.
У време  Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (IV в.) установљен је овај празник Архистратига Михаила и анђелски небеских Сила у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру?
Зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било стварење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова анђелских, који су најпре створени. 
Ти чинови су следећи:
  • шестокрили Серафими,
  • многоочити Херувими,
  • богоносни Престоли,
  •  
  • Господства, Хиландарска икона Св Арх. Михаила
  • Силе,
  • Власти,
  • Начала,
  • Архангели и
  • Ангели.
Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил.
Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део анђела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: “Пазимо! стојмо смерно пред Творцем нашим, и не помишљајмо на оно што је противно Богу! Погледајмо каква страдања претрпеше они који заједно с нама беху саздани, и досада заједно с нама беху причасници Божанске светлости! Обратимо пажњу како се они због гордости изненада из светлости сурваше у таму и са висине стропошташе у бездан! Погледајмо како спаде с неба јутарња звезда Даница и разби се на земљи!“
И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: “Свет, Свет, Свет, Господ Саваот, пуни су земља и небо славе Твоје.“
Такво уједињење светих ангела доби назив Сабор ангела, јер они удружено, једнодушно и једногласно славе Оца и Сина и Светога Духа – Свету Тројицу, којој и од нас иловачних нека је слава вавек. Амин.

О АНЂЕЛИМА

Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља.
Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека.
Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и осталих небесних сила бестелесних. Амин.
Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма које из Св. Предања црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила,Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог – Јеремила).
Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода.
Св. Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези.

Сабор св. архистратига Михаила и свих небеских сила
 
 

четвртак, 19. новембар 2015.

Архангел Михаил - Молитва детей

  




Na ovaj dan, bolesni će ozdraviti!


Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.

Foto: Profimedia Foto: Profimedia
 
Arhangel Mihailo je "vođa nebeskih vojski" koji se uvek javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.

Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog". Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.

Prvi među arhangelima Arhangel Mihailo na ikoni predstavlja se kao borac - vojvoda, sa mačem ili kopljem u ruci, a narodno verovanje smatra da on dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas.

Na ikoni se ponekad predstavlja kako je pobedio Denicu, okovao ga verigama i stao mu nogom za vrat. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.

Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave - bolesnik će ozdraviti.

Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme - vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.

Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem,ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.

Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.

"Žito za slavu se ne donosi za sveca već za naše upokojene pretke", objašnjava sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Gligorije Marković, koji nam priča i kako se slavi Aranđelovdan na službi u hramu Svetog Cara Konstantina i Jelene na Voždovcu.


Lisa. rs

VEROVANJA NA ARANĐELOVDAN: Šta se sve može desiti domaćinu koji nije bio dobar vernik!

Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhanđel Mihailo dobi jesenje i zimsko vreme. Vreme zime i zimske teškoće. Govori se da u ovo vreme Arhanđel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima

Sveti Arhangel Mihajlo
Foto: Wikipedia/ Raso mk

Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva sutra slave Sabor svetog Arhangela Mihaila ili Aranđelovdan. Po brojnosti svečara, Aranđelovdan je na drugom mestu slava kod Srba, iza Nikoljdana.

Ovaj dan ustanovljen je kao praznik Arhangela Mihaila u vreme Silvestera Prvog Rimskog (314-335) i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog (326). Izabran je novembar, jer se zna da je Bog stvarao svet na ovaj dan u martu, a kako ima devet činova anđelskih, počasni deveti mesec od marta do novembra posvećen je Arhangelu Mihailu. Arhangel Mihailo je prvi među Anđelima, i vojvoda anđelske, nebeske vojske. Njegovo ime na jevrejskom znači ravan Bogu.
Mnoga su narodna verovanja ο ovom Anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti.
Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhanđel Mihailo dobi jesenje i zimsko vreme. Vreme zime i zimske teškoće. Govori se da u ovo vreme Arhanđel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.


Foto: Wikipedia.org / Rusiana
Foto: Wikipedia.org / Rusiana

Arhangel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim popire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se verje da samo on može oterati vukove.

