субота, 21. јун 2014.

10 mjesta na kojima nesretni ljudi traže sreću





Najispunjeniji trenuci u životu dolaze kad napokon nađemo hrabrosti da otpustimo ono što ne možemo promijeniti. A kad nam život daje sve razloge da budemo negativni, potrebno je naći razloga da budemo pozitivni, jer uvijek postoji nešto što je vrijedno našeg osmjeha. Kad su ljudi nesretni, to je obično iz razloga što sreću traže na pogrešnom mjestu. Činjenica je da dokle god imamo materijalna stremljenja, savršenu sreću nije moguće pronaći, ali je moguće napraviti korake koji nas vode bliže našoj istinskoj sreći.
Ali ako zaista želite biti nesretni, sreću ćete tražiti:

1. U fantaziji o lagodnom životu

Život je težak, ali vi ste jači. Bol vas čini snažnijima. Suočavanje sa strahovima vas čini hrabrijima. Pogreške i slomljeno srce vas čine mudrijima. Ponekad stvari trebaju krenuti vrlo pogrešno da bi naposljetku postale ispravne. Ponekad trebate proći kroz najgore da biste došli do najboljega.
Vaše putovanje nije osmišljeno da bude lagano, ono je osmišljeno da bude vrijedno. Ako nema borbe nema ni rasta. Nije bitno što vam se dogodilo ili što ste učinili – ono što je bitno je što ste odlučili biti odsad pa nadalje. Prihvatite okolnosti, učite iz njih i nastavite dalje. Otpuštanje nečega je često korak naprijed. Ponekad je potrebno napustiti ono što ste mislili da želite pronaći kako biste pronašli ono što vam je zaista potrebno i što ste zaslužili.

2. U prošlosti koja više ne postoji

Vi se mijenjate. Svijet i svemir oko vas se mijenjaju. Samo zato što je nešto bilo ispravno u prošlosti ne znači je još uvijek ispravno. To može biti veza, posao, dom, navika itd. Napuštanje nečega ne znači uvijek da ste slabi – to jednostavno znači da ste dovoljno snažni i pametni da napustite staro kako biste napravili prostora za novo. Ne zabrinjavajte se oko vrata koja su se iza vas zatvorila. Nova se vrata otvaraju svakog trenutka i vidjet ćete ih ukoliko se nastavite kretati naprijed.
Kao što je Dalai Lama jednom rekao: “Novi način razmišljanja je postalo neophodno stanje za odgovoran život i djelovanje. Ako zadržavamo zastarjele vrijednosti i uvjerenja, rascjepkana svijest i duh koji je usmjeren samo na sebe će se nastaviti držati za zastarjele ciljeve i ponašanje.”

3. U budućnosti koja nije izvjesna

Prečesto trošimo svoju energiju zaglavljeni u labirintu života, razmišljajući o tome kako ćemo jednog dana pobjeći i kako će to biti dobro. Takva imaginarna budućnost nas drži da idemo dalje, ili barem tako izgleda. Ali mi nikada nećemo pobjeći. Mi jednostavno koristimo misli o budućnosti kako bi pobjegli od sadašnjosti, iznova i iznova, dok ne dođemo do kraja svog života bez da smo ikad zaista živjeli.
Mahatma Gandhi je jednom rekao:”Budućnost ovisi o onome što napravite danas.” Nema ništa bliže istini. Napravite nešto danas! Budućnost ne možete zaustaviti. Ne možete premotati u prošlost. Jedini način za život je da pritisnite tipku ‘play’ za pokretanje. Pritisnite ‘play’! Sat još uvijek otkucava – sati prolaze. Prošlost se povećava, budućnost se smanjuje, mogućnosti se smanjuju,  a žaljenja se gomilaju…, ali samo ako oklijevate prihvatiti i uživati svoj život upravo sad dok ga živite.

4. U svojim izgovorima za oklijevanje

Najbolja stvar koju možete učiniti za sebe je da prestanete govoriti “Volio bih”, i da počnete govoriti “Ja ću”, i onda odete napraviti nešto glede toga. Potrebno je probuditi se jednog jutra (danas?) i odlučiti da se više ne želite tako osjećati, nikad više. I onda napravite promjenu, jednostavno tako.
Dok hodate životnim putem, sreća se događa kad spremnost sretne priliku. Prilika pleše samo s onim koji su već na plesnom podiju.
Ako za nešto ne postoji prostor u vašem danu, to se vjerojatno neće ni dogoditi u vašem životu. Znanje o nečemu nije dovoljno – potrebno ga je primijeniti. Htjeti nije dovoljno – potrebno je djelovati. Ako trenutno možete napraviti samo malo, napravite to. Vrijednost koja se gradi kroz vrijeme, u malim razmjerima, često ispadne vrijednost koja traje jako dugo. Radeći nešto, čak i ako je to jako malo, je neizmjerno produktivnije nego da ne radite ništa.

5. U svojoj super udobnoj zoni komfora

Možete se osjećati ugodno brćkajući se u plićaku malog jezera na koje ste navikli, ali ako ne rastegnete svoju zonu komfora i ne krenete prema obližnjim valovima, nikada neće otkriti ljepotu i beskrajnost oceana – nikada nećete znati niti da postoji. Držeći se samo za ono što je ugodno može biti ključni razlog zašto osjećate da u vašem životu nešto nedostaje.
Zapamtite, samo zato što se otisnete u svijet ne znači da se ne možete vratiti doma kad god to poželite. U redu je vratiti se tamo odakle ste počeli, ali nije u redu nikad ne otići.

6. U materijalnim posjedima koji im nisu potrebni

Nikad ne možete imati dovoljno onoga što vam nije potrebno da biste bili sretni. Razmislite o tome. Lijepo je imati novca i stvari koje novac može kupiti, ali je vrlo važno pobrinuti se da ne zaboravite na neprocjenjive stvari koje novac ne može kupiti. Ne treba vam puno novca da biste živjeli bogat život. Vrijednost dobrih prijatelja, obitelji u kojoj njegujete ljubav i društva kvalitetnih ljudi se mjeri u zlatu. Najmanje stvari vrijede najviše… poput dugačkog zagrljaja, figurativnog ili doslovnog, u pravo vrijeme.
Umjesto da se toliko pažljivo fokusirate na ono što želite imati, uzmite u obzir stvari koje možete napustiti. Riješite se suvišne prtljage, otpustite svoj teret i osjetite kako vas težina napušta. Toliko stvari za koje mislite da su vam potrebne, zapravo vam nisu potrebne, vi ih jednostavno želite imati. A kako se vaše želje smanjuju, vaša se sloboda i obilje povećavaju. Prkosite svojim impulsima i oslobodite se bespotrebnih potreba.

7. U prevelikom posvećivanju jednoj dobroj stvari

Kao što je Oscar Wilde jednom rekao: “Sa svime umjereno, ukljućujući i umjerenost.”
Prejedanje vas čini pretilim. Velika rastrošnost vas čini novčano siromašnim. Ako previše radite, vaša je obitelj kod kuće sama i nedostajete joj. Previše igre ostavlja važan posao nedovršenim itd. Sreća ovisi o pravilnoj raspodjeli primjene vaših pozitivnih resursa gladnim dijelovima života. Da pojednostavimo – dugoročna sreća se nikad ne nalazi u samo jednoj dobroj stvari, ona je kombinacija, ona je balansirani stil života.

8. U pogrešnim vezama

Znajte da je manje važno imati puno veza, a više važno imati kvalitetne veze. Provodite vrijeme s ljudima koji vas čine boljom osobom. Okružite se s onima koji će vas uzdignuti. Bit ćete veliki onoliko koliko su ljudi oko vas i stoga budite hrabri otpustiti one koji vas spuštaju. Pronađite ljude koji vas poštuju onoliko koliko vi poštujete njih. Njegujte odnose samo s onima koji su sretni i ponosni što vas imaju u svojim životima.
Vi to zaslužujete. Nemojte raditi kompromise.

9. U odobravanju onih koji nisu bitni

Zadržite svoje dostojanstvo i uvijek budite iskreni prema sebi. Ne možete dopustiti drugima da vam govore tko ste vi. To trebate odlučiti sami.
Uvijek će postojati ljudi koji vas odobravaju i oni koji vas ne odobravaju – način na koji izgledate, način na koji govorite, stvari koje su vam bitne, stilove koje volite, glazbu koju slušate itd. Ali istina je kako je mišljenje tih ljudi potpuno nebitno. O vama ovisi hoćete li im dopustiti da vam pokvare dan ili ćete odlučiti zauzeti se za sebe i prihvatiti se onakvima kakvi jeste. Samo budite iskreni i dajte sve od sebe. Ako to nekome nije dovoljno, sigurno će biti nekom drugome. Vi niste tu da biste svakome udovoljili. Budite ljubazni, budite svoji i pravi će vas ljudi pronaći.

10. U igri okrivljavanja

Sigmund Freud je jednom rekao, “Većina ljudi zapravo ne želi slobodu, jer sloboda uključuje odgovornost, a većina ljudi se boji odgovornosti.” Nemojte to biti vi. Ako krivite druge za ono kroz što prolazite, poričete svoju odgovornost – predajete svu svoju snagu tom dijelu vašeg života.
U stvarnosti, cijena sreće i uzvišenosti je – odgovornost. Nitko drugi nije odgovoran za vas. Vi imate potpunu kontrolu nad svojim životom dokle god ga prihvaćate kao svojeg. Možda ste načuli kako je potrebno kriviti roditelje, učitelje, mentore, javno školstvo, vladu itd… ali nikad ne treba kriviti sebe, zar ne!? Jednostavno nikada nije vaša greška… POGREŠNO! Uvijek je vaša greška, jer ako se želite promijeniti – ako želite rasti i krenuti korak naprijed sa svojim životom – jedina osoba koja to može napraviti ste VI.  

 Izvor http://atma.hr/

четвртак, 19. јун 2014.

„Православље живот вечни“

Пре него ли те снађе невоља моли се Богу, и у време туге наћи ћеш Га и чуће те.
Свети Исак Сирин

ChristBlessing 8 x 10

среда, 18. јун 2014.

Tri tačke ...