Prema narodnoj poeziji car Dušan slavio je je svetog arhangela Mihajla tako što je uvek dočekivao goste stojeći, dok mu je anđeo stajao na ramenu.  Jedne godine, da li od umora, ili nemara, on se prevari pa sede, a anđeo se naljuti, udari ga po krilu, i odlete. Predanje kaže da je car nakon toga mesecima pokušavao da se umilostivi arhangelu Mihailu.

Foto: Flickr/archer10 (Dennis)
Foto: Flickr/archer10 (Dennis)

Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne sprema se žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.
Sveti arhangel Mihailo, prisutan ne samo u hrišćanstvu već i u svim religijama, obeležen je crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru SPC.

(Telegraf.rs)

Aranđelovdan - slava svim anđelima


Na dan 21. novembra, proslavlja se Sabor Arhistratiga Mihaila, prvog među anđelima koji je stupio u borbu sa zlim duhom


 Foto: Shutterstock / Nickolay Stanev


Puni naziv ove slave je Sabor Arhistratiga Mihaila i ostalih bestelesnih sila, a u narodu se obično zove Aranđelovdan.
Novembar je određen za praznovanje svetog Aranđela zato što je taj mesec bio deveti, u vreme kad su se meseci brojali od marta, a broj devet odgovara činovima anđelskim kojih ima devet. Ovim praznikom se, zapravo, odaje opšta slava svim anđelima.
Po crkvenom predanju, andjeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog". Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.
Verovanje kaže da taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju - kao putnik ili prosjak. Arhanđel Mihailo je, prema verovanju, "živi svetac".
Uz Nikoljdan i Đurđevdan, ovo je slava koju proslavlja najveći broj porodica u Srbiji.


 

Tko vam uzima energiju?

Naravno, najljepše je kad energiju istodobno dajemo i primamo, no ako vas druženje s nekom osobom čini umornima, iscrpljenima, ako vas ona provocira, vrijeđa ili vam neprimjereno laska, ta je energetska razmjena vjerojatno na vašu štetu. Kad to osvijestite, koraci su laki... osim ako se ne radi o članu obitelji ili šefu, tada će vam trebati puno vježbe

Kako nam neki ljudi uzimaju energiju?

Naši svakodnevni gutači energije prerušeni su u roditelje, muževe, šefove, u agresivnu osobu koju smo sreli u javnom prijevozu. Čak i neke životinje i biljke mogu nam uzimati energiju. Naravno, nekad energiju rado dajemo jer je i dobivamo - reciprocitet postoji. Postoji više načina na koje se netko može "prikvačiti" na nas.
LASKAVAC - promatrat će koji će vas kompliment najviše razveseliti i laskajući će odgovoriti na neko nevažno pitanje gledajući vas u oči sa željom da vas gane. Ako ste puniji, laskavac će vam nježno dotaknuti ruku i reći: "Draga, pa ti si smršavjela", usprkos tome što je očito da niste.
MANIPULATOR - povezuje se na frekvenciju osjećaja krivnje i to s ljudima koji su žrtve, tako da oni u suštini nalaze jedno drugo i svatko dobiva ono što mu treba, manipulator energiju, a žrtva nekoga tko će je mučiti ili joj ukazati milost. "Pa gdje si ti, što se ne javljaš?" tipična je rečenica manipulatora jer ste odmah okrivljeni i morate se braniti.
PROVOKATOR - najopasniji kradljivac energije. On vrijeđa, podcjenjuje i služi se svim sredstvima da žrtvu izbaci iz ravnoteže. Bijes, uvrijeđenost, strah, svaka reakcija kojom je žrtva izbačena iz ravnoteže hrana je za provokatora.

Nakon druženja oni su snažni, a vi slabi. I gladni

Ljudi koji vam uzimaju energiju u većini slučajeva nisu svjesni što rade. Jednostavno su tijekom života naučili da se u nekim situacijama osjećaju dobro i zato ih uvijek iznova izazivaju. Nakon njih osjećaju se puni snage i tako postaju energetski ovisnici. Oni kod žrtve, nakon dobivena energetskog "fiksa", stvaraju osjećaj praznine, iscrpljenosti, slabosti, žrtve dobivaju napadaje gladi ne bi li vratile energiju.
Kad se nađete s osobom koja je pretjerano tajnovita, izgovara nedovršene rečenice, stvara vam stalno osjećaj grižnje savjesti, neprestano vas svojim komentarima provocira, iritira, moguće je da vam oduzima energiju.