Najteže je biti poseban sa nekim ko te ne smatra posebnim. Najteže je osećati se dobro sa nekim ko te ne poštuje, i sve tvoje, sve što si uradio, dovodi u pitanje. Sa nekim ko, u samom startu, obesmisli svaki tvoj pokret, svaku tvoju reč, i tako svaki dan, i tako uvek.
I umesto da radiš na sebi, da se uzdigneš i nastaviš dalje, po svom, ti se večito vraćaš nastojeći da mu udovoljiš, i objasniš nešto što ne želi da razume.
Taj neko može da ti bude otac, brat, prijatelj...
Taj neko može da bude bilo ko, neko ko je već godinama sastavni deo tvog života, i samim tim ima pravo na tvoj život i tvoje odluke...
Najteža je ta ljudska borba sa ljudima oko sebe, ne sa strancima, ne čak ni sa neprijateljima, već sa svojima, sa onima koji te okružuju, sa ljudima koji znaju i najbolje, i najgore o tebi. Pritom ovo najbolje retko ističu, a ovog najgoreg se dosledno drže i mašu njime kada zatreba.
Najteža je borba sa onima koje gledaš svaki dan, sa onima koji imaju ključeve od tvog srca, i vrlo lako mogu da ih upotrebe igrajući na kartu tvojih slabosti...
U stvari, ne moraju ni da se mešaju, mogu i da podrže, sasvim je dovoljno što znaš njihove stavove, njihove ranije reakcije i odnos prema tebi, i to je dovoljno da te uvek iznova, i iznova, sputavaju i obeshrabre.
Najgore je obezvređivanje, nemogućnost čoveka da nametne svoju priču, da izrazi sebe, i večito prilagođavanje većini koja sprovodi svoja bezlična pravila...
Kako pričati kada znaš da će sve što kažeš izazvati podsmeh?
Kako pevati kada znaš da neko ne veruje u tvoj glas?
Kako se radovati kada znaš da nekoga vređa tvoja radost?
Definitivno treba staviti tačku i otići, ali kako kada uvek, u svemu, stavljaš tri tačke.
Kako u ovom životu, tako i u ovom tekstu...

Izvor Stefan Simic

недеља, 15. јун 2014.

TAJNA MAGNETA SRCA



Ako želite da druga osoba otvori svoje srce otvorite i vi svoje.
Ona ne može da uradi ništa što vi ne možete da uradite.
Ona je vaše ogledalo.
Čak i ako bi ona prva to uradila, vi to ne biste mogli da osjetite ako niste otvorili svoje srce.
Ako želite da s nekim poboljšate odnos, poboljšajte odnos sa samim sobom.
Ako želite da osjetite više povjerenja, vjerujte sebi više.
Ako želite da osjetite više ljubavi, volite sebe više.
Ako tražite sigurnost, pružite sami sebi sigurnost.
Ako želite da se bolje ophode prema vama, ophodite se sami bolje prema sebi.
Ako želite da doživite bogatstvo, darujte sebi prvo punoću.
Za to vam nije potreban novac, samo odgovarajuće usmjerenje vašeg opažanja.
Ako čeznete za novim poticajima, slobodom i avanturom, uradite to sami.
Počnite s malim, a onda će veće doći samo.
Ako ne želite da vas varaju, obratite pažnju da li sami sebe negdje varate.
Ako želite da budete poštovani, poštujte sami sebe.
Ako želite da imate veću slobodu odlučivanja, a ne dobijate je, odlučujte ipak sami.
Šta god da tražite:
budite to prvo sami, a ako vam to pričinjava zadovoljstvo, vi to onda kasnije dajte i drugima.
Tada će vam se sve to na kraju vratiti zato što djeluje kao vaš magnet.
Ruediger Schache

Izvor  http://www.savjetnikuspjeha.com/

18 ŽIVOTNIH PRILIKA KOJE NEMOJTE PROPUSTITI

 
Često upadnemo u zamku pukog preživljavanja i nalazimo izgovore zašto zaista ne živimo. Život nam otvara mnoge prilike za ostvarenje naših snova i kaže se da nam zapravo nudi onoliko prilika koliko ih mi želimo. Kako odrastamo i starimo, često žalimo za tim propuštenim prilikama. U životu je potrebno vjerovati u sebe, riskirati, gubiti i pronalaziti sreću, učiti iz iskustva, cijeniti sjećanja i spoznati kako je svaki korak važan. Ali potrebno je biti spreman napraviti korak. Dajte sebi priliku!
Evo nekoliko prilika u životu koje svakako nemojte propustiti.
  1. Vjerovati svojoj intuiciji. – Život je prekratak da biste čekali. Svaki dan je nova prilika da promjenite svoj život. Svako veliko dostignuće počinje s odlukom za započinjanje. Vjerujte onom malom glasu unutar vas koji kaže “Što bi bilo kad bi…”, i onda učinite to. Dajte sebi fer priliku. Bit ćete iznenađeni koliko puta taj “Što bi bilo kad bi…” uspije. I ne, niste obavezni uvijek uspijeti. Ali ste obavezni nastaviti pokušavati – dajte sve od sebe svaki dan – i svaki dan ćete biti bolji od jučer.
  2. Vjerovati u svoje sposobnosti. – U sebi imate sve što vam je potrebno da postanete najbolja verzija sebe. Vjerujte da možete. Vjerujte da ste sposobni ići još dalje i uložiti još više energije. Vjerujte da ste dovoljno mladi, dovoljno stari, dovoljno pametni i dovoljno snažni za postizanje svojih ciljeva. Ne dopustite da vas predrasude zaustave u nadilaženju samog sebe. I svakako ne dajte se zastraniti od ljudi koji su sami takvi.
  3. Gledati strahu u oči. – Često je teško izrasti u najboljeg sebe, ali je tragedija dopustiti laži straha da vas zaustavi. Odmah prihvatite kako strah ne postoji nigdje osim u vašoj glavi. Budite hrabri. Slijedite svoje snove i ciljeve. Ne dajte da vam strah ukrade sadašnjost i odlučuje o vašoj budućnosti. Hrabrost nije odsustvo straha već spoznaja kako je nešto drugo daleko važnije od njega.
  4. Napraviti korak naprijed već danas. – Jednog će dana vaš život u ovom tijelu prestati. Oprostite što smo dramatični, ali to je istina. Pitanje je: “Jeste li odlučili živjeti upravo sada?” Uzmite trenutak i razmislite o tome. Život ne počinje kad vam se poklope svi vaši preduvjeti. Ovo je vaše vrijeme. Život je odvija upravo sad. Napravite nešto glede toga. Ne trošite život čekajući.
  5. Staviti vaše ciljeve kao prioritet. – Ako želite živjeti sretan, ispunjen život, vežite se za smislene ciljeve, nemojte biti vezani samo uz ljude i stvari. Nikada nemojte odustati od nečega što vam je važno. Ne zato što imate sutra kako biste ponovo pokušali, već zato što možda i nećete imati sutra. Ovaj život je često kraći nego što mislimo da jest. Nek vam danas bude bitan dan, ne dopustite da vam samo prođe. Napravite samo jedan mali korak dnevno. Svaki dan si zadajte jedan mali cilj, a na kraju dana stavite na njega kvačicu.
  6. Raditi marljivo čak i kad vam je teško. – Osobni rast u svim aspektima života je spor i postojan proces. Ne može se požurivati. Potrebno je na njemu raditi postepeno svaki dan. Ima dovoljno vremena da budete ono što želite biti u životu. Nemojte se pomiriti s manje nego što mislite da možete. Unatoč borbama s kojima ćete se neizbježno suočiti na putu, nikad ne odustajte od sebe. Vi ste hrabriji nego što vjerujete, jači nego što se činite, pametniji nego što mislite i dva puta sposobniji nego što ste ikada zamišljali. Samo nastavite dalje.
  7. Održavati svoje standarde. – Zastrašujuće je pretvarati se da je prvorazredno nešto što je drugorazredno. Pretvarati se da vam ljubav i poštovanje nisu potrebni iako znate da jesu. Lagati sebe govoreći da je sve u redu, kad nije. Ili se uvjeravati da vam se sviđa vaš posao kada prokleto dobro znate da ste sposobni za puno bolje. Zaključak – volite se dovoljno da nikada ne snižavate svoje standarde iz pogrešnih razloga.
  8. Biti uporan nakon odbijanja ili neuspjeha. – Kada vam nešto dobro ne uspije, to često znači da ste preusmjereni na nešto bolje. Budite strpljivi. Budite pozitivni. I zapamtite, bez obzira koliko ćete grešaka napraviti ili kako sporo napredujete, vi ste još uvijek daleko ispred onih koji ne pokušavaju.
  9. Prihvatiti vlasništvo nad svojom situacijom. – Čak i kad stvari idu loše, budite vlasnik te situacije! Ako se borite na poslu kojeg ne volite, gledajte to ovako: ti odabireš zarađivati na taj način kako bi otplatio svoju hipoteku, održavao svoju obitelj i oživio svoje snove. Nemojte se opirati; posjedujte – tu se nalazi vaša snaga. Ako ste u vezi koja uzrokuje bol, vi odabirete biti u njoj. Možda će vas dovesti do bitnog rasta ili dubljeg razumijevanja ljubavi. Ili možda ne. Ali vi ste ti koji odabiru biti u takvoj vezi ili izvan nje, upravo sada. Bez obzira što odaberete, budite vlasnik svog izbora – to je mjesto gdje se nalazi vaša snaga.
  10. Svejedno se nasmijati. - Nemojte dopustiti da vam jedan loš trenutak uništi dan. Mislite o tome kao o lošoj minuti, a ne o lošem danu i bit ćete u redu. Stres počinje kada je vaš popis briga veći od vašeg ​​popisa zahvalnosti. Sreća počinje kada je vaš popis zahvalnosti duži od popisa briga. Nađite nešto čemu ste zahvalni danas. Cijenite ono što imate. Budite zahvalni na malim stvarima koje u životu znače puno.
  11. Biti iskreno ljubazan prema svima. – Ljubaznost u riječima stvara samopouzdanje i motivaciju. Ljubaznost u razmišljanju stvara pozitivnost i mogućnost. Ljubaznost u davanju stvara snagu i ljubav. Kroz ljubaznost imate mogućnost napraviti velike promjene u svakom životu kojeg dotaknete, uključujući i svoj. Kada vodite nekoga tko je izgubljen i zbunjen, kada držite nekoga tko je tužan ili oplakuje, kada zagrlite nekoga tko je izgubio svu nadu, vi ćete također osjećati ozdravljenje i snagu. Stoga, pružite malo dobrote gdje možete, jer takve male stvari, kada se skupe, mijenjaju svijet.
  12. Pomagati drugima da poboljšaju svoj život. – Vaš je utjecaj uvijek moćniji od vas. Ništa ne traje tako dugo kao što je sjećanje. U konačnici samo su nematerijalne stvari, vjerovanja i osjećaji ti koji traju. Kamen puca. Drvo trune. Koža umire. No, velike misli, vaša iskustva, i nadahnjujuće priče… žive vječno. Ako možete promijeniti način na koji ljudi razmišljaju i osjećaju, način na koji oni vide sebe i način na koji oni tumače svijet, to znači da možete promijeniti način na koji žive svoje živote i kako utječu na druge. To je najtrajnija stvar koju možete napraviti.
  13. Živjeti časno i s integritetom. – Integritet znači odabirati svoje djelovanje na temelju moralnih vrijednosti, a ne zbog osobne koristi. To znači živjeti časno. Potrebno je raditi pravu stvar, bez obzira na sve, čak i kada nitko neće znati jeste li je učinili ili ne. Na kraju dana, vaš ugled je ono što drugi ljudi znaju o vama. Vaša čast je ono što vi znate o sebi.
  14. Biti čudan na svoj način. – Svi smo mi čudni. Život je čudan. Kad naiđemo na takvu čudnu jedinstvenost u svijetu koji nas tjera da naporno radimo, to nazivamo strašću. Kad pronađemo nekoga čija je čudnovata neobičnost kompatibilna s našima, to zovemo ljubav. A ako odzumiramo svoj pogled dovoljno daleko, tako da možemo vidjeti kako svi čudni ljudi svijeta rade svoju stvar, shvatit ćemo da biti čudan i nije toliko čudno. To je ljudska priroda.
  15. Otvoriti se ljubavi. – Vaš najveći zadatak nije pronaći ljubav, već otkriti i ukloniti sve barijere u sebi koje ste izgradili protiv nje. Čak i kada se bojite, imajte povjerenja – držite svoje srce i um širom otvorene. Mir nije odsustvo problema, već prisutnost ljubavi. Kako pronalazite dobro koje postoji u drugima i u situacijama, otkrivate ljubav koja postoji u vama.
  16. Zatvoriti vrata starim pričama. – Držati se onoga što više ne postoji, mnoge od nas sputava u osobnom rastu. Neki od nas provode većinu svog života prepričavajući prošlost i dozvoljavajući joj da utječe na sadašnjosti. Nemojte gubiti vrijeme pokušavajući živjeti u nekom drugom vremenu i prostoru. Otpustite! Potrebno je prihvatiti kraj nečega kako biste počeli graditi nešto novo. Stoga, zatvorite neka stara vrata već danas. Ne zbog ponosa, nesposobnosti ili egoizma, već jednostavno zato što ste kroz svaka od njih već prošli u prošlosti i spoznali da ne vode ničem vama vrijednom.
  17. Uzeti si vremena da jednostavno budete tamo gdje jeste. – Uvijek će vam nešto nedostajati. Vi jednostavno ne možete imati sve. Tako će vam se uvijek činiti kako se nešto divno događa tamo negdje drugdje. Pustite to i shvatite da imate sve upravo sada. Najbolje u životu nije tamo negdje drugdje, već upravo tu gdje jeste u ovom trenutku. Potrebno je prihvatiti da neke stvari nikada neće biti vaše i naučiti cijeniti stvari koje su samo vaše.
  18. Uistinu ŽIVJETI. – Smijati se često i puno voljeti. Poštivati jedni druge i manje suditi. Osvojiti ljubav i iskrene osmijehe djece. Zaslužiti obzir poštenih kolega i izdržati izdaju lažnih prijatelja. Cijeniti ljepotu koja vas okružuje uvijek i svugdje. Pronaći dobro u ljudima i situacijama. Dati što možete kako bi svijet postao malo bolji od onakvog kakvog ste ga zatekli. Istražiti ideje i strasti te pjevati punim plućima. Znati da je barem jedan život zbog vas udahnuo lakše. To je ŽIVOT.
Izvor:atma.hr

четвртак, 12. јун 2014.

Cvet bogatstva i prosperiteta- ADENIUM- PUSTINJSKA RUZA

Smatraju je biljkom koja donosi sreću i zato nosi naziv i cvet bogatstva i prosperiteta. Po feng šuiju, ako je pravilno postavljena u dnevnoj sobi, šalje dobre vibracije za finansijski prosperitet ukućana.



 
 
Adeniums India

Pustinjska ruža (Adenium) potiče iz tropske Afrike i fascinira svojim belim ili ružičastocrvenim cvetovima i impozantnim oblicima. Mada joj najviše prija pustinjska klima, uz malo pažnje 
 može  se gajiti bilo gde.


.



U mnogim zemljama pustinjska ruža smatra se “srećnom” biljkom. Najviše joj prija tropska klima i zato najbolje rezultate postižu odgajivači na Havajima, u Floridi, na Tajlandu i Tajvanu. Postoje brojni spektakularni hibridi, ali je osnovna kultura vrlo slična orhidejama. Potrudite se da vaša pustinjska ruža bude smeštena u malu saksiju i obezbedite joj dobru drenažu.
Zadebljalo stablo omogućava biljci da skladišti vodu u dužem periodu zbog čega je ne treba previše zalivati. Često su u ponudi primerci koji su kalemljeni na oleander i njima je potrebno više vlage. Ali oprez, mlečni sok iz stabla i lišća vrlo je otrovan.

Da bi se dobili specifični i neobični oblici stabla, primenjuje se jedan jednostavan trik – svaki put kad se presadjuje, biljka se podigne malo tako da gornji delovi korena budu izloženi iznad zemlje. Pustinjska ruža će pustiti nešto jače korenje koje će ići u dubinu.










Pustinjska ruža je sukulent iz porodice Apocypriceae i poznata je samo jedna vrsta jedina vrsta. Porijeklo je iz Saudijske Arabije i u svom prirodnom staništu može narasti u jako veliku biljku i to do pet metara. Naravno ovako velika neće biti kada ju mi budemo uzgajali u svome domu kao kućnu biljku, tada Adenium naraste svega neki 80-90 cm. Raste jako sporo svega 1.5 – 2 cm godišnje.


Adenium obesum voli sunčana i topla mjesta tijekom ljeta, a isto tako i preko zime ne voli da bude izložen hladnoći i hladnome zraku. Iako bude izložen velikim toplinama nije zahtjevan za vodu, tako ga treba zalijevati redovito ali treba ostaviti da se zemlja u kojoj je posadit prvo prosuši prije ponovnog zalijevanja.  Od jeseni pa tijekom zime zalijevajte samo jednom mjesečno i to će biti dovoljno za vašu biljku. Najčešći razlog ugibanja biljke je prekomjerno zalijevanje!!!!


Pustinjska ruža ima debelu stabljiku, izdanke i mesnate listove pa je stoga i dobila ime Obesum što u prijevodu znači debeli – ogroman. Unatoč svojoj debljini ovaj sukulent je predivan i zadivljuje promatrače svojim cvijetom. Cvijeta u početkom ljeta do kraja jeseni i to prepoznatljivom žarko ružičastom bojom koja je u sredini cvijeta svjetlija. Danas postoje raznih nijansa cvjetova , pa čak i bijela.

Biljku nije potrebno gnojiti niti joj davati kakvu prihranu, a ukoliko joj odlučite i dati neka to bude rijetko i to samo rijekom ljetnih mjeseci.

Biljka se razmnožava sjemenom i to u proljeće ili reznicama. Biljke nikako nemojte sijati ili presađivati u običnu ili običnu kupovnu zemlju nego treba biti anorganski supstrat (glinopor, mrvljena cigla...) s nešto malo organskog (glistenjak, borova kora...). Bitno je da supstrat bude jako ocjedit, tj. da voda samo prođe kroz njega. Dobro je i takav samo pripremljeni supstrat sterilizirati da bi se spriječila mogućnost gljivičnih oboljenja. Više o presađivanju i sjetvi obavezno pročitajte na forum.
Biljku presađujte u proleće i to samo onda kada joj posuda bude premala za daljnji rast, isto tako ne u običnu zemlju nego zemlju za kaktuse.
I na kraju važno upozorenje biljka je jako otrovna tako da pripazite da bude izvan dohvata djece i kada radite sa biljkom da dobro operete ruke ukoliko bude kontakta sa mlečnim sokom iz biljke.



pustinjska ruza11.jpg          

Tekst u celosti preuzet sa http://sveokaktusima.blogspot.com/

недеља, 08. јун 2014.

AKATIST PRESVETOJ TROJICI

https://facebookreporter.files.wordpress.com/2014/06/10355820_528690323903880_3855029777472345980_n.jpg   




AKATIST PRESVETOJ TROJICI

Kondak 1

Predvečni Care vekova i Gospode, Stvoritelju svekolike tvari vidljive i nevidljive, Tebi, u Svetoj Trojici slavljenome Bogu, klanja se svako koleno nebeskih, zemaljskih i preispodnjih stvorenja. Stoga i mi, kao kršteni u Trisveto Ime Tvoje, iako nedostojni, usuđujemo se podneti Tebi ovu pohvalnu pesmu; a Ti, kao Tvorac, Promislitelj i Sudija naš, počuj glas slugu Tvojih i ne ukloni milost Tvoju od nas, da bismo Ti iz dna duše uvek klicali: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja.

Ikos 1

Arhangeli i Angeli, Načala i Vlasti, Prestoli i Gospodstva, koji stoje pred samim prestolom slave Tvoje, nisu u stanju izraziti veličine savršenstava Tvojih; a mnogooki Heruvimi i šestokrili Serafimi, zaklanjajući lica svoja, samo sa trepetom i ljubavlju uzvikuju jedan ka drugome: svet, svet, svet je Gospod Savaot! Utoliko pre mi, koji smo prah i pepeo, treba da prigrlimo ćutanje. Ali, da se ne bismo pokazali zaboravni i neblagodarni prema tolikim dobrotama, izlivenim na nas pri stvaranju i iskupljenju, mi, ugledajući se na Nebeske Žitelje, kličemo sa verom i ljubavlju: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, neiskazana visino savršenstava i neistražljiva pučino tajana!
Svet si, Gospode Bože naš, Ti si svuda i sve ispunjavaš, jedan i isti juče, danas i vavek! Svet si, Gospode Bože naš, Ti sve možeš, Ti nazivaš nepostojeće kao postojeće, Ti nizvodiš čak do ada i opet izvodiš! Svet si, Gospode Bože naš Ti ispituješ srca i iznutrice ljudske, Ti izbrajaš zvezde i svima im daješ imena! Svet si, Gospode Bože naš, svi su putovi Tvoji istiniti i svi sudovi Tvoji opravdani, ujedno i mnogoželjeni! Svet si, Gospode Bože naš, Ti otpuštaš grehe otaca na deci, i miluješ i nagrađuješ iz naraštaja u naraštaj! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 2

Videvši Te na visokom i preuzvišenom prestolu, Isaija govoraše: Jaoh meni! jer sam čovek nečistih usana, i Gospoda Savaota videh svojim očima! A kada se usta njegovih dotače žar, donesen Angelom, on čisto slavljaše Tebe: Oca i Sina i Svetoga Duha, jednoga Boga. Stoga, o Presveta Trojice, ognjem Božanstva Tvog popali i trnje naših mnogobrojnih bezakonja, da bismo čistim srcem uskliknuli Tebi; Aliluja!