Imate izbor

Osvijestite li da se s nekim ljudima osjećate nelagodno, napeto, ako vas ostavljaju u lošem stanju, energetska razmjena s njima je na vašu štetu. Imate izbor toj osobi dopustiti da se hrani vašom životnom energijom ili to prekinuti. Kako? Prvi i najbolji način je neumoljivo je maknuti iz svoga života. Ako to nije moguće (zato što su to često članovi obitelji ili šefovi), vježbajte neutralno stanje.
To podrazumijeva da ne dopustite da se poveže na vašu vibraciju - da ne "padate" na njegove provokacije, laskanje ili osjećaj grižnje savjesti. Vaš će energetski vampir doći po svoju porciju, ali budući da se neće moći prikvačiti na frekvenciju vaše energije, otići će praznih ruku.
Dragana Jovanović, životni vodič
 

понедељак, 16. новембар 2015.

Pismo od Sreće za Vas


Picture   
Zdravo, ja sam - sreća.

Ako čitate ovo pismo, znači da sam već došla do vas. A sada ću početi da prigovaram, jer postoji i razlog! Boli, shvatate li ...

Ja imam dosta godina - sama se ne sjećam koliko. Najvjerovatnije oduvijek postojim. Zato se u meni nakupilo mnogo zapažanja kod čovječanstva. Nikad nijeste pokušali da postavite sebe na moje mjesto? Beskorisno! Veoma je korisno i spoznajno...
Evo svi kažu: "Sreća, sreća ..." jure u potrazi, traže, sanjaju o meni. A ja se, između ostalog, nigdje  i ne krijem! I ne odlazim! Sve vrijeme sam tu i samo čekam da me primijete. Ali kako da me primijete, kad većina i ne pretpostavlja, kako izgledam? To je smiješno, traže, a sami ne znaju šta!

Najčešće, me ne primjećuju, jer me svi na različit način zamišljaju. Za nekoga sam - piroška sa kremom, za nekoga - opštenje sa prirodom, za nekoga - svjetska slava i bogatstvo a za nekoga kada je kod drugog nesreća. Nažalost, i takvi postoje!

Uzgred, takođe nemam određeno mjesto prebivališta, lutam svijetom, tražeći utočište. Rado bih se nastanila kod nekoga, kucam na sva vrata redom, ali me ne puštaju uvijek. Nesreću svi odmah prepoznaju, a mene - iz nekog razloga, ne!

Znam da me mnogi sami traže, ponekad me prosto nosom dodiruju, ali najčešće prolaze mimo mene, ne primjećuju me. Ili ne prepoznaju? Ili možda samo traže tamo gdje nijesam. Na primjer, mnogi traže sreću u braku. Ili u poslu. Ili u djeci. Naravno, ja slijed pratim! A kada se desi da vam oduzmu brak, ili posao, ili djecu, ja ću nestati zajedno sa njima i vi ćete biti nesrećni? To je pogrešno! Sreća je prirodno čovjekovo stanje, tako da znate.

Mnogi prebivaju u prošlosti: "To su, kažu, bila srećna vremena!". A ako se prisjete kako su se tada osjećali - to nije istina! Oni su i tada u ta srećna vremena bili nezadovoljni cijelo vrijeme, za sreću je uvijek nešto nedostajalo. Samo tokom godina su shvatili da sam to bila ja! Da, samo prekasno. Pa sjede, i prepuštaju se sjećanjima.

A drugi maštaju o tome šta im za sreću nedostaje. Nekome stan, nekome auto, nekome milion dolara, nekome idealna ljubav. Pa, ja ću vam reći, čovjeku uvijek nešto, nedostaje! Date mu odmah sve ono što je tražio, nedelju ili dve, će se radovati, a potom se privikne i ponovo počne da želi nešto, da bi mu potpuna sreća došla.