Ikos 2

Ištući da sazna nesaznajno znanje, veliki među prorocima Mojsije govoraše: Pokaži mi lice Svoje, da Te jasno vidim! A Ti mu reče: Videćeš leđa moja, a lice svoje neću ti pokazati, jer ne može čovek lice moje videti i živ ostati. A nama, iako nedostojnima, Ti si blagovoleo pokazati Sebe u licu jedinorodnog Sina Tvog; stoga mi blagodarno kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, plamena ljubavi Serafima, i svagda svetleća premudrosti Heruvima! Svet si, Gospode Bože naš, svevišnji Care nebeskih Prestola i sveistiniti Gospode nadsvetskih Gospodstava! Svet si, Gospode Bože naš, nepobediva kreposti Višnjih Sila i svemoćni Vladaru Nebeskih Vlasti! Svet si Gospode Bože naš, sveradosna blagovesti Arhangela i neućutna propovedi Angela! Svet si, Gospode Bože naš, vrhovno Svenačalo Razumnih Načala i moćni Zapovedniče svih ostalih Činova Nebeskih! Svet si, Gospode Bože naš, jer Ti jedini imaš besmrtnost i živiš u nepristupnoj svetlosti, a sa izbranicima Tvojim govoriš lice u lice kao sa prijateljima. Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 3

Silom Svoje neiskazane moći Ti držiš sve i sva; rečju Svoje neistražljive premudrosti Ti strojiš sve i sva, duhom usta Svojih Ti oživljuješ i raduješ sve i sva, o Trosunčani Svedelatelu! Izmerio si nebo dlanom i zemlju peđu, svu tvar nosiš i hraniš; sve i sva zoveš po imenu, i nema toga koji se može sakriti od moćne desnice i pogleda Tvog. Toga radi, padajući pred Tobom sa svima gornjim i donjim silama, mi Ti u umilenju kličemo: Aliluja!

Ikos 3

Imajući svako stvorenje poslušno zapovesti Tvojoj, Ti svuda pokazuješ tragove promisla i neizbrojnih savršenstava Tvojih. Stoga videći na stvorenjima Tvojim nevidljivosti Tvoje i večnu silu i Božanstvo, mi sa divljenjem i radošću kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, moćni Stvoritelju vidljivoga i nevidljivoga, i bogati ljubavlju Strojitelju sadašnjosti i budućnosti! Svet si, Gospode Bože naš, koji si od četiri stihije obrazovao tvar, i sa četiri doba venčao krug godine! Svet si, Gospode Bože naš, jer si naredio suncu da svetli danju, i mesecu sa zvezdama da obasjavaju noć! Svet si, Gospode Bože naš, jer izvodiš vetrove iz skrovišta, zastireš nebo oblacima, i šalješ kišu i rosu za rashlađenje! Svet si, Gospode Bože naš jer opasuješ humove radošću i doline veseljem, ukrašavaš ljiljane poljske i venčavaš polja klasjem! Svet si, Gospode Bože naš, jer šalješ hranu ptićima, napajaš sve zveri poljske, i dobrotama Svojim zalivaš sva dela Svoja! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenjem Tvoja!

Kondak 4

Imajući u sebi buru dušegubne jeresi, drugi Juda – Arije bezumni, odreče se Tebe, Sina Božijeg, jednog od nadbožanstvene Trojice. A mi, iako govorimo da je jedno Lice Očevo, drugo Sinovlje, treće Svetoga Duha, ipak ispovedamo srcem i ustima da je Božanstvo jedno, ravna sila, savečno veličanstvo Oca, Sina i Svetoga Duha; i pošto smo u kupelji krštenja ozareni Trosunčanom Svetlošću, mi se klanjamo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, jednome Bogu, kličući: Aliluja!

Ikos 4

Pastiri i učitelji Svete Crkve, čuvši da se Arije kao ljuta zver uvukao u slovesno stado Hristovo i otima ovce od istinskog ispovedanja pravoslavne vere, sastadoše se u Nikeji na Saboru i ispovediše da je Hristos Bog a ne stvorenje, i štujući Sina i Svetoga Duha ravnima Ocu, gromoglasno uskliknuše: Svet, svet, svet si, Gospode, Bože naš, Bože Oče, Bože Sine, Bože Duše Sveti, jedan istiniti Bože a ne tri Boga! Svet si, Gospode Bože naš, nestvoreni Oče, nestvoreni Sine, nestvoreni Duše Sveti, jedan skupa nestvoreni, a ne tri ponaosob nestvoreni! Svet si, Gospode Bože naš, Otac koji prevečno rađa Sina, Sin koji se bezvremenski rađa od Oca, Duh Sveti koji od veka proishodi od Oca, ali se ne rađa! Svet si, Gospode Bože naš, Otac koji nas je dozvao iz nebića, Sin koji je krstom Svojim iskupio nas pale, Duh Sveti koji blagodaću Svojom osvećuje i oživotvorava sve! Svet si, Gospode Bože naš, koji si blagovoleo obnoviti u našem duhu, duši i telu trodelnu skiniju za Svoje obitalište, i nisi dopustio da ona u nama bude potpuno razrušena grehom! Svet si, Gospode Bože paš, koji si stavio znak Triipostasnog bića Svog pa sva dela ruku Svojih u svetu vidljivom i nevidljivom! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 5

Nadbespočetna i svestvaralačka Trojice, sazdavši nas po slici i prilici Tvojoj, Ti si nam zapovedila da činimo ono što je ugodno Tebi, a mi bednici, zavolevši svoju zlu volju, odbacismo obete krštenja, sliku Tvoju pomračismo. Sada pak opet k Tebi pribegavamo i molimo se: podaj nam blagodat Tvoju, iščupaj nas iz ruku vidljivih i nevidljivih neprijatelja, i kako god znaš spasi nas, da bismo Ti kroz sve vekove klicali: Aliluja!

Ikos 5

Videći Tvoja nadrazumna savršenstva i neizraziva dobročinstva prema bednim sinovima Adamovim (jer istinski verujući u trojednog Boga: mrtvi duhom se oživljuje, oskvrnjeni savešću se očišćuje, propali se spasava), mi preklanjamo kolena, i blagodarnim umom, blagodarnim srcem, blagodarnim ustima, koje si Ti stvorio, govorimo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, jer si u Triipostasnom savetu Svom odlučio da stvoriš čoveka, i u telo njegovo, od prašine uzeto, udahnuo si dah života iz Tvojih usta! Svet si, Gospode Bože naš, jer si nas u licu Adama sve počastvovao Tvojim likom i prilikom, i učinio nas naslednicima raja sladosti! Svet si, Gospode Bože naš, jer si nas razumom uzdigao iznad svega vidljivoga, i svu donju tvar pokorio pod noge naše! Svet si, Gospode Bože naš, jer si nam drvo života podario za hranu i obogatio nas darom besmrća! Svet si, Gospode Bože naš, jer i po grehopadu nisi ostavio naše praroditelje koji narušiše zapovest Tvoju, nego si ih nastanio prema Edemu u nadi na spasenje! Svet si, Gospode Bože naš, jer si nas izveo iz utrobe matere naše, i po rođenju nas osvetio blagodaću Evanđelja! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj pas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 6

Propovednik pravde i revnitelj svetog imena Tvog, Ilija čudesni, pozvan od anđela, stade na gori Horivu: i bi jak vetar koji brda razvaljivaše, bi trus velik i oganj koji spaljuje, ali Te u ovima on pe vide. No iza ognja dođe glas tih i tanan, i u njemu Gospod. I zaklonivši lice svoje plaštom, Ilija s radošću i strahom klicaše: Aliluja!

Ikos 6

Triipostasni Bože i Gospode, zasijao si svetlošću Trisvetlog Božanstva Svog na prosvećenje celome svetu: odagnao si sve idolopokloničke zablude, i priveo si sav rod ljudski iz dugotrajne tame neznaboštva u čudesnu svetlost Evanđelja, kojom ozareni, mi slavimo svemoćni promisao Tvoj o nama, kličući: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, jer si potopskim vodama istrebio potpuno propalu grehom tvar, i u licu Noja obnovio sav rod ljudski! Svet si, Gospode Bože naš, jer si oca verujućih, Avraama, odvojio od mešanja s neznabošcima, i u potomstvu njegovom osnovao istinitu Crkvu! Svet si, Gospode Bože naš, jer si ljude Svoje izveo iz Egipta, prehranio ih manom u pustinji, i uveo u zemlju koja kipti medom i mlekom! Svet si, Gospode Bože naš, jer si Davida podigao, proroke Duhom Svetim ispunio, i pomoću njih sačuvao u Izrailju veru u obećanog Iskupitelja! Svet si, Gospode Bože naš, jer si sagrešivše ljude Svoje kaznio vavilonskim ropstvom, i po završetku ropstva naredio da se Jerusalim ponovo izgradi! Svet si, Gospode Bože naš, jer si Makaveje pokazao nepokolebljivima do smrti u veri i predanjima otačkim, i sačuvao čitavom Crkvu podzakonu, kao nevestu, do dolaska vozljubljenog Ženika! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 7

Želeći da pokažeš veličinu ljubavi i milosrđa Svog prema palom rodu ljudskom, Ti, kada se navrši vreme, posla jedinorodnog Sina Tvog, koji se rodi od žene i bi pod zakonom, da iskupi one što su pod zakonom. I On, poživevši na zemlji kao čovek, i iskupivši nas Krstom Svojim, uznese se na nebo, odakle nam, ispunjujući obećanje, nisposla Presvetog Duha Svog, da bismo svi klicali: Aliluja!

Ikos 7

U istini divno i novo čudo pokazao si, divni na visinama Gospode, kada si, nisposlavši na izabrane učenike i apostole Presvetoga Duha, izveo njih na propoved celome svetu, da objave veliko ime Presvete Trojice i zarobe sve narode u poslušnost veri. Stoga, diveći se sili i dejstvu bogonadahnutih reči njihovih, mi radosno kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, koji si izabrao slabe,neznatne i lude pred svetom, da posrame jake, znamenite i mudre! Svet si, Gospode Bože naš, jer si oduševio bezbrojna mnoštva Mučenika, da hiljadama i hiljadama muka i smrti zapečate istinu Evanđelja i silu blagodati Hristove! Svet si, Gospode Bože naš, jer si znamenjem Krsta priklonio srce ravpoapostolnog Konstantina, i preko njega učinio kraj ljutim gonjenjima na hrišćane! Svet si, Gospode Bože naš, jer si sa sedam Vaseljenskih Sabora bogonosnih Otaca kao sa sedam kula ogradio Crkvu, i učinio je nepristupnom za jeretičke bure! Svet si, Gospode Bože naš, jer si darovao bogomudrim učiteljima i velikim podvižnicima pobožnosti da kao presjajne zvezde zasijaju na nebu Crkve! Svet si, Gospode Bože naš, jer si i našu zemlju uputio k svetlosti istinite vere, i tako naš narod oslobodio od obmane mnogoboštva! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 8

Na neobičan i čudesan način ugledavši Te kod Mavrijskog duba u obliku tri čoveka, Avraam Ti se obraćaše kao jednome, govoreći: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge Svoga! – On se dakle pokloni do zemlje trojici, koji mu se javiše u tri lica, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, a jednome po biću Bogu, kličući: Aliluja!

Ikos 8

Sav si svuda i svagda, ne samo moćju neizmerne sile Svoje, nego i bogatstvom svestvaralačkog promišljanja Svog o svakom stvorenju Tvom; a nama je, kao što reče Sin Tvoj, i kosa na glavi sva izbrojena kod Tebe, te ni jedna dlaka ne pada iz nje bez volje Tvoje. Stoga, uzdajući se u Tvoj promisao, mi sa smelošću i ljubavlju kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, jer si blagovoleo da se sav rod ljudski razdeli na plemena i narode, i svakome si od njih ukazao mesto i vreme življenja! Svet si, Gospode Bože naš, Tobom carevi caruju i silni pišu pravdu, Ti čuvaš izbrane Svoje kao zenicu oka! Svet si, Gospode Bože naš, jer od Tebe dolazi svaka premudrost i razum, svaka krepost i sila, svako zdravlje i lepota! Svet si, Gospode Bože naš, jer Ti navodiš i uklanjaš ratove, Ti venčavaš pobedom oružje pravde, a oružje nepravde, i usred samih pobeda, osuđuješ na poraz! Svet si, Gospode Bože naš, jer daješ znake na nebu i na zemlji, šalješ oganj, pomor i glad, na ljude, da ne bi potpuno odlutali sa puteva Tvojih! Svet si, Gospode Bože naš, jer podižeš smirene sa zemlje, da ih posadiš kraj vladara naroda njihovih, i obaraš gorde da im se ni mesto ne nađe. Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 9

Svaka priroda, i gore i dole, neprestano slavi Tebe, predvečnog Tvorca i Boga: na nebu, jedni i dan i noć kliču: svet, svet, svet! a drugi vence svoje kraj nogu Tvojih stavljaju; na zemlji pak: sa celokupnom tvari mi, ukrašeni likom večne slave Tvoje, molimo se Tebi i očekujemo od Tebe veliku i obilatu milost, kličući: Aliluja!

Ikos 9

Krasnorečivi govornici, iako se mnogo trude razmišljanjem u ispitivanju o tajanstvu Presvete Trojice, ipak ne mogu da shvate kako je to Bog po prirodi jedan a u tri savršena Lica.
Mi pak samo tome verujemo i ispovedamo, a kako je to, ne ispitujemo; i dobro znajući neizbrojna dobročinstva prema nama svakog od Triju Božanskih Lica, mi sa verom i blagodarnošću kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, koji si pravednim sudom Svojim odredio svima nama da se vratimo u zemlju od koje smo uzeti, i da u dan vaskrsenja opet ustanemo iz nje! Svet si, Gospode Bože naš, jer si unapred opredelio suncu, mesecu i zvezdama da u svoje vreme pomrčaju, a zemlji, i svemu što je pa njoj, da se ognjem preobrazi, i da se mesto njih javi novo nebo i nova zemlja gde pravda živi! Svet si, Gospode Bože naš, jer si ustanovio dan u koji će pretstati na sud sva plemena i narodi, da svaki primi po delima svojim! Svet si, Gospode Bože naš, jer ćeš u dan naplate reći pravednicima: Hodite bla-gosloveni Oca moga, i nasledite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta! Svet si, Gospode Bože naš, od koga će neraskajani grešnici čuti tada sa strahom: Idite od mene prokleti u oganj večni, pripravljen đavolu i anđelima njegovim! Svet si, Gospode Bože naš, jer si obećao da Crkvu Svoju očuvaš nepokolebljivom do kraja sveta, da joj ni vrata adova neće moći odoleti! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 10

Želeći da spaseš svet, Ti si se presveta i sve-božanstvena Trojice javila na reci Jordanu: Otac u glasu s neba, svedočeći o vozljubljenom Sinu; Sin u obličju čovečjem, primajući krštenje od sluge; Duh Sveti, silazeći u vidu goluba na krštavanoga. Stoga se mi naučismo da svakoga čoveka koji dolazi na svet prosvećujemo krštenjem u ime jednoga Boga, a u tri Lica: Oca, Sina i Svetoga Duha, kličući: Aliluja!

Ikos 10

Care prevečni, koji zapovedaš suncu te obasjava i dobre i zle, koji pravednike ljubiš i grešnike miluješ, – speri našu duševnu i telesnu prljavštinu; blagovoli načiniti obitelj svoju u nama, iako nedostojnim slugama Tvojim; istrebi nečiste pomisli naše; izbriši nedolična dela; uputi naš jezik da govori ono što je blagougodno pred Tobom, – da bismo čistim srcem i ustima u umilenju klicali: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, o kome apostolski lik javno govori, a ka kome proroka skup uvek gleda! Svet si, Gospode Bože naš, koga vojska Mučenika bogodolično ispoveda, a vojinstvo Prepodobnih slavoslovi presveto ime! Svet si, Gospode Bože naš, za kojim mnoštvo Pustinjaka neprestano uzdiše, i koji krunišeš podvige Postnika! Svet si, Gospode Bože naš, Tebi svetitelji i pastiri prinose blagodarno pojanje, Tobom Učitelji vaseljene bogoumuju na naše spasenje! Svet si, Gospode Bože naš, primi molbu i posredovanje svih Svetih za nas, a naročito Prečistu Djevu koja nas radi pruža ruke Svoje k Tebi! Svet si, Gospode Bože naš, ogradi nas svetim Anđelima Tvojim, i odagnaj od nas podnebesne duhove zla! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 11

Iznemogava svaka pesma koja se stara da potrebnu blagodarnost za sve i za sva prinese Tebi, u Trojici slavljenome Bogu, jer nedostaje ni razuma koji bi mogao mišlju obuhvatiti mnoštvo dobrota Tvojih prema nama, ni reči da ih dostojno iskaže. No i pored toga, za sve što vidimo i što nam se daje, neka Ti je od nas, Presveta Trojice, blagodarnost, čast i slava, kakve Ti sama smatraš da su dostojne Tvoga veličanstva i da su prijatne Tebi. A mi, klanjajući se Tebi, sa smirenošću i ljubavlju uzvikujemo: Aliluja!

Ikos 11

Sa zahvalnošću ispovedajući da si se Ti javio kao lučezarni svetionik nama koji smo u tami neznanja odnosno budućeg udela našeg, i želeći da dobijemo bar jedno od blaženstava, objavljenih Tvojim Jedinorodnim Sinom, mi sa verom sveu-milno kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, jer si izbranima Svojim ugotovio blaga, kakva oko ne vide, ni uho ne ču, ni u srce čoveku ne dođoše! Svet si, Gospode Bože naš, koga će svi čisti srcem ugledati kakav jeste, i poznati ga kao što On njih poznaje! Svet si, Gospode Bože naš, u kome će svi gladni i žedni pravde obresti savršeno nasićenje! Svet si, Gospode Bože naš, od koga će mirotvorci, kao podražavaoci Jedinorodnog Sina Tvog koji je sve umirotvorio, biti nazvani vozljubljenim sinovima! Svet si, Gospode Bože naš, kod koga će krotki naslediti zemlju, i siromašni duhom dobiti beskrajno carstvo! Svet si, Gospode Bože naš, jer si obećao milostivima večno pomilovanje, i onima koji plaču – beskonačno radovanje! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 12

Presveta Trojice, podaj nam Tvoju svemoćnu blagodat; primi ispovedanje grehova naših pred veličanstvom slave Tvoje; pogledaj na uzdahe naše; nispošlji nam Duha umilenja i samilosti, da bismo se, očišćeni dušom i srcem, udostojili neosuđeno klicati k Tebi na zemlji, kao što Anđeli kliču na nebu: Aliluja!