 Oh, teško je mene sa vama ljudima! Koliko ste oko mene svakakvih besmislica nagomilali! "Sreća - je biti potreban ljudima". Iako je lijepo rečeno, to nije istina. Potreban ljudima: A sebi? I podijelite sebe, zrno po zrno, a sreću ne spoznate. Brinuti o drugima je - dobro, ali i sebe ne treba zaboraviti! Kada je sreća u vama, tada se oko vas svjetlost sreće širi! Toliko da već možete da me darujete???

Ili: "Moja sreća je u djeci.". Porasla djeca, stvorili svoje porodice, gnijezdo savili, a majčica stalno bdi nad njima, miješa se, vrijeđa što je otišla u drugi plan. Zašto? Zato što sam sa djecom i ja otišla, jer me je ona od početka u njima smjestila. A kako se sada osjeća, bez te sreće? Zato i kažem - prava sreća ne smije da zavisi ni od koga...

Još govore: "Ne bi bilo sreće, da nesreća nije pomogla.". Ali, o čemu to vi ljudi? Zašto treba obavezno da se ciglom po glavi lupite, da bi shvatili, da je to bila sreća, bila je, a vi je nijeste primijetili?

Ne ljutite se što prigovaram, već sam vas upozorila da mi je dogorelo: Bolje poslušajte, svoju sreću, uvidite, šta je korisno i primite k znanju.

Kad bi samo znali, koliko često ja stojim uz uzglavlje, kada čovjek već odlazi, a suze naviru! Tek tada shvata, da je to bila ona - sreća, dešava se da je previdio, nije vidio, nije primijetio!

 Evo penje se čovjek na planinu, na sami vrh, penje se, zadihan, prsti krvlju obliveni. A zbog čega? Da bi se popeo na vrh i osjetio sreću! Pa, za mene, to je srećan trenutak! Polet duše! A onda, ipak će morati ponovo da ide. Da se spusti da bi se ponovo popeo. Vječna potraga za srećom ... A nikada vam nije palo na pamet, ljudi, da dok se negdje penjete, ja sam vam iza leđa, u ruksaku! Ili džepu. Ili samo letim blizu, šapućući: "Stani, prijatelju! Pogledaj sa svih strana! Ja sam ovdje, tvoja sreća. ". Ali, to - malo ko čuje...

 Otkriću vam svoju glavnu tajnu: Ja sam vezana za vrijeme. Nema me u prošlosti - to su samo srećne slike. I u budućnosti me nema - to su samo slatki snovi. Ja sam uvijek u sadašnjosti! Jeste li čuli pjesmu: "Postoji samo tren, za njega se drži"? Evo, ovo je upravo o meni! Svaki vaš trenutak je sreća. Naravno, ako u tom trenutku nijeste otišli u prošlost ili budućnost. Zbog prošlosti obično žale, zbog budućnosti - brinu. A tamo gdje je žaljenje ili briga, ja ne živim - mi nijesmo kompatibilni, šta se tu može!

Evo šta ću vam reći! Ako čitate sada ovo moje pismo - onda imate oči i one vide. Zar to nije sreća? Ako ste slijepi, a neko vam je pročitao pismo naglas - znači da imate prijatelja! Kakva sreća! Disati, hodati, voljeti, gledati, osjeti i mirisati - da sve je to sreća! Žuto lišće poletjelo - ljepota, sreća! Snijeg pao na zemlju - svijetlo, čisto, sreća! Potoci potekli, trava nikla - zar to nije sreća? A kada su jagode i pečurke porasle i u rijeci se može kupati - to je prosto uživanje!

Samo vas jedno molim, ljudi: ne držite se za mene! Ne hvatajte me za krila! Ja se krećem, letim! Ako me lišite leta, ja ću se pretvoriti u uspomenu. Kako taj osušeni list, koji je vaša baka 1968. godine donijela iz Jevpatorja. Naravno, on dušu raduje, ali kada je to bilo! Bolje se prisjetite: " Srećni sati se ne gledaju!". A zašto? Jer je u njihovom svakom trenutku - sreća, zašto bi gledali na sat? Nema ni prošlosti, ni budućnosti u njima, postoji samo trenutak!