Ikos 12

Opevajući Tvoj svečovekoljubivi domostroj spasenja, mi Te svi slavimo, svebespočetna Trojice; verujemo u jedinoga Boga Oca, Boga Sina, i Boga Duha Svetog; drugog Gospoda osim Tebe ne znamo; pred Tobom padamo i Tebi se molimo, vapijući: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, budi nam na spasenje – da se ne uplašimo nikakvog zla, i na zaštitu života našeg – da se ne ustrašimo nikakvog vraga! Svet si, Gospode Bože naš, Ti spasavaš kajuće se grešnike, – spasi i nas mnogogrešne! Svet si, Gospode Bože naš, jer umnožavaš prema svima milost Svoju, – umnoži je i prema nama, i pomiluj nas, jer smo nemoćni! Svet si, Gospode Bože naš, produži nam vek radi pokajanja i ne osudi nas na posečenje sa nerodnom smokvom! Svet si, Gospode Bože naš, izbavi nas od iskušenja, koja nailaze na nas od sveta, tela i đavola, i ukrepi nas u veri i ljubavi prema Tebi! Svet si, Gospode Bože naš udostoji nas da Te vidimo lice u lice, i da uđemo u svetle dvore Tvoje na Jagnjetovu svadbu! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 13

O presveta, životvorna, nerazdeljiva i svestva-ralačka Trojice: Oče, Sine i Duše Sveti, jedini istiniti Bože i Tvorče naš! primivši ovo naše blagodarenje, nispošlji nam blagodat i silu s visine svetog prestola Svog, da bismo, satrvši sve telesne pohote, poživeli u svakoj pobožnosti i čistoti do kraja dana naših, neprestano slaveći presveto ime Tvoje i kličući: Aliluja! (triput)


Ikos 1

Arhangeli i Angeli, Načala i Vlasti, Prestoli i Gospodstva, koji stoje pred samim prestolom slave Tvoje, nisu u stanju izraziti veličine savršenstava Tvojih; a mnogooki Heruvimi i šestokrili Serafimi, zaklanjajući lica svoja, samo sa trepetom i ljubavlju uzvikuju jedan ka drugome: svet, svet, svet je Gospod Savaot! Utoliko pre mi, koji smo prah i pepeo, treba da prigrlimo ćutanje. Ali, da se ne bismo pokazali zaboravni i neblagodarni prema tolikim dobrotama, izlivenim na nas pri stvaranju i iskupljenju, mi, ugledajući se na Nebeske Žitelje, kličemo sa verom i ljubavlju: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, neiskazana visino savršenstava i neistražljiva pučino tajana! Svet si, Gospode Bože naš, Ti si svuda i sve ispunjavaš, jedan i isti juče, danas i vavek! Svet si, Gospode Bože naš, Ti sve možeš, Ti nazivaš nepostojeće kao postojeće, Ti nizvodiš čak do ada i opet izvodiš! Svet si, Gospode Bože naš Ti ispituješ srca i iznutrice ljudske, Ti izbrajaš zvezde i svima im daješ imena! Svet si, Gospode Bože naš, svi su putovi Tvoji istiniti i svi sudovi Tvoji opravdani, ujedno i mnogoželjeni! Svet si, Gospode Bože naš, Ti otpuštaš grehe otaca na deci, i miluješ i nagrađuješ iz naraštaja u naraštaj! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 1

Predvečni Care vekova i Gospode, Stvoritelju svekolike tvari vidljive i nevidljive, Tebi, u Svetoj Trojici slavljenome Bogu, klanja se svako koleno nebeskih, zemaljskih i preispodnjih stvorenja. Stoga i mi, kao kršteni u Trisveto Ime Tvoje, iako nedostojni, usuđujemo se podneti Tebi ovu pohvalnu pesmu; a Ti, kao Tvorac, Promislitelj i Sudija naš, počuj glas slugu Tvojih i ne ukloni milost Tvoju od nas, da bismo Ti iz dna duše uvek klicali: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja.


MOLITVA BOGU OCU

Svemogući Vladiko, premudri i sveblagi Gospode, svebespočetni Roditelju svetlonačalnog Sina, i večni i postojani Samoizvoditelju životvornog Duha Tvog; veličina je Tvoja neizmerna, slava neiskazana, i milost bezmerna; blagodarimo Ti što si nas dozvao iz nebića i počastvovao nas dragocenim likom Svojim, što si nama nedostojnima darovao ne samo da Te poznamo i ljubimo, nego, što je najslađe, da Te i Ocem svojim nazivamo. Blagodarimo Ti, Bože milosrđa i dobrote, što nas, koji smo prestupili zapovest Tvoju, nisi ostavio usred greha i zamke smrti, nego si blagovoleo Jedinorodnog Sina Svog, kojim su i vekovi stvoreni, poslati na zemlju radi spasenja našeg, da bismo se Njegovim očovečenjem i strašnim stradanjima oslobodili nasilja đavoljeg i truležnosti smrtne. Blagodarimo Ti, Bože ljubavi i sila, što si, po vaznesenju na nebo premilog Spasitelja našeg, umoljen Krstom Njegovim, nisposlao Duha Svog na Njegove izabrane učenike i apostole, da oni, silom bogo-nadahnute propovedi svoje, obasjaju sav svet besmrtnom svetlošću Evanđelja Hristova. Stoga, čovekoljubivi Vladiko, usliši sada smirenu molitvu nedostojnih čeda Tvojih, da, kao što si nas sazdao jedino po dobroti Svojoj i iskupio nas jedino po samilosti Svojoj, tako nas i spaseš jedino po besprimernom milosrđu Svom: jer po delima našim nemamo ni trunke spasenja već čekanje pravedne odmazde i odbacivanje od presvetog lica Tvog. Jer, kada će se na dan Suda ispitivati i istraživati i svaka prazna reč, kakav ćemo onda, mi bednici, odgovor dati za bezbrojna bezakonja naša kojima sagrešismo pred Tobom? Zato, bez ikakve nade na opravdanje delima našim, mi pribegavamo jedino Tvojoj dobroti, koja prevazilazi svaki um i svaku reč; i imajući nju kao tvrdi temelj naše nade, mi Te molimo: sagrešismo, Gospode, očisti nas! bezakonovasmo, Vladiko, oprosti nam! prognevismo Te, Dugotrpeljivi, ne srdi se na nas, i sačuvaj od prljavština svetskih um naš, savest i srce! izbavi nas i spasi od opasne bure strasti i grehopada, voljnih i nevoljnih, znanih i neznanih, i uputi nas u tiho pristanište vere, ljubavi i nade pa večni život! Pomeni nas, Gospode, u milosti Svojoj, daruj nam sve što molimo za naše spasenje, naročito pak čist i bezgrešan život; udostoji nas da Te ljubimo i da Te se od sveg srca bojimo, i da u svemu tvorimo Tvoju svetu volju, molitvama Prečiste Vladičice naše Bogorodice, i svih Svetih Tvojih, jer si blag i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu i blagodarenje i poklonjenje uznosimo, sa Jedinorodnim Tvojim Sinom, i sa Presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove, Amin.

MOLITVA BOGU SINU

Jedinorodni Sine i Reči Božja, Ti si izvoleo ovaplotiti se i smrt podneti radi spasenja našeg; a sada, kada i sa prečistim telom Svojim sediš sa Ocem na prestolu na nebesima i upravljaš celim svetom, ne zaboravi milosrđem Svojim nas dole na zemlji, iskušavane mnogim napastima i nevoljama; i mada smo potpuno nečisti i nedostojni, no mi verujemo u Tebe, Spasitelja i Gospoda našeg, i ne znamo za drugog posrednika i za drugu nadu spasenja. Podaj nam, o Iskupitelju sveblagi, da se uvek sećamo koliko si duševnih i telesnih muka podneo za naše spasenje, i kako si prečistom dušom Svojom sa krsta sišao čak do ada, da nas oslobodiš vlasti i nasilja adova; a sećajući se toga, daj nam da se čuvamo od strasti i grehova, koji su bili uzrok ljutih stradanja i smrti Tvoje, i da ljubimo pravdu i vrlinu, što je Tebi prijatnije u nama od svakoga dara. Kao iskušan u svemu, Ti sam znaš, o Sveblagi, kako je velika nemoć duha i tela našeg, a neprijatelj naš moćan i prepreden, jer kao lav ričući hodi i ište koga da proždere. Zato nam ne uskrati Svoju svemoćnu pomoć, i budi uvek s nama, čuvajući i krileći, upućujući i ukrepljujući, radujući i veseleći duh naš. Mi pak, bacajući se u naručje ljubavi i milosrđa Tvog, predajemo Tebi, Vladici našem, Iskupitelju i Gospodu, sav naš vremenski i večni život, moleći iz dna duše, da kako god znaš, učiniš da mi bezopasno pređemo mračnu dolinu ovog zemaljskog života, i dospemo do bogokrasnih dvorova Tvojih, koje si obećao pripremiti svima koji veruju u ime Tvoje i sleduju božanstvenim stopama Tvojim. Amin.

MOLITVA BOGU DUHU SVETOM

Care nebesni, Utešitelju sveblagi, Duše istine, koji od Oca večito ishodiš i u Sinu uvek počivaš. Nezavisni Izvore božanstvenih darova, koje razdeljuješ svakome kako hoćeš, kojima se i mi nedostojni osvetismo i zapečatismo u dan krštenja našeg, – pogledaj na molitvu slugu Tvojih; dođi k nama, useli se u nas, i očisti duše naše, da budemo spremljeni za obitalište Presvete Trojice. O Sveblagi, nemoj se zgaditi na našu nečistotu i rane grehovne, nego ih isceli svelečećim pomazanjem Tvojim: prosveti um naš, da bismo poznali taštinu sveta i ono što je u svetu; oživi savest našu, da bi nam neućutno kazivala šta treba činiti i šta odbacivati; ispravi i obnovi srce naše, da ne toči iz sebe dan i noć zle misli i neprilične želje; ukroti telo naše i rosonosnim dahom Svojim ugasi plamen strasti, kojim se pomračuje u nama dragoceni lik Božji; odagnaj iz nas duh lenosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja, a podaj nam duh ljubavi i trpljenja, duh krotosti i smirenja, duh čistote i pravde, da bismo, ispravivši raslabljena srca i kolena, vredno hitali putem svetih zapovesti, i tako izbegavajući svaki greh i ispunjujući svaku pravdu, udostojili se dobiti kraj miran i nepostiđen, ući u Nebesni Jerusalim, i tamo se pokloniti Tebi, ujedno sa Ocem i Sinom, pojući kroza sve vekove: Trojice Sveta, slava Tebi!

MOLITVA PRESVETOJ TROJICI

Presveta Trojice, jednosušna moći, uzroče svih dobara, čime ćemo Ti uzvratiti za sve što si dala nama grešnima i nedostojnima pre no što dođosmo na svet; za sve što svakome od nas daješ svaki dan, i za ono što si svima nama pripremila u budućem životu! Trebalo je stoga da ti za tolika dobročinstva i dobrote, blagodarimo ne samo rečima nego pogotovu delima, držeći i ispunjujući zapovesti Tvoje; ali mi, zaneti svojim strastima i rđavim navikama, strmoglavismo se od mladosti u bezbrojne grehe i bezakonja. Zato mi nečisti i oskvrnavljeni, ne samo nismo bili dostojni javiti se pred trisvetlo lice Tvoje, nego ni ime Tvoje presveto izgovoriti, da Ti sama nisi blagoizvolela, na ohrabrenje naše, objaviti da, ljubeći čiste i pravedne, Ti i grešnike koji se kaju miluješ i milosrdno primaš. O svebožanstvena Trojice, sa visine svete slave Svoje pogledaj na nas mnogogrešne, i našu dobru volju primi umesto dobrih dela, i podaj nam duh istinskog pokajanja, da bismo, omrznuvši svaki greh, poživeli u čistoti i pravdi do kraja dana naših, tvoreći presvetu volju Tvoju, i slaveći čistim mislima i dobrim delima preslatko i veličanstveno Ime Tvoje.
Amin.


Presveta Trojice, jednosušna moći, uzroče svih dobara, čime ćemo Ti uzvratiti za sve što si dala nama grešnima i nedostojnima pre no što dođosmo na svet; za sve što svakome od nas daješ svaki dan, i za ono što si svima nama pripremila u budućem životu! Trebalo je stoga da ti za tolika dobročinstva i dobrote, blagodarimo ne samo rečima nego pogotovu delima, držeći i ispunjujući zapovesti Tvoje; ali mi, zaneti svojim strastima i rđavim navikama, strmoglavismo se od mladosti u bezbrojne grehe i bezakonja. Zato mi nečisti i oskvrnavljeni, ne samo nismo bili dostojni javiti se pred trisvetlo lice Tvoje, nego ni ime Tvoje presveto izgovoriti, da Ti sama nisi blagoizvolela, na ohrabrenje naše, objaviti da, ljubeći čiste i pravedne, Ti i grešnike koji se kaju miluješ i milosrdno primaš. O svebožanstvena Trojice, sa visine svete slave Svoje pogledaj na nas mnogogrešne, i našu dobru volju primi umesto dobrih dela, i podaj nam duh istinskog pokajanja, da bismo, omrznuvši svaki greh, poživeli u čistoti i pravdi do kraja dana naših, tvoreći presvetu volju Tvoju, i slaveći čistim mislima i dobrim delima preslatko i veličanstveno Ime Tvoje. Amin.  

Izvor http://www.svetosavlje.org/




 

Psaltir i Psalm za svaku priliku

Psaltir i kada se koji Psalm čita i za koje prilike, probleme i neprilike

Psalam 111.




 1. Hvalim te, Gospode, od svega srca na vijeću pravedničkom i na saboru.
2. Velika su djela Gospodnja, draga svima koji ih ljube.
3. Djelo je njegovo slava i krasota, i pravda njegova traje dovijeka.
4. Čudesa je svoja učinio da se ne zaborave; dobar je i milostiv Gospod.
5. Hranu daje onima koji ga se boje, pamti uvijek zavjet svoj.
6. Silu djela svojih javio je narodu svojemu davši im našljedstvo naroda.
7. Djela su ruku njegovijeh istina i pravda; vjerne su sve zapovijesti njegove;
8. Tvrde su za vavijek vijeka, osnovane na istini i pravdi.
9. Izbavljenje posla narodu svojemu; postavi zavavijek zavjet svoj. Ime je njegovo sveto, i valja mu se klanjati.
10. Početak je mudrosti strah Gospodnji; dobra su razuma svi koji ih tvore. Hvala njegova traje dovijeka.
.

Sveti Vasilije Veliki: Beseda o Psalmima

.
Svako je pismo Bogonadahnuto i korisno (2. Tim. 3, 16), i Duh Sveti ga je napisao zbog toga da bismo mi ljudi odabrali isceljenje za svoju sopstvenu strast. Knjiga psalama obuhvata ono što je najkorisnije u svim ostalim knjigama. Ona je zajednička riznica dobrih učenja, ona zaceljuje zastarele duševne rane, nedavno ranjenom daje isceljenje, vaspostavlja bolesno a nepovređeno podržava. Iskorenjuje strasti, koje u čovekovom životu na razne načine gospodare njegovom dušom. Duh Sveti je znao da je teško rukovoditi ljude ka vrlini, jer smo zbog naše sklonosti ka nasladi, nemarni u pogledu pravog puta.
Psalam je tišina duše i razdavanje mira. On umiruje pometenost pomisli, umekšava razdražljivost duše i ucelomudruje neuzdržanje. Psalam je posrednik prijateljstva, sjedinjenje među dalekim, pomirenje neprijatelja. Psalmopojanje nam daje jedno od najvećih dobara, ljubav, sjedinjujući ljude u jedan zajednički hor. Psalam je utočište od demona, stupanje pod zaštitu angela.
Psalmopojanje praznik čini svetlim, psalam i kameno srce primorava na suze. Psalam je delo angela, nebesko življenje, duhovni tamjan. Njime se pouke dublje utiskuju u dušu. Iz psalama se učimo veličini odvažnosti, dostojanstvu celomudrenosti, savršenstvu razboritosti, načinu pokajanja, meri trpljenja i svakom drugom dobru.
Budući da smo grešili telom kada smo davali udove svoje da robuju grehu da bismo činili bezakonje, telom treba da ispovedamo, koristeći za oproštaj grehova ono isto oruđe, kojim smo grešili. Da li si zloslovio? Blagosiljaj! Bio si koristoljubiv? Podaj! Da li si se opijao? Posti! Bio si gord? Unizi se! Da li si ubio? Pretrpi mučeništvo! Potrebno je najpre da ispraviš telesna dela, da bi se ona izvršavala saglasno sa rečju Božijom, a zatim da se uzneseš u duhovna sozercanja.
Kad u sebi umrtvljujemo starog čoveka i kad se iz dana u dan obnavljamo, pojemo novu i obnavljujuću pesmu učenja Gospodnjeg. Onaj pak koji stremi onome što je pred njim, svagda biva nov samome sebi. Tako nov i obnovljen čovek poje Bogu novu pesmu.
.
.

Pouke sv. Arsenija Kapadokijskog vezane za prilike u kojima se čita pojedini Psalm, a koje je starac Pajsije čuvao u svom Psaltiru