Uopšte, obraćam se vama, ljudi: Pusti me unutra, umorila sam se od lutanja po svijetu bez doma. Pustite da živimo po zakonu: "Čovjek je sam vlasnik svoje sreće!". Ja samo o tome i sanjam, da nekome dođem i da ga usrećim do kraja života. Samo se zaustavite na trenutak, zaustavite svoj vječni bijeg, pogledajte okolo - i odmah ćete me vidjeti.

Ako želite kažite o meni vašim prijateljima, onima koji su vam posebno dragi. Neka i oni čuju moj očajnički krik! Vi ćete učiniti dobro djelo, a oni će se obradovati. A  onda, gledaš, osluškuješ, osmatraš ... i mene na kraju primijetiš.   
Neka bude sreća sa svima nama! :)

Autor - Irina Konstantinova Seminova
Izvor: http://www.elfikarussian.ru/pismo-schastya/

Prevod: Beba Mur

ПИСЬМО СЧАСТЬЯ


   

Здравствуйте, я – Счастье.
Если вы читаете это письмо – значит, я к вам уже пришло. И сейчас начну ворчать, потому что есть о чем! Наболело, понимаешь ли…
Мне очень много лет – я и само не помню, сколько. Наверное, я было всегда. Поэтому у меня накопилась масса наблюдений за человечеством. Никогда не пытались поставить себя на мое место? А зря! Очень полезно и познавательно…
Вот все говорят: «счастье, счастье…». Мечутся, ищут, мечтают обо мне. А я, между прочим, никуда и не пряталось! И не убегало! Я все время нахожусь рядом и только и жду, чтобы меня заметили. Но как меня заметят, если большинство и не представляет, как я выгляжу? Вот ведь забавно: ищут, сами не зная что!
Чаще всего меня не замечают, потому что все меня по-своему представляют. Для кого-то я – пирожное с кремом, для кого-то – общение с природой, для иных – мировая слава, а кому-то счастье, когда у другого беда. И такие есть!
Кстати, определенного места жительства у меня тоже нет, я брожу по свету, как вечный жид Агасфер, ищу пристанища.  Рад бы поселиться у кого-то, стучусь во все двери подряд, но не всегда меня впускают.  Вот Несчастье все сразу как-то узнают, а меня – почему-то нет!
Знаю, что многие меня сами ищут, иной раз просто на меня носом натыкаются, но чаще всего обычно проходят мимо, не замечая. Или не узнавая? А может быть, просто ищут не там. Например, многие ищут счастья в Браке. Или в Работе. Или в Детях. Нет, разумеется, я там тоже присутствую! Но тогда получается, что если отнять у вас Брак, или Работу, или Детей, я исчезну вместе с ними. И вы будете несчастны… А это неправильно! Счастье – естественное состояние человека, чтоб вы знали…
Вот многие сидят, прошлое перебирают: «Вот, дескать, были счастливые времена!». А если вспомнить, как они себя тогда вели – так ведь неправда это! Они и в те счастливые времена всё чем-то недовольны были, все время им для счастья чего-то не хватало. Только с годами поняли, что это я и было! Да только поздно… Ну и сидят, воспоминаниям предаются.
А другие все мечтают, чего им для счастья не хватает. Кому квартиры, кому машины, кому миллиона долларов, кому идеальной любви. Ну так я вам скажу: человеку всегда чего-нибудь, да не хватает! Дай ему немедленно все, что он там просит, он недельку-другую  порадуется, а потом привыкнет и снова начнет желать чего-нибудь, чтоб полное, значит, счастье пришло.
Ох, и сложно мне с вами, люди! Сколько ж вы вокруг меня всякой чепухи нагородили! «Счастье – это быть нужным людям». Вроде и красиво сказано, а есть в этом неправильность. Нужным людям… А себе? Так и раздадите себя по зернышку, а счастья не узнаете… О других заботиться – хорошо, но и о себе забывать не следует! Когда в вас Счатье, тогда и вокруг вас свет счастья разливается! Это скольким же вы подарить меня сможете???