Ova podela i preporuke se odnose na Psaltir koji koriste noviju numeraciju psalama a ne stari sled. Na primer, takav stari sled je Psaltir u prevodu Djure Daničića. Noviji Psaltiri su drugačije numerisani i negde su psalmi spajani a negde razdvajani, pa i pomereni za po jedan broj. Na primer, Psalam 90 po ovoj klasifikaciji je …
90. Da đavo bude isteran kada se projavi u čoveku i kada ga zastrašuje
u Psaltiru koji je preveo Djura Daničić se pojavljuje kao Psalam 91. O tome treba voditi računa i treba prosto znati.
1. Prilikom sađenja stabla i loze da bi doneli plodove.
2. Da bi Gospod prosvetlio one koji idu na sabor.
3. Da se zlo odagna od ljudi kako ne bi nepravedno mučili svoje bližnje.
4. Da Gospod isceli osećajne ljude koji pate od teskobe izazvane ponašanjem kamenosrdnih ljudi.
5. Da Gospod isceli oči koje su ranili i udarali (ozledili) zli ljudi.
6. Da oslobodi omađijanog čoveka.
7. Za one koji postradaše od strepnje izazvane zastrašivanjem i pretnjama zlih ljudi.
8. Za one koji su pretrpeli zlo od demona ili loših ljudi.
9. Da demoni prestanu da zastrašuju u snu ili kroz dnevna maštanja.
10. Za kamenosrdne supružnike koji se svađaju i razvode (kada surov muškarac ili surova žena nepravedno muči trpeljivog supružnika).
11. Za obuzete mahnitošću i zlobom i one koji čine zlo ljudima.
12. Za one koji stradaju od (obolele) jetre.
13. U slučaju straha demonskog tri puta u toku tri dana uzastopno.
14. Da razbojnici promenu mišljenje i da se vrate mirnom životu i pokajanju.
15. Da se pronađu izgubljeni ključevi.
16. U slučaju velike klevete tri puta tokom tri dana uzastopno.
17. U slučaju zemljotresa, (gneva Božijeg) poplave ili grmnjavine.
18. Da se majke prilikom porođaja što lakše razreše od ploda.
19. Za (bezdetne) supružnike nesposobne da rađaju da ih Gospod isceli i da se ne razvode.
20. Da umekša srca bogatih i da čine milosrdna dela siromašnima.
21. Da Bog spreči požar kako ne bi izazvao zlo.
22. Da umiri Gospod nedisciplinovanu i neposlušnu decu koja žaloste svoje roditelje.
23. Da se otvore vrata kada su ključevi izgubljeni.
24. Za ljude kojima kušač mnogo zavidi neprestano uzrokujući njihove neuspehe, kako bi ovi jadikovali.
25. Kad čovek traži neko dobro od Boga, da mu ga Gospod i podari i da mu ono ne bude na (duhovnu) štetu.
26. Da Gospod zaštiti narod od neprijateljske vojske kako ne bi učinila zlo ljudima i opljačkala seljake.
27. Da isceli Gospod neurastenične i nervno obolele.
28. Za one kojima škodi more i strahuju od velike bure.
29. Za one koji su u tuđini izloženi opasnosti, među varvarskim i neverničkim narodima, da ih Gospod sačuva te da i one narode prosvetli i primiri, da i oni dođu do bogopoznanja.
30. Da Gospod podari obilnu žetvu i plodna stabla onda kad vremenske prilike nisu povoljne.
31. Da izgubljeni i iznureni putnici pronađu put.
32. Da Gospod pokaže istinu nepravedno zatočenima i da budu oslobođeni.
33. Za one koji se razlučuju sa dušom, kada ih u samrtnom času muče demoni, ili u slučaju kada preti neprijateljska vojska, kada prelazi granicu (zemlje) i čini zlo.
34. Da Gospod oslobodi dobronamerne i dobrodušne ljude od zamki lukavih koji ugnjetavaju ljude Božije.
35. Da se u potpunosti iskoreni neprijateljstvo, izazvano prekorevanjem ili nesporazumom.
36. Za ljude teško ranjene nasiljem bezakonja.
37. Za one što stradaju od zubobolje.
38. Da unesrećeni i odbačeni ljudi pronađu zaposlenje i da prestanu da tuguju.
39. Da se nakon što dođe do sukoba, vrati ljubav među gospodare i potčinjene.
40. Da se majke spasu prevremenog rađanja.
41. Za mlade koji pate zbog ljubavi, kada ih nečiji lik rani i ražalosti.
42. Da se zarobljenici oslobode stražara u neprijateljskom narodu.
43. Da Gospod pokaže istinu posvađanim supružnicima i da se izmire.
44. Za ljude koji pate zbog bolesti srca ili bubrega.
45. Za mladiće kojima neprijatelj iz zavisti postavlja prepreke za ostvarenje porodice (ženidbu).
46. Da se uspokoji radnik ili sluga kada utekne jer ga je gazda povredio i da nađe službu.
47. Kada se dogode velike katastrofe i razbojištva varvarskih bandi -gusara – čitati 40 dana uzastopno.
48. za sve one koji se bave opasnim poslom.
49. Da se zabludeli ljudi pokaju i vrate Bogu, te da se tako spasu.
50. Kada naši grehovi izazovu gnev Božiji, koji nas uči pokajanju (tj. u slučaju epidemije bolesti, umiranja ljudi i uginuća stoke).
51. Da se pokaju kamenosrdni gospodari, da postanu saosećajni i prestanu da muče narod.
52. Da Bog blagoslovi mreže i da se ove ispune ribama.
53. Da Gospod prosvetli bogate koji imaju mnogo kupljenih slugu i da ih oslobode.
54. Da se obnovi poštovanje prema prezrenoj porodici koja je bila oklevetana.
55. Za osećajne ljude koje su duhovno povredili njihovi bližnji.
56. Za ljude koji pate od glavobolje i velike čamotinje (uninija).
57. Da se svako dobro dogodi onima koji tvore dobra dela, i da Gospod spreči svako zlodejstvo demona ili neprijatelja.
58. Za neme, da im Bog podari govor.
59. Da Gospod pokaže istinu kada se (svi) ljudi uzajamno klevetaju.
60. Za one koji imaju teškoće na poslu, bilo usled lenjosti bilo usled bojažljivosti.
61. Da Gospod izbavi od iskušenja malodušne ljude koji nisu trpeljivi i zbog toga jadikuju.
62. Da njive i stabla budu plodonosna kada nema dovoljno vode.
63. U slučaju da čoveka ujede besan vuk ili pas (i kada mu daju da pije osvećenu vodicu).
64. Da trgovci budu blagosloveni kako ne bi obmanjivali i optuživali proste ljude.
65. Da lukavi ne unese pometnju u dom i tako unesreći porodicu.
66. Da se blagoslove ptice (živinarstvo).
67. Da se izbave majke koje uz velike teškoće održavaju bremenitost.
68. U slučaju elementarnih nepogoda kada se reke izlivaju i odnose kuće i ljude.
69. Za dobroćudne ljude koji i zbog najmanjeg povoda tuguju i padaju u očajanje, da bi ih ukrepio Bog.
70. Za odbačene ljude koji su postali mrzovoljni zbog zavisti đavolske, i pali u očajanje, da bi pronašli milost Božiju i Njegovu pomoć.
71. Da bude Bogom blagoslovena nova letina koju je zemljoradnik uneo u svoj dom.
72. Da se pokaju ljudi koji čine zlo.
73. Da zaštiti zemljoradnike koji rade na svojim njivama, kada neprijatelji opkole selo.
74. Da se primiri surovi gospodar, kako ne bi mučio bližnje, svoje potčinjene.
75. Za majku koja strahuje zbog svog porođaja, da je Bog obodri i zaštiti.
76. Kada ne postoji razumevanje između roditelja i dece, da ih prosvetli Gospod, da deca slušaju roditelje i da roditelji pokažu svoju ljubav.
77. Da Bog prosvetli zajmodavce kako svoje bližnje ne bi ugnjetavali zbog duga i da im podari sažaljenje.
78. Da Bog sačuva selo od razbojništva i razaranja neprijateljske vojske.
79. Da isceli Bog čoveka kada mu nateknu obrazi i kada ga boli čitava glava.
80. Da se Bog pobrine za siromahe koji su u oskudici, koji pate i tuguju zbog nemaštine.
81. Da ljudi kupuju plodove zemljoradnika kako seljaci nebi očajavali i tugovali.
82. Da Gospod spreči rđave ljude koji hoće da počine ubistvo.
83. Da Gospod podrži svako dobro koje postoji u kući, stoku i plodove truda (ukućana).
84. Da Bog isceli ljude koje su ozledili razbojnici i koji stradaju od straha.
85. Da Bog spase svet kada kolera počne da obara i ubija ljude.
86. Da Bog održi u životu očeve porodica sve dok imaju porodičnih obaveza.
87. Da Bog zaštiti sve nezaštićene, koji stradaju zbog surovosti svojih bližnjih.
88. Da Bog osnaži bolešljive i slabe ljude, kako bi mogli da rade a da se ne osećaju iznureno i da ne jadikuju.
89. Da Bog pošalje kišu u vreme suše, ili kada presuše bunari da bi ovi dali vodu.
90. Da đavo bude isteran kada se projavi u čoveku i kada ga zastrašuje.
91. Da Bog ljudima podari razboritost kako bi duhovno uznapredovali.
92. Da Bog sačuva lađu kada joj zapreti snažna bura na moru (četiri mesta na lađi treba pokropiti osvećenom vodicom).
93. Da Bog prosvetli nespokojne ljude koji izazivaju nevolje u narodu, stvaraju pometnju među ljudima i muče ih neredima i svađama.
94. Da se supružnicima ne približe čini (vraxbine) koje će stvoriti nedaće i trvenja.
95. Da Bog podari sluh gluvima.
96. Da se čini odagnaju od ljudi.
97. Da Bog očajnicima podari utehu i da prestanu da tuguju.
98. Da Bog blagoslovi i oblagodati mlade koji žele da se posvete Gospodu.
99. Da Bog ljudima podari i ispuni pobožne želje.
100. Da Bog oblagodati blagočestive ljude.
101. Da Bog blagoslovi ljude koji nose visoka zvanja kako bi svetu pomogli dobrotom i razumevanjem.
102. Za normalizovanje ženskog ciklusa.
103. Da Bog blagoslovi čovekov imetak, da ne bi oskudevao i jadikovao nego da proslavlja Boga.
104. Da se ljudi pokaju i ispovede svoje grehe.
105. Da Bog prosvetli ljude kako ne bi otstupili od puta spasenja.
106. Da Bog razreši žensku neplodnost.
107. Da Bog pomiri neprijatelje, i da promenu svoje rđavo raspoloženje (jedni prema drugim).
108. Da Bog isceli mesečare (lunatike, somnabule) ili da pomiluje lažne svedoke kako bi se pokajali.
109. Da mlađi pokažu poštovanje prema starijima.
110. Da se pokaju nepravedne sudije i da pravedno sude narodu Božijem.
111. Da Bog zaštiti vojnike kada pođu u bitku.
112. Da Bog blagoslovi siromašnu udovicu, isplati njene dugove i izbavi je iz tamnice.
113. Da Bog isceli zaostale u razvoju i mongoloidnu decu.
114. Da Bog podari blagoslov i utehu nesrećnoj, siromašnoj deci, da ih nebi prezirala i žalostila deca bogatih.
115. Da Bog isceli strašnu strast lažljivaca.
116. Da porodica sačuva ljubav i jednodušije, kako bi proslavljala Boga.
117. Da Bog umiri surove neprijatelje kada okruže zemlju i počnu da prete i da ih odvrati od njihovih rđavih namera.
118. Da Gospod zaustavi okrutne neprijatelje i da obuzda njihova dejstva kada počnu da ubijaju nedužne žene i decu.
119. Da Gospod podari trpeljivost i smirenje onima koji su prinuđeni da budu uz verolomne i nepravedne ljude.
120. Da Bog sačuva zarobljenike od neprijateljskih ruku, i da im ne bude učinjeno nikakvo zlo dok ne budu oslobođeni (tj. tokom ropstva).
121. Da Bog isceli ljude koji stradaju od uroka.
122. Da Bog podari svetlost slepima i da isceli obolele oči.
123. Da Bog sačuva čoveka od zmijskog ujeda.
124. Da Bog sačuva imovinu dobrih ljudi od onih zlonamernih.
125. Da Bog isceli ljude koji pate od neprestane glavobolje.
126. Da se izmiri posvađana porodica.
127. Da se zloba neprijateljska nikada ne približi kući i da u porodici zavlada mir i blagoslov Božiji.
128. Da Bog isceli ljude koji stradaju od migrene i glavobolje i da pomiluje kamenosrdne i nepravedne ljude koji muče one dobroćudne.
129. Da Bog podari početnicima hrabrost i nadu kako nebi imali teškoća u svojoj službi.
130. Da Bog podari ljudima pokajanje, utehu i nadu kako bi se spasli.
131. Da se Bog smiluje svetu kada usred naših grehova dođe do ratova.
132. Da Bog prosvetli narod kako bi se ljudi primirili i uspokojili.
133. Da Bog sačuva ljude od svake opasnosti.
134. Da se ljudi saberu u času molitve i da se njihovi umovi sjedine sa Bogom.
135. Da Bog zaštiti izbeglice kada napuste svoje kuće i pobegnu, i da ih izbavi od surovih neprijatelja.
136. Da Bog primiri čoveka plahovitog karaktera.
137. Da Bog prosvetli lokalne (gradske) starešine i da ljudi koji im upućuju molbe naiđu na razumevanje.
138. Da đavo prestane da uznemiruje dobronamerne ljude bogohulnim pomislima.
139. Da Bog ublaži svojeglavost očeva porodica koji muče svoje ukućane.
140. Da Bog smekša surovog starešinu koji zlostavlja svoje bližnje.
141. Da Bog umiri pobunu koja izaziva zlo.
142. Da Bog sačuva majku u vreme njene bremenitosti da ne bi pobacila.
143. Da Bog umiri pobunjeni narod da ne bi došlo do građanskog rata.
144. Da Gospod blagoslovi bogougodna dela ljudska.
145. Da Bog zaustavi krvarenja u ljudskom telu.
146. Da Bog isceli pretučene ljude i onima kojima su zlobnici povredili vilicu.
147. Da Bog primiri divlje zveri u planini, kako ne bi učinili zlo ljudima i naneli štetu usevima.
148. Da Gospod podari povoljno vreme kako bi ljudi imali izobilnu žetvu i proslavili Boga. (Svršetak preporuka blaženog Arsenija)
149. U znak zahvalnosti, blagodarnosti Bogu zbog svih velikih dobara, zbog preobilja ljubavi koja nema granica, i zbog njegove dugotrpeljivosti. (Starčeva preporuka)
150. Da Gospod podari radost i utehu našoj ucveljenoj braći koja su u tuđini, kao i našoj uspavanoj braći, koja se nalaze u još većoj tuđini. Amin. (Starčeva preporuka)

. . .
Tekst preuzet sa  http://www.bastabalkana.com/