Или вот «Мое счастье – в детях». Выросли детки, свои семьи создали, гнезда свили… А мамаша все лезет к ним, вмешивается, обижается, что ее отодвигают на второй план. Почему? А потому что с детьми и я ушло, она ж меня изначально в них поселила. А как же ей теперь, без счастья-то?  Вот я и говорю – собственное счастье должно быть, ни от кого не зависящее…
А то еще говорят: «Не было бы счастья, да несчастье помогло». Да что ж вы, люди? Почему вас обязательно надо кирпичом по башке шарахнуть, чтобы вы задумались, что счастье-то было, было, да вы не замечали?
Да не обижайтесь вы, что разворчалось, я ж сразу предупредил, наболело… Вы лучше послушайте меня, свое Счастье, глядишь, что полезное и возьмете на заметку.
Если б вы знали, как часто я стою у изголовья, когда человек уж уходит, и слезы наворачиваются! Ведь только тогда понимает, что было оно, счастье, было, да проморгал, не разглядел, не заметил!
Вот лезет человек на гору, к самой вершине, карабкается, пыхтит, пальцы в кровь сбивает. А все для чего? Чтобы встать на вершине и ощутить счастье! Ну, меня, то есть. Счастливый миг! Полет души! Но ведь потом-то ему все равно дальше идти придется. Спускаться, чтобы снова карабкаться. Вечна погоня за счастьем… И невдомек вам, люди, что пока вы лезете куда-то, я у вас за спиной, в рюкзаке сижу. Или в кармане. Или просто рядом лечу, шепчу: «Остановись, друг! Посмотри по сторонам! Я вот оно, твое Счастье!». Но куда там – мало кто слышит…
Я вам открою мой главный секрет: я привязано ко времени. Меня нет в прошлом – это уже просто счастливые картинки. И в будущем меня нет – это только сладкие мечты. Я всегда в настоящем! Песню слышали – «Есть только миг, за него и держись…»? Вот, это как раз про меня! Каждый ваш миг – счастье. Конечно, если вы в этот момент не свалились в прошлое или будущее. О прошлом обычно сожалеют, о будущем – тревожатся. А там где сожаления или тревоги, я не живу – несовместимы мы, что ж поделаешь!
Я вам вот что скажу! Если вы сейчас читаете мое письмо – значит, у вас есть глаза, и они видят. Это ли не счастье? Если вы незрячий, но вам кто-то прочитал письмо вслух – да у вас же есть друг! Какое счастье! Дышать, ходить, любить, смотреть, осязать и обонять – да все счастье! Листья желтые полетели – красота, счастье! Снег на землю упал – светло, чисто, счастье!  Ручьи потекли, травка пробивается – ну разве не счастье? А уж когда ягоды, грибы пошли и в речке искупаться можно – да просто восторг!
Я вас об одном прошу, люди: не держите меня! Не хватайте за крылья! Я ж подвижное, летучее! Если меня полета лишить, то я превращусь в воспоминание. Как тот засушенный листочек, что ваша бабушка в 1968 году из Евпатории привезла. Оно, конечно, душу радует, но это ж когда было! Вы лучше вспомните: «Счастливые часов не наблюдают!». А почему? Да потому что у них каждый миг – счастье, чего им на часы смотреть? Нет у них ни прошлого, ни будущего, а есть только миг!
В общем, обращаюсь я к вам, люди! Впустите меня… Устало я скитаться по свету без приюта. Давайте будем жить по закону: «Человек – сам хозяин своего Счастья!». Я ж только об этом и мечтаю, чтобы к кому-нибудь прийти и осчастливить его на всю жизнь. Вы просто хоть на мгновение остановитесь, прекратите свой вечный бег, оглянитесь кругом – и сразу меня увидите.
Если вы прочитали это Письмо Счастья, разошлите его пяти друзьям!  Тем, кто вам особенно дорог. Пусть они тоже мой отчаянный крик услышат! И вы доброе дело сделаете, и они порадуются. А там, глядишь, и прислушаются, и всмотрятся… И меня, наконец, заметят.
И будет нам всем Счастье!

Автор: Эльфика

Извор